Obrazlažući poslanicima predložene izmene Zakona, Ljajić je kazao da je to manje od evropskog proseka, ali da će sigurno biti primedbi zbog uvođenje novih praznika i neradnih dana.
Ljajić je naveo da je predloženo da se Dan državnosti - Sretenje praznuje dva dana - 15. i 16. februara, umesto jedan dan kao što je do sada bilo i dodao da će se na taj način afirmisati taj važan praznik i doprineti jačanju svesti građana o Danu državnosti.
Prema njegovim rečima, predviđeno je da se Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradno obeležava 11. novembra.
Ljajić je naveo da je Srbija prvi put 2005. obeležila taj praznik koji se inače slavi u svim državama pobednicima.
Srbija kao zemlja učesnica u Prvom svetskom ratu koja je najviše stradala u ratu i u njemu izgubila trećinu populacije treba da obeleži taj dan, naveo je Ljajić.
Ministar je kazao da je predviđeno da se Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje radno 21. oktobra kao spomen na stradanje u Kragujevcu i širom Srbije kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima.
On je kazao da većina zemalja ima svoj nacionalni dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu.
Ljajić je naveo da je inicijativu za uvođenje tog praznika podržalo 16.000 građana, kao i većina stranaka vlasti i opozicije i da je to izraz potpune saglasnosti za uvođenje tog praznika.
Kako je naveo, uvođenjem tog praznika biće upotpunjeno obeležavanje onih praznika iz perioda Drugog svetskog rata koji će naglasiti i značaj koji je Srbija dala u antifašističkoj borbi.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ukoliko poslanici podrže izmene zakona, obeležavaće se kao neradni dan u spomen na sve nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine.
Kako je vlada podsetila u obrazloženju, Prvi svetski rat započeo je napadom Austrougarske monarhije na Srbiju 28. jula 1914, a prva pobeda Antante izvojevana je već na početku rata i to u bici na Ceru.
Srbija je u tom ratu izgubila trećinu stanovništva, a zemlja je pretrpela nenadoknadiva razaranja.
Drugi praznik - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu trebalo bi da se radno praznuje kao spomen na 21. oktobar 1941. godine i kravavu jesen kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu, Kraljevu i širom Srbije.
Tokom narodnog ustanka u centralnoj Srbiji protiv nacističkog okupatora, u kome su učestvovali i rojalisti i komunisti, ukupno je od 1. avgusta do 5. decembra 1941. godine ubijeno 33.000 građana centralne Srbije, od kojih 11.522 ustanika i 21.809 talaca streljanih u odmazdi, medu kojima su osim Srba, bili i Jevreji i Romi.
Državni praznici u Srbiji su Nova godina, koja se praznuje 1. i 2. januara, Praznik rada koji se obeležava 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maj, dok se radno praznuju Sveti Sava 27. januara i Vidovdan 28. juna.
Na predložene datume i praznike poslanici su imali popriličan broj amandmana.
Iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije kažu da naziv Dan sećanja na srpske žrtve u Drugiom svetskom ratu (21.oktobar) treba izmeniti jer je bilo žrtava i među pripadnicima ostalih naroda u Srbiji.
Iz Srpske radikalne stranke su predložili da se kao praznk obeležava 25. novembar 1918. godine, kada je Velika narodna skupština u Novom Sadu donela odluku da se Vojvodina pripoji Srbiji.
Prema radikalima kao Dan ustanka (u Drugom svetskom ratu) koji se sada slavi 7. jula u spomen na, kako oni kažu, "dan kada je jedan Srbin pucao na dva Srbina žandara i time počeo bratoubilački rat”, trebalo da se obeležava 31. avgust 1941. godine kada su četnici oslobodili Loznicu.
Radikali smatraju i da bi 24. mart trebalo obeležavati kao "Dan bombardovanja NATO zlikovaca".
Srpski pokret obnove predložio je da se uvedu dva nova praznika: 22. april - Dan sećanja na žrtve ustaškog terora kao sećanje na dan kada je oslobođen Jasenovac, i 17. jul - Dan sećanja na žrtve komunizma kada je 1946. ubijen general Dragoljub Mihailović
U vezi pranizika i nacionalnih obeležavanja Albanci iz Bujanovca, Preševa i Medveđe će 28. novembra protestom obeležiti svoj svealbanski praznik Dan zastave, koji se u Srbiji ne smatra praznikom nacionalne manjine.
Poslanici su juče započeli novu sednicu parlamenta, na čijem je dnevnom redu 20 zakonskih predloga i drugih akata, a u dosadašnjem toku su u načelu razmotrili nova zakonska rešenja o rehabilitaciji, kao i izmene zakona o policiji i o vanrednim situacijama.
U skupštinske klupe juče su se vratili psolanici SNS i NS, a u plenumu ne učestvuju i dalje poslanici LDP dok su oni iz DSS juče napustili salu nezadovoljni time što na dnevni red nije uvršten njihov predlog deklaracije o Kosovu i Metohiji i najavili da neće i nadalje da učestvuju u radu parlamenta.
