Koalicije oko naprednjaka i demokrate i dalje vode mrtvu trku za najveće poverenje birača, dok "bronzu" dele savez SPS-JS-PUPS i LDP, kaže Ipsos Stratedžik marketing.
Izbijanje Liberalno-demokratske partije na treće mesto je iznenađenje istraživanja javnog mnjenja koje je ovog meseca, na reprezentativnom uzorku od 1.034 punoletna građanina Srbije, objavila agencija Ipsos Stratedžik marketing a piše beogradski Danas.
Rezultati istraživanja ukazuju i na to da bi na prelazak izbornog cenzusa od pet odsto, pored navedenih stranaka i koalicija, svakako mogli da računaju još samo DSS i SRS. Svi ostali su ispod praga, čijem prelasku su najbliži Ujedinjeni regioni Srbije.
U brojkama, za koaliciju Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije BK i Pokret socijalista u ovom trenutku glasalo bi 23,9 odsto opredeljenih birača. Demokratska stranka bila bi izbor 19,4 odsto građana, a LDP Preokret je favorit 12,3 odsto ispitanika.
Ovo je prvi put da se u nekom relevantnom istraživanju javnog mnjenja opcija sa Čedomirom Jovanovićem na čelu tako visoko kotira.
Sam SPS bi osvojio 9,2 procenta. S obzirom na to da bi za Jedinstvenu Srbiju glasalo tačno dva odsto, a za PUPS 1,8 odsto, za koaliciju Ivice Dačića, Palme i Krkobabića izjasnilo bi se ukupno 13 odsto birača. Čvrste pozicije imaju i stranke Vojislava Koštunice i Vojislava Šešelja. DSS ima podršku devet odsto, a radikali 8,4 odsto ispitanika.
Prvi ispod cenzusa je URS Mlađana Dinkića - 3,6 procenata, a slede, pored pomenutih JS i PUPS, SDPS Rasima Ljajića sa dva odsto, SPO Vuka Draškovića i LSV Nenada Čanka sa po 1,5 i na kraju Savez vojvođanskih Mađara sa 0,8 procenata podrške opredeljenog biračkog tela. Miodrag Radojević, stručni saradnik Instituta za političke studije, ocenjuje za Danas da se jedan deo birača DS okreće Preokretu i LDP, jer je to njihov odgovor za poteškoće u procesu evrointegracija Srbije, kojima su ti glasači naklonjeni.
Kako ističe, prema rezultatima poslednjih istraživanja, vidljiva je stagnacija naprednjaka, jer se pristalice SNS koje su nacionalno opredeljene okreću ka oštrijoj nacionalnoj retorici, kao što su DSS i SRS, čiji je rejting porastao.
"Smatram da će posle odluke Saveta ministara EU o srpskoj kandidaturi, koja nas očekuje 9. decembra, doći do razgibavanja među biračima, odnosno do novih seoba u biračkom telu. S druge strane, sumnjam da će tokom same predizborne kampanje biti dramatičnih promena u raspoloženju birača", ocenjuje Radojević. Prema njegovim rečima, najveći gubitnik bi mogla da bude DS, "ali na udaru će biti i naprednjaci, ukoliko bude eskalacije nasilja na Kosovu".
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, za Danas kaže da razlika između demokrata i naprednjaka od pet odsto nije iznenađujuća - nije mala, ali nije ni ubedljiva.
"Čini mi se da je to prilično dobar rezultat i za jedne i za druge. Naprednjacima daje psihološku prednost u borbi s najvećim rivalom, a DS je ipak sačuvala pristojan rejting bez obzira na teške okolnosti u kojima se zemlja nalazi. Rejting Liberalno-demokratske partije je veoma porastao u odnosu na prethodna istraživanja i izborne rezultate te stranke. Pretpostavljam da je to posledica odlivanja glasova jednim delom iz tabora DS i delom animiranja pristalica kampanjom Preokret. LDP je na pravom tragu da napravi dobar rezultat", kaže Stanković.
Kako ocenjuje, rejting DSS od devet odsto je vrlo pristojan i to je verovatno posledica sve većeg evropesimizma u Srbiji, jer ova stranka ima oštru i kritički nastrojenu retoriku prema EU. Za rejting radikala od 8,4 odsto Stanković kaže da pokazuje da je ta stranka preživela politički razlaz sa Nikolićem i da se stabilizovala.
"SPS je očigledno napredovao i uz eventualnu koaliciju može da ima dvocifren rezultat. Stranke koje imaju oko osam ili devet procenata kroz kampanju mogu da dostignu dvocifren procenat. Za URS ne bi bilo iznenađenje da dođe i do pet ili da padne na tri odsto posle kampanje. Kampanja može da podigne broj glasova, može i da spusti, ali dramatičnih promena teško da će biti, pod pretpostavkom da je ovo istraživanje tačno", navodi Stanković.
Sagovornik Danasa ukazuje da je ključno pitanje za buduću političku scenu u Srbiji razlika između prvog i drugog mesta i dalji redosled na listi.
