Jasno je da je uslov za kandidaturu Srbije za EU uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom kao nezavisnom državom. Da li je onda u interesu Srbije da uđe u EU, pita Vojislav Koštunica
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica, u intervjuu agenciji Beta, je rekao da su 22 zemlje EU priznale nezavisnost Kosova, što je prvi spor Srbije sa Unijom, ali da treba uzeti u obzir i probleme sa kojima se EU suočava a to su, kako je naveo, "ekonomska kriza i prestanak proširenja EU".
"Polako dolazi do raslojavanja na prvorazredne i drugorazredne članice a, bojim se, kada je reč o Zapadnom Balkanu, i na trećerazredne države... Mi sada treba da napravimo saldo koliko nas je dosadašnje kretanje prema kandidaturi i jednostrana primena ekonomskih sporazuma koštala, pa da zaključimo na osnovu toga šta je interes Srbije", rekao je Koštunica.
Predsednik DSS je ocenio da je vlast u Srbiji do sada "srljala" ka Evropskoj uniji, uz tvrdnju da članstvo u Uniji nema alternativu i da su pitanja Kosova i ulaska u taj savez dva odvojena procesa.
"To nisu dva procesa, to su dve povezane stvari. Članstvo u EU podrazumeva faktičko priznanje Kosova, normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i dobrosusedske odnose", rekao je on i dodao da posle "toliko izgubljenog vremena i velike cene" treba videti šta je državni interes.
Koštunica je ocenio da Srbija treba da sarađuje sa EU, pre svega na ekonomskom planu, na način na koji to čine mnoge druge zemlje Evrope i sveta, poput Norveške i Švajcarske.
On je ukazao da treba postaviti i pitanje da li EU ima alternativu i da li Srbija može normalno da se razvija i da se normalno živi i radi ako samo sarađuje sa EU.
"Moj odgovor je - da, to je moguće", rekao je Koštunica.
Govoreći o severu Kosova, Koštunica je rekao da bi vlast u Beogradu morala da pruži mnogo više podrške narodu na barikadama jer su ti ljudi egzistencijalno ugroženi i jer na miran način pokazuju da žele da ostanu deo Srbije.
"Kamo sreće da vlast u Beogradu pokazuje taj stepen odgovornosti i brige za to da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, koji pokazuju naši državljani u južnoj pokrajini... Vlast treba da im pomaže, umesto što na mala vrata priznaje institucije nelegalne države Kosovo", rekao je on.
Lider DSS je kritikovao pojedine stranke i deo javnosti da pričama o nekom novom egzodusu Srba nastoje da zastraše Srbe na Kosovu i da se to radi kako bi se između Kosova i Srbije, do 9. decembra, utvrdilo "nešto što bi imalo ozbiljne elemente državne granice".
Prema njegovim rečima, Srbija treba da insistira na novim pregovorima sa Prištinom, koji bi bili pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN, jer će se tako ceo problem vratiti u okvire Rezolucije 1244, koja poštuje teritorijalni integritet Srbije.
Govoreći o opcijama Srbije u rešavanju kosovskog problema, Koštunica je rekao da vlast treba da nastavi da insistira da je Kosovo deo Srbije i da većina zemalja u svetu nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost što je obaveza i prema Ustavu Srbije, i prema međunarodnom pravu.
"Pitanje Kosova je i pitanje integriteta i suvereniteta Srbije, i povrh svega - našeg identiteta. Srbija bez Kosova nije isto što i sa Kosovom. Pitanje je koliko je Srbija bez Kosova i Srbija?", rekao je Koštunica u intervju agenciji Beta.
(Tanjug)
"Polako dolazi do raslojavanja na prvorazredne i drugorazredne članice a, bojim se, kada je reč o Zapadnom Balkanu, i na trećerazredne države... Mi sada treba da napravimo saldo koliko nas je dosadašnje kretanje prema kandidaturi i jednostrana primena ekonomskih sporazuma koštala, pa da zaključimo na osnovu toga šta je interes Srbije", rekao je Koštunica.
Predsednik DSS je ocenio da je vlast u Srbiji do sada "srljala" ka Evropskoj uniji, uz tvrdnju da članstvo u Uniji nema alternativu i da su pitanja Kosova i ulaska u taj savez dva odvojena procesa.
"To nisu dva procesa, to su dve povezane stvari. Članstvo u EU podrazumeva faktičko priznanje Kosova, normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i dobrosusedske odnose", rekao je on i dodao da posle "toliko izgubljenog vremena i velike cene" treba videti šta je državni interes.
Koštunica je ocenio da Srbija treba da sarađuje sa EU, pre svega na ekonomskom planu, na način na koji to čine mnoge druge zemlje Evrope i sveta, poput Norveške i Švajcarske.
On je ukazao da treba postaviti i pitanje da li EU ima alternativu i da li Srbija može normalno da se razvija i da se normalno živi i radi ako samo sarađuje sa EU.
"Moj odgovor je - da, to je moguće", rekao je Koštunica.
Govoreći o severu Kosova, Koštunica je rekao da bi vlast u Beogradu morala da pruži mnogo više podrške narodu na barikadama jer su ti ljudi egzistencijalno ugroženi i jer na miran način pokazuju da žele da ostanu deo Srbije.
"Kamo sreće da vlast u Beogradu pokazuje taj stepen odgovornosti i brige za to da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, koji pokazuju naši državljani u južnoj pokrajini... Vlast treba da im pomaže, umesto što na mala vrata priznaje institucije nelegalne države Kosovo", rekao je on.
Lider DSS je kritikovao pojedine stranke i deo javnosti da pričama o nekom novom egzodusu Srba nastoje da zastraše Srbe na Kosovu i da se to radi kako bi se između Kosova i Srbije, do 9. decembra, utvrdilo "nešto što bi imalo ozbiljne elemente državne granice".
Prema njegovim rečima, Srbija treba da insistira na novim pregovorima sa Prištinom, koji bi bili pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN, jer će se tako ceo problem vratiti u okvire Rezolucije 1244, koja poštuje teritorijalni integritet Srbije.
Govoreći o opcijama Srbije u rešavanju kosovskog problema, Koštunica je rekao da vlast treba da nastavi da insistira da je Kosovo deo Srbije i da većina zemalja u svetu nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost što je obaveza i prema Ustavu Srbije, i prema međunarodnom pravu.
"Pitanje Kosova je i pitanje integriteta i suvereniteta Srbije, i povrh svega - našeg identiteta. Srbija bez Kosova nije isto što i sa Kosovom. Pitanje je koliko je Srbija bez Kosova i Srbija?", rekao je Koštunica u intervju agenciji Beta.
(Tanjug)