(agencije/MONDO)
Ljajić je naveo da je predloženo da se Dan državnosti - Sretenje praznuje dva dana - 15. i 16. februara, umesto jedan dan kao što je do sada bilo i dodao da će se na taj način afirmisati taj važan praznik i doprineti jačanju svesti građana o Danu državnosti.
Prema njegovim rečima, predviđeno je da se Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradno obeležava 11. novembra.
Ljajić je naveo da je Srbija prvi put 2005. obeležila taj praznik koji se inače slavi u svim državama pobednicima.
Srbija kao zemlja učesnica u Prvom svetskom ratu koja je najviše stradala u ratu i u njemu izgubila trećinu populacije treba da obeleži taj dan, naveo je Ljajić.
Ministar je kazao da je predviđeno da se Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje radno 21. oktobra kao spomen na stradanje u Kragujevcu i širom Srbije kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima.
On je kazao da većina zemalja ima svoj nacionalni dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu.
Ljajić je naveo da je inicijativu za uvođenje tog praznika podržalo 16.000 građana, kao i većina stranaka vlasti i opozicije i da je to izraz potpune saglasnosti za uvođenje tog praznika.
Kako je naveo, uvođenjem tog praznika biće upotpunjeno obeležavanje onih praznika iz perioda Drugog svetskog rata koji će naglasiti i značaj koji je Srbija dala u antifašističkoj borbi.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ukoliko poslanici podrže izmene zakona, obeležavaće se kao neradni dan u spomen na sve nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine.
Kako je vlada podsetila u obrazloženju, Prvi svetski rat započeo je napadom Austrougarske monarhije na Srbiju 28. jula 1914, a prva pobeda Antante izvojevana je već na početku rata i to u bici na Ceru.
Srbija je u tom ratu izgubila trećinu stanovništva, a zemlja je pretrpela nenadoknadiva razaranja.
Drugi praznik - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu trebalo bi da se radno praznuje kao spomen na 21. oktobar 1941. godine i kravavu jesen kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu, Kraljevu i širom Srbije.
Tokom narodnog ustanka u centralnoj Srbiji protiv nacističkog okupatora, u kome su učestvovali i rojalisti i komunisti, ukupno je od 1. avgusta do 5. decembra 1941. godine ubijeno 33.000 građana centralne Srbije, od kojih 11.522 ustanika i 21.809 talaca streljanih u odmazdi, medu kojima su osim Srba, bili i Jevreji i Romi.
Državni praznici u Srbiji su Nova godina, koja se praznuje 1. i 2. januara, Praznik rada koji se obeležava 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maj, dok se radno praznuju Sveti Sava 27. januara i Vidovdan 28. juna.
Na predložene datume i praznike poslanici su imali popriličan broj amandmana.
Iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije kažu da naziv Dan sećanja na srpske žrtve u Drugiom svetskom ratu (21.oktobar) treba izmeniti jer je bilo žrtava i među pripadnicima ostalih naroda u Srbiji.
Iz Srpske radikalne stranke su predložili da se kao praznk obeležava 25. novembar 1918. godine, kada je Velika narodna skupština u Novom Sadu donela odluku da se Vojvodina pripoji Srbiji.
Prema radikalima kao Dan ustanka (u Drugom svetskom ratu) koji se sada slavi 7. jula u spomen na, kako oni kažu, "dan kada je jedan Srbin pucao na dva Srbina žandara i time počeo bratoubilački rat”, trebalo da se obeležava 31. avgust 1941. godine kada su četnici oslobodili Loznicu.
Radikali smatraju i da bi 24. mart trebalo obeležavati kao "Dan bombardovanja NATO zlikovaca".
Srpski pokret obnove predložio je da se uvedu dva nova praznika: 22. april - Dan sećanja na žrtve ustaškog terora kao sećanje na dan kada je oslobođen Jasenovac, i 17. jul - Dan sećanja na žrtve komunizma kada je 1946. ubijen general Dragoljub Mihailović
U vezi pranizika i nacionalnih obeležavanja Albanci iz Bujanovca, Preševa i Medveđe će 28. novembra protestom obeležiti svoj svealbanski praznik Dan zastave, koji se u Srbiji ne smatra praznikom nacionalne manjine.
Poslanici su juče započeli novu sednicu parlamenta, na čijem je dnevnom redu 20 zakonskih predloga i drugih akata, a u dosadašnjem toku su u načelu razmotrili nova zakonska rešenja o rehabilitaciji, kao i izmene zakona o policiji i o vanrednim situacijama.
U skupštinske klupe juče su se vratili psolanici SNS i NS, a u plenumu ne učestvuju i dalje poslanici LDP dok su oni iz DSS juče napustili salu nezadovoljni time što na dnevni red nije uvršten njihov predlog deklaracije o Kosovu i Metohiji i najavili da neće i nadalje da učestvuju u radu parlamenta.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.