"Ako DS ne bude deset odsto slabija od SNS i ako stranke slične orijentacije budu visoko plasirane, onda demokrate imaju šanse da utiču na političke odnose. Ako se SNS odlepi s velikom razlikom, biće veoma teško za DS da napravi neki manevarski prostor", zaključuje Dejan Vuk Stanković.
(MONDO)
Rezultati istraživanja ukazuju i na to da bi na prelazak izbornog cenzusa od pet odsto, pored navedenih stranaka i koalicija, svakako mogli da računaju još samo DSS i SRS. Svi ostali su ispod praga, čijem prelasku su najbliži Ujedinjeni regioni Srbije.
U brojkama, za koaliciju Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije BK i Pokret socijalista u ovom trenutku glasalo bi 23,9 odsto opredeljenih birača. Demokratska stranka bila bi izbor 19,4 odsto građana, a LDP Preokret je favorit 12,3 odsto ispitanika.
Ovo je prvi put da se u nekom relevantnom istraživanju javnog mnjenja opcija sa Čedomirom Jovanovićem na čelu tako visoko kotira.
Sam SPS bi osvojio 9,2 procenta. S obzirom na to da bi za Jedinstvenu Srbiju glasalo tačno dva odsto, a za PUPS 1,8 odsto, za koaliciju Ivice Dačića, Palme i Krkobabića izjasnilo bi se ukupno 13 odsto birača. Čvrste pozicije imaju i stranke Vojislava Koštunice i Vojislava Šešelja. DSS ima podršku devet odsto, a radikali 8,4 odsto ispitanika.
Prvi ispod cenzusa je URS Mlađana Dinkića - 3,6 procenata, a slede, pored pomenutih JS i PUPS, SDPS Rasima Ljajića sa dva odsto, SPO Vuka Draškovića i LSV Nenada Čanka sa po 1,5 i na kraju Savez vojvođanskih Mađara sa 0,8 procenata podrške opredeljenog biračkog tela. Miodrag Radojević, stručni saradnik Instituta za političke studije, ocenjuje za Danas da se jedan deo birača DS okreće Preokretu i LDP, jer je to njihov odgovor za poteškoće u procesu evrointegracija Srbije, kojima su ti glasači naklonjeni.
Kako ističe, prema rezultatima poslednjih istraživanja, vidljiva je stagnacija naprednjaka, jer se pristalice SNS koje su nacionalno opredeljene okreću ka oštrijoj nacionalnoj retorici, kao što su DSS i SRS, čiji je rejting porastao.
"Smatram da će posle odluke Saveta ministara EU o srpskoj kandidaturi, koja nas očekuje 9. decembra, doći do razgibavanja među biračima, odnosno do novih seoba u biračkom telu. S druge strane, sumnjam da će tokom same predizborne kampanje biti dramatičnih promena u raspoloženju birača", ocenjuje Radojević. Prema njegovim rečima, najveći gubitnik bi mogla da bude DS, "ali na udaru će biti i naprednjaci, ukoliko bude eskalacije nasilja na Kosovu".
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, za Danas kaže da razlika između demokrata i naprednjaka od pet odsto nije iznenađujuća - nije mala, ali nije ni ubedljiva.
"Čini mi se da je to prilično dobar rezultat i za jedne i za druge. Naprednjacima daje psihološku prednost u borbi s najvećim rivalom, a DS je ipak sačuvala pristojan rejting bez obzira na teške okolnosti u kojima se zemlja nalazi. Rejting Liberalno-demokratske partije je veoma porastao u odnosu na prethodna istraživanja i izborne rezultate te stranke. Pretpostavljam da je to posledica odlivanja glasova jednim delom iz tabora DS i delom animiranja pristalica kampanjom Preokret. LDP je na pravom tragu da napravi dobar rezultat", kaže Stanković.
Kako ocenjuje, rejting DSS od devet odsto je vrlo pristojan i to je verovatno posledica sve većeg evropesimizma u Srbiji, jer ova stranka ima oštru i kritički nastrojenu retoriku prema EU. Za rejting radikala od 8,4 odsto Stanković kaže da pokazuje da je ta stranka preživela politički razlaz sa Nikolićem i da se stabilizovala.
"SPS je očigledno napredovao i uz eventualnu koaliciju može da ima dvocifren rezultat. Stranke koje imaju oko osam ili devet procenata kroz kampanju mogu da dostignu dvocifren procenat. Za URS ne bi bilo iznenađenje da dođe i do pet ili da padne na tri odsto posle kampanje. Kampanja može da podigne broj glasova, može i da spusti, ali dramatičnih promena teško da će biti, pod pretpostavkom da je ovo istraživanje tačno", navodi Stanković.
Sagovornik Danasa ukazuje da je ključno pitanje za buduću političku scenu u Srbiji razlika između prvog i drugog mesta i dalji redosled na listi.
"Ako DS ne bude deset odsto slabija od SNS i ako stranke slične orijentacije budu visoko plasirane, onda demokrate imaju šanse da utiču na političke odnose. Ako se SNS odlepi s velikom razlikom, biće veoma teško za DS da napravi neki manevarski prostor", zaključuje Dejan Vuk Stanković.
(MONDO)
