Među stavkama u godišnjem finansijskom izveštaju opština pored čačkalica i sirćeta, našli se i "nekorumpirani intelektualci" i "neki Ranko"
Stavke u finansijskim izveštajima gradova i opština često su u najmanju ruku - smešne. Šta se sve kupuje opštinskim novcem prenosi list "Danas".
U Subotici su opštinari, recimo, potrošili 150 kilograma nes-kafe, 515 kutija kapućina, 500 kilograma šećera, 6.000 čačkalica i 110 litara sirćeta. Novac se troši i za bukete cveća, „nekorumpirane intelektualce“, kao i - „nekog Ranka“
"Još nismo utvrdili ko je ili šta je Ranko, kako je pisalo u jednoj stavci" kaže za "Danas" Jasna Filipović, direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS).
Ova organizacija nekoliko godina prati tok novca iz budžetske linije 481, namenjen nevladinim organizacijama.
Prema njenim rečima, NVO nikako ne mogu biti pojedinci, već isključivo udruženja. Umesto kome su namenjena, sredstva za nevladine organizacije sem pojedincima, idu sportskim i verskim udruženjima, političkim strankama, privrednim preduzećima, ali i za tekuće potrebe.
"Sve to predstavlja zloupotrebu budžetskih sredstava, jer zna se na koji način se finansiraju političke partije ili verska udruženja. Sigurno ne kao nevladine organizacije. Godinama ukazujemo na ove propuste, ali reakcije nema. Dodaću da se prema našem istraživanju oko 13 odsto sredstava iz lokalnih budžeta troši nenamenski", ukazuje Filipović.
Neke stavke u publikaciji CRNPS objavljene su kao „biseri“.
"Pojedine opštine su na ime davanja sredstava NVO navodile stavke: adaptacija pograničnog prelaza, rekonstrukcija grobnice na Novom groblju, popravka putne mreže u iznosu od 10.000 dinara, izgradnja regionalne deponije, sudska rešenja, struja, popravke zgrada i objekata, porez. Tu je i čuvena stavka 'Ranko', kao i nekorumpirani intelektualci, šta god to značilo", navodi Filipović.
Grad Subotica je, na primer, u ovoj godini za socijalno ugrožene građane obezbedio 3.752 miliona dinara. Najugroženiji, koji sebi ne mogu obezbediti ni dnevne obroke, našli su se na spisku narodne kuhinje, koja svakoga dana pripremi hiljadu kuvanih obroka
Uz to, ukupno 6.200 Subotičana prima finansijsku socijalnu pomoć. Sredstva za najugroženije u Subotici nisu dovoljna, dok je, sa druge Grad za reprezentaciju u ovoj godini potrošio oko 1,5 milion dinara.
Spisak nabavki je vrlo zanimljiv: gosti i domaći u Gradskoj kući su tokom 2011. godine popili 12.000 litara kisele vode Knjaz Miloš, 8.000 litara kisele vode akva viva, 2.500 litara prolom vode, 1.680 litara soka od paradajza, 4.200 litara vitaminiziranog mleka i 60 litara soka od pomorandže i jabuke.
Potrošili su uz to i 150 kilograma nes-kafe, šest kilograma nes-kafe bez kofeina, 800 kilograma obične, turske kafe, 515 kutija kapućina, a pojeli 500 kilograma šećera i 10 kilograma kuhinjske soli, uz upotrebu 10.000 plastičnih čaša i 6.000 čačkalica.
Tu je još i 110 litara sirćeta, za ukupno godinu dana. Zanimljivo je da je jedna od veoma visokih rashodnih stavki ovogodišnjeg budžeta kupovina napuštene kasarne, za koju je grad uzeo i kredit kako bi nakupio 234 miliona dinara i tako krenuo u projekat razvoja industrijskih parkova.
Investicija je, kažu, neophodna i sasvim logična, ali nije potpuno razumljivo zašto grad kupuje od države svoje sopstveno zemljište. Sa druge strane, država je ovih dana „poklonila“ gradu 536 miliona dinara da se sagradi novi bazen.
Dvojica žitelja Babušnice su svojevremeno kritikovali nekadašnjeg predsednika ove opštine, između ostalog jer je trošio ogromne sume opštinskog novca na ručkove.
Tekst na tu temu, sa sve menijem, objavljen je u lokalnim novinama, a domaće pravosuđe je autora označilo kao klevetnika.
