Pomoćnik ministra inostranih poslova Crne Gore Dragan Sekulović najavio je u intervjuu za frankfurtske "Vesti" da će zvanična Podgorica, ukoliko 21. maja ishod referenduma bude pozitivan, osnovati samostalnu diplomatiju, a da će jedna od prvih ambasada biti otvorena u Beogradu.
"Podrazumeva se da imamo i ambasadu u Beogradu i očekujem da će za to mesto da bude najveće interesovanje. Sklon sam ideji da u Beograd za ambasadora treba da ide neko od uglednih ljudi i to ne političar, na primer profesor, književnik", kazao je on.
Nezavisna Crna Gora, najavljuje Sekulović, imaće ambasade u svim republikama bivše SFRJ - Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji, zatim svim bivšim susedima nekadašnje države - Italiji, Austriji, Madjarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji, kao i u najvažnijim članicama Evropske unije i u sedam medjunarodnih misija. "Taj proces će ići fazno, ali ukupan broj diplomatsko-konzularnih predstavništva Crne Gore trebalo bi da bude oko 40.
Prvi potez vlasti u Crnoj Gori, posle izglasavanja referenduma o nezavisnosti, biće usvajanje zakona o spoljnim poslovima. "Pošto ne možemo da računamo na veliko ministarstvo i na brojnu diplomatiju, mi ćemo da koristimo sve moguće forme za obavljanje diplomatske aktivnosti, naravno koristeći postojeću infrastrukturu MIP SCG. Najavili smo da u prelaznom periodu postoji mogućnost i potreba da diplomatsko-konzularna predstavnuštva SCG i dalje obavljaju poslove koji su vezi sa pružanjem zaštite našim državljanima", napominje on. Najverovatnije se radi o periodu od tri do šest meseci.
Crnoj Gori bi, po Sekuloviću, najviše odgovaralo da tu zaštitu gradjanima Crne Gore pruže diplomatska predstavništva koja bi ostala Srbiji. "Mi ćemo reći šta su naši prioriteti, i ponuditi da Srbija u svojim predstavništvima radi i za nas. Ukoliko Srbija ne bude htela da postigne dogovor sa nama oko obavljanja konzularne službe, mi ćemo da tražimo nekog drugog. To može da bude bilo koja država iz okruženja. Učinićemo sve da naši državljani ne ostanu bez zaštite", istakao je Sekulović.
Kada je reč o eventualnoj podeli postojećih ambasada, Sekulović navodi da Crna Gora ima procenat u okviru sukcesije, ali taj problem će se rešavati sporim ritmom. "Nama je po Badinteru zagarantovano šest odsto. Ne verujem da ćemo da budemo u prilici da rešavamo pitanje objekata, ali razgovaraćemo o saradnji. Ta priča kreće kada političko rukovodstvo u Srbiji odluči da razgovara sa Crnom Gorom. Mi ćemo verovatno ići sa potpuno novim objektima. Negde već imamo objekte, kao što je primer zgrada Vlade Crne Gore u Vašingtonu, koja se nalazi u kraju grada gde su i ostale ambasade. Crna Goraneće da povlači nagle poteze i smatra da je najvažnije da se sačeka reakcija Srbije", kaže Sekulović.
Na teritoriji Crne Gore, posle izglasavanja nezavisnosti, otvorilo bi se oko 100 ambasada, konzulata i stranih predstavništava, rekao je on
(Tanjug)
"Podrazumeva se da imamo i ambasadu u Beogradu i očekujem da će za to mesto da bude najveće interesovanje. Sklon sam ideji da u Beograd za ambasadora treba da ide neko od uglednih ljudi i to ne političar, na primer profesor, književnik", kazao je on.
Nezavisna Crna Gora, najavljuje Sekulović, imaće ambasade u svim republikama bivše SFRJ - Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji, zatim svim bivšim susedima nekadašnje države - Italiji, Austriji, Madjarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji, kao i u najvažnijim članicama Evropske unije i u sedam medjunarodnih misija. "Taj proces će ići fazno, ali ukupan broj diplomatsko-konzularnih predstavništva Crne Gore trebalo bi da bude oko 40.
Prvi potez vlasti u Crnoj Gori, posle izglasavanja referenduma o nezavisnosti, biće usvajanje zakona o spoljnim poslovima. "Pošto ne možemo da računamo na veliko ministarstvo i na brojnu diplomatiju, mi ćemo da koristimo sve moguće forme za obavljanje diplomatske aktivnosti, naravno koristeći postojeću infrastrukturu MIP SCG. Najavili smo da u prelaznom periodu postoji mogućnost i potreba da diplomatsko-konzularna predstavnuštva SCG i dalje obavljaju poslove koji su vezi sa pružanjem zaštite našim državljanima", napominje on. Najverovatnije se radi o periodu od tri do šest meseci.
Crnoj Gori bi, po Sekuloviću, najviše odgovaralo da tu zaštitu gradjanima Crne Gore pruže diplomatska predstavništva koja bi ostala Srbiji. "Mi ćemo reći šta su naši prioriteti, i ponuditi da Srbija u svojim predstavništvima radi i za nas. Ukoliko Srbija ne bude htela da postigne dogovor sa nama oko obavljanja konzularne službe, mi ćemo da tražimo nekog drugog. To može da bude bilo koja država iz okruženja. Učinićemo sve da naši državljani ne ostanu bez zaštite", istakao je Sekulović.
Kada je reč o eventualnoj podeli postojećih ambasada, Sekulović navodi da Crna Gora ima procenat u okviru sukcesije, ali taj problem će se rešavati sporim ritmom. "Nama je po Badinteru zagarantovano šest odsto. Ne verujem da ćemo da budemo u prilici da rešavamo pitanje objekata, ali razgovaraćemo o saradnji. Ta priča kreće kada političko rukovodstvo u Srbiji odluči da razgovara sa Crnom Gorom. Mi ćemo verovatno ići sa potpuno novim objektima. Negde već imamo objekte, kao što je primer zgrada Vlade Crne Gore u Vašingtonu, koja se nalazi u kraju grada gde su i ostale ambasade. Crna Goraneće da povlači nagle poteze i smatra da je najvažnije da se sačeka reakcija Srbije", kaže Sekulović.
Na teritoriji Crne Gore, posle izglasavanja nezavisnosti, otvorilo bi se oko 100 ambasada, konzulata i stranih predstavništava, rekao je on
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
