U Skupštini Srbije poslanici su završili raspravu o amandmanima na Predlog izmena i dopuna Zakona o državnim praznicima.
Tokom današnje sednice čuli su se predlozi da se Sretenje ne obeležava dva neradna dana, da se izbriše 1.maj praznik rada kao državni praznik, obeležavaj proboj Solunskog fronta, neradno proslavljaju Sveti Sava i Vidovdan…
Sve te predloge u 14 amandmana , mahom poslanika SRS, Vlada Srbije kao predlagač zakona nije prihvatila.
U vladinim predlogu je predviđeno uvođenje dva nova praznika - 11. novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji će se obeležavati neradno i 21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, koji će se obeležavati radno.
Vlada Srbije je predložila i da se državni praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznuje i narednog dana 16. februara.
Poslanici SRS su naveli da ideološki ne prihvataju proslavu Nove godine, da su protiv obeležavanja 1.maja praznika rada, da Sretenje treba obeležavati jedan neradni dana, a da su za njih istinski praznici pored Sretenja i Sveti Sava i Vidovdan, koji bi takođe trebalo da se obeležavaju neradno.
Radikali su ponovo danas zatražili da se hitno održi sednica paralmenta koja će biti posvećena dešavanjima na Kosovu i Metohiji.
Zamenik šefa poslanika radikala Aleksandar Martinović je poručio predstavnicima vlasti da Sretenje ne smeju da obelezavaju “ni jedan sat, a kamoli dva dana”, jer, kako je rekao, politika koju vode “nema veze sa onom koja je tada vođena”.
Prema njegovim rečima, vlada predlaže da se Sretenje slavi neradno dva dana, a istovremeno radi sve suprotno od onoga što su tada radili Srbi.
Poslanik ZES Srđan Milivojević je poručio da o interesima Srbije i srpskog naroda žele da govore oni koji su 1999. godine “na celu kartu Srbiju stavili lokator” i da je merilo rada jedne vlasti taj koliku je kartu Srbije dobila i koliku je za sobom vratila.
Takođe poslanica ZES Jelena Trivan je tokom rasprave navela da opozicija amandmanima nastoji da ukine sve moderne tekovina i svaku civilizacijsku saradnju Srbije sa svetom i da je intencija da se sve te tekovine, od antifašističke borbe pa nadalje, budu ukinute kroz različite amandmane opozicije.
Prema njenim rečima, retoriku i najgnusniju i najprljaviju politiku 90-ih smo "čuli i videli na delu" a posledice takve odbrane srpskih interesa su zgarišta, kolektivni centri…
Ona je dodala da se o saradnji sa svetom govori kao o opasnosti, o dijalogu kao pretnji, a ne šansi, i istakla da je tragično da se pokušava u 21. veku voditi politika 19. veka.
Poslanik ZES Meho Omerović je amandmanom predložio da se obeležava i Dan proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu - 15. septembar, poslanici liste “Za evropski Sandžak” Esad Džudžević i Bajram Omeragić da državni praznici budu i praznici nacionalnih manjina utvrđeni u skladu sa zakonom, a da se praznuju u onim lokalnim samoupravama u kojima su jezik i pismo te manjine u službenoj upotrebi.
Vlada je taj zahtev odbila s obrazloženjem da je drugim zakonima propisano i pravo na praznike naiconalnim manjinama i da je suvišno to raditi još jednim zakonom.
Džudžević i Omeragić su predložili i da se kao verski praznici praznuju i Ramazanski i Kurban bajram, zaključno sa drugim danoma oba bajrama, a u obrazloženju vlade u kojem ne prihvata taj amandman se navodi i da pripadnici verskih zajdnica u Srbiji imaju pravo da ne rade u dane svojih verskih praznika.
Poslanici LSV su tražili amandmanom da se 21. oktobra praznuje Dan sećanja na žrtve fašizma u Srbiji u Drugom svetskom ratu, a ne kako je predloženo Dan sećanja na srpske žrtve u tom ratu, a vlada je objasnila da je rezlog takvog naziva praznika što su više od 90 odsto stradalih bili Srbi.
Na kraju rasprave ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da smatra da se uspelo da se pronađe prava meru, da je bilo mesta i za neke druge predložene praznike i istakao da je povećanje neradnih dana sa osam na 10 još ispod proseka susednih i zemalja EU.