Slučaj je stigao do Evropskog suda u Strazburu, koji je presudio u korist autora, označavajući ga kao žrtvu, a ne klevetnika.
Sud je na ime povrede prava na slobodu izražavanja odredio da se autoru teksta isplati 3.000 evra naknade i 250 evra za sudske troškove.
U opštini Opovo su se svojevremeno, takođe, na sednici SO raspravljali ko je pojeo koliko ćevapa na obližnjem salašu.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja kaže za Danas da su USAID i OEBS prepoznali probleme koji se tiču nenamenskog i netransparentnog trošenja budžetskih sredstava na lokalu, i da pomažu projekte koji se tiču iskorenjivanje korupcije na nivou opština i gradova.
"Uz pomoć ovih organizacija započeli smo projekte u pet gradova - Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Požegi i Bujanovcu, koji imaju za cilj smanjenje korupcije. U ovim gradovima organizovali smo antikorupcijske forume i lokalne timove, pre svega iz civilnog sektora, koji rade na povećaju transparentnosti trošenja opštinskog novca", ukazuje Gavrilović. On dodaje da podaci o trošenju lokalnih sredstava treba da budu javni, ali da su oni kod nas obavijeni velom tajne.
"Kontrolu nad trošenjem budžetskih sredstava ima Državna revizorska institucija, koja nema dovoljno kapaciteta. Do sada su pregledali svega četvrtinu svih budžeta i to po principu slučajnog uzorka. Na lokalnom nivou to rade i opštinske inspekcije, ali uglavnom nisu dovoljno obučene, ili ne žele da se mešaju u rad opštinskih organa", navodi Gavrilović za "Danas".
Država, kako kaže, nema dovoljno volje i odlučnosti da se izbori sa korupcijom, pa taj posao treba da radi civilno društvo, pre svega ukazujući na probleme.
"Posao naših lokalnih antikoruptivnih timova jeste da ukažu na probleme i nepravilnosti, a zna se čiji je posao da ih rešava. Pre mesec dana otkrili smo da je u Nišu raspisan tender za asfaltiranje ulice, koja je već asfaltirana, i to nedavno. Nakon toga tender je povučen", ukazuje Gavrilović, dodajući da posao kontrole trošenja sredstava na lokalu tek treba da se razvije i usavrši, jer će najavljenim procesom decentralizacije opštine i gradovi biti nezavisniji u radu, a samim tim i u trošenju novca.
(MONDO)
U Subotici su opštinari, recimo, potrošili 150 kilograma nes-kafe, 515 kutija kapućina, 500 kilograma šećera, 6.000 čačkalica i 110 litara sirćeta. Novac se troši i za bukete cveća, „nekorumpirane intelektualce“, kao i - „nekog Ranka“
"Još nismo utvrdili ko je ili šta je Ranko, kako je pisalo u jednoj stavci" kaže za "Danas" Jasna Filipović, direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS).
Ova organizacija nekoliko godina prati tok novca iz budžetske linije 481, namenjen nevladinim organizacijama.
Prema njenim rečima, NVO nikako ne mogu biti pojedinci, već isključivo udruženja. Umesto kome su namenjena, sredstva za nevladine organizacije sem pojedincima, idu sportskim i verskim udruženjima, političkim strankama, privrednim preduzećima, ali i za tekuće potrebe.
"Sve to predstavlja zloupotrebu budžetskih sredstava, jer zna se na koji način se finansiraju političke partije ili verska udruženja. Sigurno ne kao nevladine organizacije. Godinama ukazujemo na ove propuste, ali reakcije nema. Dodaću da se prema našem istraživanju oko 13 odsto sredstava iz lokalnih budžeta troši nenamenski", ukazuje Filipović.
Neke stavke u publikaciji CRNPS objavljene su kao „biseri“.
"Pojedine opštine su na ime davanja sredstava NVO navodile stavke: adaptacija pograničnog prelaza, rekonstrukcija grobnice na Novom groblju, popravka putne mreže u iznosu od 10.000 dinara, izgradnja regionalne deponije, sudska rešenja, struja, popravke zgrada i objekata, porez. Tu je i čuvena stavka 'Ranko', kao i nekorumpirani intelektualci, šta god to značilo", navodi Filipović.
