Francuski predsednik Nikola Sarkozi koji je zajedno sa Angelom Merkel obnarodovao radikalno preuređenje EU stavio je do znanja da će zemlje Zapadnog Balkana biti primljene u niži stepen članstva EU.
Evropska unija je pred temeljnij promenama svog ustrojstva i tekućih politika, što su obnarodovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi koji je stavio do znanja da će zemlje Zapadnog Balkana biti primljene u niži stepen članstva EU.
Ako Srbija, Crna Gora i možda Makedonija uopšte počnu pregovore o članstvu s EU krajem iduće godine, proći će bar šest, sedam godina dok ne dođu do praga Unije, a dotle će se i EU bez sumnje preobraziti u novom ustrojstvu, ocenili su evropski diplomatski izvori u "zasad jedinom mogućem osvrtu" za agenciju Beta.
Evropska komisija je danas, u Briselu, potvrdila da se ovakav scenario razmatra, ali je ukazala na ocenu predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza da bi razdvajanje članica EU u različite stepene integracije značilo da se jako otežava mogućnost za ulazak u evrozonu i predstavljalo i neposredan ekonomski udarac nekim članicama.
Kancelarka Merkel je, međutim, upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine", pošto sa možda 35 budućih članica, prijemom zapadnobalkanskih zemalja, ne mogu svi napredovati najbržom "prvom brzinom".
Jer, unutar Unije mora da se stvori jezgro zemalja brže "političke, federalne integracije", što bi obuhvatilo članice zone evra, dok bi ostale zemlje EU bile u sporijoj "drugoj brzini" konfederalne integracije.
Sarkozi je predočio da sada EU ima 27 članica i da će "očigledno biti nužno da se s vremenom" otvori i za Balkan.
"Tad će nas biti 32, 33 ili 34 i niko ne misli da je federalizam, potpuna integracija.... Neće biti jedinstvene valute evra bez jačanja ekonomske integracije i usaglašavanja, a to je pravac u kojem idemo", podvukao je francuski predsednik.
Istovremeno, u Evropskom parlamentu preovlađuje očekivanje da će Srbija dobiti status kandidata za člana EU 9. decembra, javlja Radio Dojče vele, pozivajući se na izjave evropskih parlamentaraca.
Potpredsednik grupe socijaldemokrata u EP i predsednik radne grupe za Balkan Hanes Svoboda ocenio je da je Srbija "učinila dosta," pogotovo u saradnji sa Haškim tribunalom i da zaslužuje mesto kandidata.
Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin veruje da u trenutku kada se cela Evropska unija, na svim nivoima bavi prvenstveno unutrašnjim problemom finansijske krize, Srbija i Crna Gora imaju jedinstvenu priliku da bez pritiska urade ono što je potrebno, da "šokiraju" evropske institucije i države članice i dobiju ono što traže.
Komentarišući spekulacije o nezvaničnom zahtevu Nemačke i Francuske da se dalji napredak Srbije i Crne Gore odloži, Kacin je rekao da svaka od zemalja koje imaju evropske aspiracije može pozitivno da iznenadi i ubedi nemačku kancelarku i francuskog predsednika da neće opteretiti njihove države niti evropsku budućnost.
(agencije/MONDO)
Ako Srbija, Crna Gora i možda Makedonija uopšte počnu pregovore o članstvu s EU krajem iduće godine, proći će bar šest, sedam godina dok ne dođu do praga Unije, a dotle će se i EU bez sumnje preobraziti u novom ustrojstvu, ocenili su evropski diplomatski izvori u "zasad jedinom mogućem osvrtu" za agenciju Beta.
Evropska komisija je danas, u Briselu, potvrdila da se ovakav scenario razmatra, ali je ukazala na ocenu predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza da bi razdvajanje članica EU u različite stepene integracije značilo da se jako otežava mogućnost za ulazak u evrozonu i predstavljalo i neposredan ekonomski udarac nekim članicama.
Kancelarka Merkel je, međutim, upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine", pošto sa možda 35 budućih članica, prijemom zapadnobalkanskih zemalja, ne mogu svi napredovati najbržom "prvom brzinom".
Jer, unutar Unije mora da se stvori jezgro zemalja brže "političke, federalne integracije", što bi obuhvatilo članice zone evra, dok bi ostale zemlje EU bile u sporijoj "drugoj brzini" konfederalne integracije.
Sarkozi je predočio da sada EU ima 27 članica i da će "očigledno biti nužno da se s vremenom" otvori i za Balkan.
"Tad će nas biti 32, 33 ili 34 i niko ne misli da je federalizam, potpuna integracija.... Neće biti jedinstvene valute evra bez jačanja ekonomske integracije i usaglašavanja, a to je pravac u kojem idemo", podvukao je francuski predsednik.
Istovremeno, u Evropskom parlamentu preovlađuje očekivanje da će Srbija dobiti status kandidata za člana EU 9. decembra, javlja Radio Dojče vele, pozivajući se na izjave evropskih parlamentaraca.
Potpredsednik grupe socijaldemokrata u EP i predsednik radne grupe za Balkan Hanes Svoboda ocenio je da je Srbija "učinila dosta," pogotovo u saradnji sa Haškim tribunalom i da zaslužuje mesto kandidata.
Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin veruje da u trenutku kada se cela Evropska unija, na svim nivoima bavi prvenstveno unutrašnjim problemom finansijske krize, Srbija i Crna Gora imaju jedinstvenu priliku da bez pritiska urade ono što je potrebno, da "šokiraju" evropske institucije i države članice i dobiju ono što traže.
Komentarišući spekulacije o nezvaničnom zahtevu Nemačke i Francuske da se dalji napredak Srbije i Crne Gore odloži, Kacin je rekao da svaka od zemalja koje imaju evropske aspiracije može pozitivno da iznenadi i ubedi nemačku kancelarku i francuskog predsednika da neće opteretiti njihove države niti evropsku budućnost.
(agencije/MONDO)
