Mikele Čerkone, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, istakao je da se instrument o mogućem vanrednom vraćanju viznog režima EU nekim zemljama na šest do dvanaest meseci, koji se predviđa u slučaju naglog i velikog porasta broja ilegalnih boravaka ili lažnih azilanata, ne odnosi ni na jednu zemlju konkretno i da je potpuno neutralan.
Čerkone je ukazao na to da je ovakvo obrazloženje dala i komesarka Malmstrem na samom ministarskom zasedanju, naglasivši da je to "sada samo politički dogovor i još uvek nije formalan sporazum i mehanizam" u ravni Evropske unije.
Portparol evropske komesarke Malmstrem je to rekao na molbu da se osvrne na izjavu poslanice Evropskog parlamenta Tanje Fajon medijima u Srbiji da "postoji opasnost da se za Zapadni Balkan ponovo uvedu vize zbog lažnih azilanata", kao i da se zemljama članicama EU "veoma žuri" i da je za Srbiju "u atmosferi koja danas vlada u EU, situacija opasna".
Čerkone je rekao da ne može da komentariše izjave poslanika EP, ali je naglasio da se odluka ministara EU tiče usvajanja "potpuno neutralnog instrumenta" koji će, kad ga prihvate i druge institucije EU moći da se primenjuje u izuzetnim situacijama i prema zemlji za koju se bude procenilo da bitno narušava sporazum o ukidanju viza.
Evropska unija ima sporazume o ukidanju viza sa pedeset zemalja širom sveta.
Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU u utorak su dali povoljno mišljenje o mehanizmu stavljanja van snage bezviznog režima, ali to treba da odobri i Evropski parlament, a potom da se konačan oblik mehanizma usaglasi i sa Savetom ministara. Ceo postupak mogao bi da potraje između šest i 12 meseci.
Mehanizam se tiče situacija kad naglo poraste broj "lažnih azilanata" ili lica koja prekorače dozvoljeni boravak od tri meseca prilikom putovanja bez viza u "šengenske zemlje" Evropske unije u svrhe turizma, poseta, poslovne i slično.
U odluci ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa stoji da bi mehanizam bio primenjen za slučajeve "lažnih azilanata", onda kad se "utvrdi da su zahtevi očigledno neosnovani ili da ne ispunjavaju uslove za međunarodnu zaštitu".
Dosad je najveći problem bio dolazak velikog broja "lažnih azilanata", mahom Roma, iz Srbije i Makedonije u Švedsku, Nemačku, Belgiju i Luksemburg, a u poslednje vreme su zvaničnici EU ukazivali na nagli porast broja došljaka iz Albanije koji prekoračuju dozvoljeni rok i ilegalno ostaju u zemljama "šengenske zone" EU.
Na osnovu tog mehanizma, a prema stavu ministarskog saveta, zemlja clanica koja se oseća ugroženom od navale nelegalnih imigranata, obratice se Evropskoj komisiji sa zahtevom da ona pokrene mehanizam.
Evropska komisija bi ispitala opravdanost tog zahteva, uz konsultacije sa zemljom EU koja je podnela "prijavu" i zemljom koja bi trebalo da potpadne pod meru privremenog ukidanja režima bez viza.
Kao izvrsno telo EU-a, Evropska komisija bi mogla da prihvati ili da odbaci zahtev zemlje clanice EU za stavljanje van snage vizne liberalizacije prema nekoj zemlji.
Ako prihvati, onda se zahtev te jedne clanice EU šalje Savetu ministara, odnosno zemljama clanicama koje odlucuju o tome da li je zahtev opravdan ili ne, a odlucivaće se kvalifikovanom većinom.
(Beta)
Čerkone je ukazao na to da je ovakvo obrazloženje dala i komesarka Malmstrem na samom ministarskom zasedanju, naglasivši da je to "sada samo politički dogovor i još uvek nije formalan sporazum i mehanizam" u ravni Evropske unije.
Portparol evropske komesarke Malmstrem je to rekao na molbu da se osvrne na izjavu poslanice Evropskog parlamenta Tanje Fajon medijima u Srbiji da "postoji opasnost da se za Zapadni Balkan ponovo uvedu vize zbog lažnih azilanata", kao i da se zemljama članicama EU "veoma žuri" i da je za Srbiju "u atmosferi koja danas vlada u EU, situacija opasna".
Čerkone je rekao da ne može da komentariše izjave poslanika EP, ali je naglasio da se odluka ministara EU tiče usvajanja "potpuno neutralnog instrumenta" koji će, kad ga prihvate i druge institucije EU moći da se primenjuje u izuzetnim situacijama i prema zemlji za koju se bude procenilo da bitno narušava sporazum o ukidanju viza.
Evropska unija ima sporazume o ukidanju viza sa pedeset zemalja širom sveta.
Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU u utorak su dali povoljno mišljenje o mehanizmu stavljanja van snage bezviznog režima, ali to treba da odobri i Evropski parlament, a potom da se konačan oblik mehanizma usaglasi i sa Savetom ministara. Ceo postupak mogao bi da potraje između šest i 12 meseci.
Mehanizam se tiče situacija kad naglo poraste broj "lažnih azilanata" ili lica koja prekorače dozvoljeni boravak od tri meseca prilikom putovanja bez viza u "šengenske zemlje" Evropske unije u svrhe turizma, poseta, poslovne i slično.
U odluci ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa stoji da bi mehanizam bio primenjen za slučajeve "lažnih azilanata", onda kad se "utvrdi da su zahtevi očigledno neosnovani ili da ne ispunjavaju uslove za međunarodnu zaštitu".
Dosad je najveći problem bio dolazak velikog broja "lažnih azilanata", mahom Roma, iz Srbije i Makedonije u Švedsku, Nemačku, Belgiju i Luksemburg, a u poslednje vreme su zvaničnici EU ukazivali na nagli porast broja došljaka iz Albanije koji prekoračuju dozvoljeni rok i ilegalno ostaju u zemljama "šengenske zone" EU.
Na osnovu tog mehanizma, a prema stavu ministarskog saveta, zemlja clanica koja se oseća ugroženom od navale nelegalnih imigranata, obratice se Evropskoj komisiji sa zahtevom da ona pokrene mehanizam.
Evropska komisija bi ispitala opravdanost tog zahteva, uz konsultacije sa zemljom EU koja je podnela "prijavu" i zemljom koja bi trebalo da potpadne pod meru privremenog ukidanja režima bez viza.
Kao izvrsno telo EU-a, Evropska komisija bi mogla da prihvati ili da odbaci zahtev zemlje clanice EU za stavljanje van snage vizne liberalizacije prema nekoj zemlji.
Ako prihvati, onda se zahtev te jedne clanice EU šalje Savetu ministara, odnosno zemljama clanicama koje odlucuju o tome da li je zahtev opravdan ili ne, a odlucivaće se kvalifikovanom većinom.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