Grad Subotica je, na primer, u ovoj godini za socijalno ugrožene građane obezbedio 3.752 miliona dinara. Najugroženiji, koji sebi ne mogu obezbediti ni dnevne obroke, našli su se na spisku narodne kuhinje, koja svakoga dana pripremi hiljadu kuvanih obroka
Uz to, ukupno 6.200 Subotičana prima finansijsku socijalnu pomoć. Sredstva za najugroženije u Subotici nisu dovoljna, dok je, sa druge Grad za reprezentaciju u ovoj godini potrošio oko 1,5 milion dinara.
Spisak nabavki je vrlo zanimljiv: gosti i domaći u Gradskoj kući su tokom 2011. godine popili 12.000 litara kisele vode Knjaz Miloš, 8.000 litara kisele vode akva viva, 2.500 litara prolom vode, 1.680 litara soka od paradajza, 4.200 litara vitaminiziranog mleka i 60 litara soka od pomorandže i jabuke.
Potrošili su uz to i 150 kilograma nes-kafe, šest kilograma nes-kafe bez kofeina, 800 kilograma obične, turske kafe, 515 kutija kapućina, a pojeli 500 kilograma šećera i 10 kilograma kuhinjske soli, uz upotrebu 10.000 plastičnih čaša i 6.000 čačkalica.
Tu je još i 110 litara sirćeta, za ukupno godinu dana. Zanimljivo je da je jedna od veoma visokih rashodnih stavki ovogodišnjeg budžeta kupovina napuštene kasarne, za koju je grad uzeo i kredit kako bi nakupio 234 miliona dinara i tako krenuo u projekat razvoja industrijskih parkova.
Investicija je, kažu, neophodna i sasvim logična, ali nije potpuno razumljivo zašto grad kupuje od države svoje sopstveno zemljište. Sa druge strane, država je ovih dana „poklonila“ gradu 536 miliona dinara da se sagradi novi bazen.
Dvojica žitelja Babušnice su svojevremeno kritikovali nekadašnjeg predsednika ove opštine, između ostalog jer je trošio ogromne sume opštinskog novca na ručkove.
Tekst na tu temu, sa sve menijem, objavljen je u lokalnim novinama, a domaće pravosuđe je autora označilo kao klevetnika.
Slučaj je stigao do Evropskog suda u Strazburu, koji je presudio u korist autora, označavajući ga kao žrtvu, a ne klevetnika.
Sud je na ime povrede prava na slobodu izražavanja odredio da se autoru teksta isplati 3.000 evra naknade i 250 evra za sudske troškove.
U opštini Opovo su se svojevremeno, takođe, na sednici SO raspravljali ko je pojeo koliko ćevapa na obližnjem salašu.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja kaže za Danas da su USAID i OEBS prepoznali probleme koji se tiču nenamenskog i netransparentnog trošenja budžetskih sredstava na lokalu, i da pomažu projekte koji se tiču iskorenjivanje korupcije na nivou opština i gradova.
"Uz pomoć ovih organizacija započeli smo projekte u pet gradova - Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Požegi i Bujanovcu, koji imaju za cilj smanjenje korupcije. U ovim gradovima organizovali smo antikorupcijske forume i lokalne timove, pre svega iz civilnog sektora, koji rade na povećaju transparentnosti trošenja opštinskog novca", ukazuje Gavrilović. On dodaje da podaci o trošenju lokalnih sredstava treba da budu javni, ali da su oni kod nas obavijeni velom tajne.
"Kontrolu nad trošenjem budžetskih sredstava ima Državna revizorska institucija, koja nema dovoljno kapaciteta. Do sada su pregledali svega četvrtinu svih budžeta i to po principu slučajnog uzorka. Na lokalnom nivou to rade i opštinske inspekcije, ali uglavnom nisu dovoljno obučene, ili ne žele da se mešaju u rad opštinskih organa", navodi Gavrilović za "Danas".
Država, kako kaže, nema dovoljno volje i odlučnosti da se izbori sa korupcijom, pa taj posao treba da radi civilno društvo, pre svega ukazujući na probleme.
"Posao naših lokalnih antikoruptivnih timova jeste da ukažu na probleme i nepravilnosti, a zna se čiji je posao da ih rešava. Pre mesec dana otkrili smo da je u Nišu raspisan tender za asfaltiranje ulice, koja je već asfaltirana, i to nedavno. Nakon toga tender je povučen", ukazuje Gavrilović, dodajući da posao kontrole trošenja sredstava na lokalu tek treba da se razvije i usavrši, jer će najavljenim procesom decentralizacije opštine i gradovi biti nezavisniji u radu, a samim tim i u trošenju novca.
(MONDO)