On je dodao i da očekuje da će predložene izmene i dopune dobiti široku podršku poslanika prilikom glasanja.
Poslanici rad nastavljaju raspravom o amandmanima o predlogu izmena i dopuna Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
(Tanjug)
Sve te predloge u 14 amandmana , mahom poslanika SRS, Vlada Srbije kao predlagač zakona nije prihvatila.
U vladinim predlogu je predviđeno uvođenje dva nova praznika - 11. novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji će se obeležavati neradno i 21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, koji će se obeležavati radno.
Vlada Srbije je predložila i da se državni praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznuje i narednog dana 16. februara.
Poslanici SRS su naveli da ideološki ne prihvataju proslavu Nove godine, da su protiv obeležavanja 1.maja praznika rada, da Sretenje treba obeležavati jedan neradni dana, a da su za njih istinski praznici pored Sretenja i Sveti Sava i Vidovdan, koji bi takođe trebalo da se obeležavaju neradno.
Radikali su ponovo danas zatražili da se hitno održi sednica paralmenta koja će biti posvećena dešavanjima na Kosovu i Metohiji.
Zamenik šefa poslanika radikala Aleksandar Martinović je poručio predstavnicima vlasti da Sretenje ne smeju da obelezavaju “ni jedan sat, a kamoli dva dana”, jer, kako je rekao, politika koju vode “nema veze sa onom koja je tada vođena”.
Prema njegovim rečima, vlada predlaže da se Sretenje slavi neradno dva dana, a istovremeno radi sve suprotno od onoga što su tada radili Srbi.
Poslanik ZES Srđan Milivojević je poručio da o interesima Srbije i srpskog naroda žele da govore oni koji su 1999. godine “na celu kartu Srbiju stavili lokator” i da je merilo rada jedne vlasti taj koliku je kartu Srbije dobila i koliku je za sobom vratila.
Takođe poslanica ZES Jelena Trivan je tokom rasprave navela da opozicija amandmanima nastoji da ukine sve moderne tekovina i svaku civilizacijsku saradnju Srbije sa svetom i da je intencija da se sve te tekovine, od antifašističke borbe pa nadalje, budu ukinute kroz različite amandmane opozicije.
Prema njenim rečima, retoriku i najgnusniju i najprljaviju politiku 90-ih smo "čuli i videli na delu" a posledice takve odbrane srpskih interesa su zgarišta, kolektivni centri…
Ona je dodala da se o saradnji sa svetom govori kao o opasnosti, o dijalogu kao pretnji, a ne šansi, i istakla da je tragično da se pokušava u 21. veku voditi politika 19. veka.
Poslanik ZES Meho Omerović je amandmanom predložio da se obeležava i Dan proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu - 15. septembar, poslanici liste “Za evropski Sandžak” Esad Džudžević i Bajram Omeragić da državni praznici budu i praznici nacionalnih manjina utvrđeni u skladu sa zakonom, a da se praznuju u onim lokalnim samoupravama u kojima su jezik i pismo te manjine u službenoj upotrebi.
Vlada je taj zahtev odbila s obrazloženjem da je drugim zakonima propisano i pravo na praznike naiconalnim manjinama i da je suvišno to raditi još jednim zakonom.
Džudžević i Omeragić su predložili i da se kao verski praznici praznuju i Ramazanski i Kurban bajram, zaključno sa drugim danoma oba bajrama, a u obrazloženju vlade u kojem ne prihvata taj amandman se navodi i da pripadnici verskih zajdnica u Srbiji imaju pravo da ne rade u dane svojih verskih praznika.
Poslanici LSV su tražili amandmanom da se 21. oktobra praznuje Dan sećanja na žrtve fašizma u Srbiji u Drugom svetskom ratu, a ne kako je predloženo Dan sećanja na srpske žrtve u tom ratu, a vlada je objasnila da je rezlog takvog naziva praznika što su više od 90 odsto stradalih bili Srbi.
Na kraju rasprave ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da smatra da se uspelo da se pronađe prava meru, da je bilo mesta i za neke druge predložene praznike i istakao da je povećanje neradnih dana sa osam na 10 još ispod proseka susednih i zemalja EU.
On je dodao i da očekuje da će predložene izmene i dopune dobiti široku podršku poslanika prilikom glasanja.
Poslanici rad nastavljaju raspravom o amandmanima o predlogu izmena i dopuna Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
(Tanjug)
