On smatra da je ta inicijativa spremljena u stranačkim kuhinjama u Beogradu, koja ne samo da vodi u sve veće probleme, već je bespotrebna i nije pravno utemeljena.
Stefanović je u intervjuu Tanjugu rekao da nema nikakve potrebe građane severa Kosova pitati da li se protive instaliranju kosovskih institucija na severu Kosova, jer je za državu Srbiju "neprihvatljivo instaliranje bilo kakvih takozvanih insitucija države Kosovo".
"Postavlja se pitanje legalnosti. Nisam siguran da su opštine u Republici Srbiji nadležne da donose odluke o izuzimanju odgovarajućih vladinih ili državnih odluka na teritoriji koji obuhvataju te opštine.
U tom slučaju bi svaka opština u državi mogla da organizuje referendum, jer ne žele da plaćaju porez ili nisu glasali za tu vladu na izborima", ocenio je Stefanović, ističući da se postavlja pitanje i kako bi se finansirao takav referendum.
Stefanović se nada da će politički lideri na severu Kosova biti dovoljno mudri da budu uz svoju državu i da ne ulaze u "avanturizam koji je motivisan stranačkim kuhinjama njihovih centrala u Beogradu i odlukama Srpskog nacionalnog veća".
Šef beogradskog pregovaračkog tima osvrnuo se i na nastavak dijaloga sa Prištinom, najavljen za početak sledeće godine u Briselu, i ocenio da, ukoliko se u međuvremenu ne usaglase stavovi dve strane oko poštovanje Rezolucije 1244 u regionalnom predstavljanju Prištine, nema razloga da se dijalog nastavlja.
"Mislim da smo već puno detalja oko regionalnog predstavljanja dogovorili, a ostao je taj ključni. Ako ne bude došlo do poklapanja stavova dve strane, ne vidim svrhu sastanaka u Briselu", rekao je Stefanović.
On je ocenio da je sada na međunarodnoj zajednici da, uz pomoć zvaničnog Beograda, utiče na Prištinu da prihvati formulaciju 1244.
Prema njegovim rečima, Srbija na drugu opciju neće pristati.
"Druga opcija je neprihvatljiva, jer bi to bilo krajnje neodgovorno od jedne države i članice UN da nekim dogovorom derogira akt koji je poslednji važeći pravni akt vezan za Kosovo i Metohiju", rekao je Stefanović.
On se osvrnuo i na sve češće signale Berlina da se od Srbije očekuje da pre odluke o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo u EU krene ka ukidanju takozvanih paralelnih struktura na severu Kosova.
Upitan da li se u razgovorima u Briselu ili prilikom kontakta sa međunarodnim predstavnicima pominje ta tema i šta se u tom smislu označava kao paralelne strukture, Stefanović je naveo da se povremeno i o tome govori, ali da se po pravilu ne misli na školstvo ili zdravstvo, već na "bezbednosne strukture, lokalnu samoupravu, sud".
Istakavši da institucije države Srbije na Kosovu ne mogu biti paralelne i da je tu stav Srbije jasan, on je kazao da pitanje ukidanja tih institucija nije deo zahteva Evropske komisije, već "jasno izražen i javni politički stav Nemačke po pitanju budućeg regulisanja odnosa na Kosovu i Metohiji".
"Jedini izlaz iz te situacije je hrabar ulazak u politički proces rešavanja kosovskog pitanja koji će morati da se oslanja na poseban status severa, garancije za enklave na jugu, srpske svetinje, vraćanje imovine i omogućavanje povratka Srba na Kosovo.
Mislim da ta svest sve više sazreva među našim sagovornicima u EU i da ćemo imati prilike svi zajedno, ili buduća vlada Srbije, da uđe u taj proces", naveo je Stefanović.
Ono što je sigurno, dodao je on, institucije koje Srbija ima na Kosovu za nas ne mogu biti paralelne, niti mogu biti ukinute aktom Republike Srbije.
"One mogu samo da dobiju neki drugi oblik, ali koji će odgovarati našem zakonskom i ustavnom sistemu, ali pre svega građanima na Kosovu i Metohiji", kazao je Stefanović.
Kako je dodao, kada se uđe u taj politički proces, "biće jasno da Srbija ide u pravcu stvaranja opšteprihvaćenog ambijenta na Kosovu, u kome će i Srbi imati svoje institucije, školski i zdravstveni sistem Republike Srbije, a čime će biti obezbeđen njihov opstanak na KiM".
Stefanović je istovremeno najavio i da će se država obračunati sa zloupotrebama koje postoje u pojedinim opštinama na jugu Kosova i Metohije, u kojima uvećane plate primaju osobe koje čak ne žive u pokrajini.
Istakavši da je Srbija finansiranjem iz budžeta naših institucija na Kosovu i Metohiji pre svega težila da omogući Srbima opstanak na Kosovu, on je naveo da je deceniju unazad taj posao obavljan aljkavo.
Stefanović je u intervjuu Tanjugu rekao da nema nikakve potrebe građane severa Kosova pitati da li se protive instaliranju kosovskih institucija na severu Kosova, jer je za državu Srbiju "neprihvatljivo instaliranje bilo kakvih takozvanih insitucija države Kosovo".
"Postavlja se pitanje legalnosti. Nisam siguran da su opštine u Republici Srbiji nadležne da donose odluke o izuzimanju odgovarajućih vladinih ili državnih odluka na teritoriji koji obuhvataju te opštine.
U tom slučaju bi svaka opština u državi mogla da organizuje referendum, jer ne žele da plaćaju porez ili nisu glasali za tu vladu na izborima", ocenio je Stefanović, ističući da se postavlja pitanje i kako bi se finansirao takav referendum.
Stefanović se nada da će politički lideri na severu Kosova biti dovoljno mudri da budu uz svoju državu i da ne ulaze u "avanturizam koji je motivisan stranačkim kuhinjama njihovih centrala u Beogradu i odlukama Srpskog nacionalnog veća".
Šef beogradskog pregovaračkog tima osvrnuo se i na nastavak dijaloga sa Prištinom, najavljen za početak sledeće godine u Briselu, i ocenio da, ukoliko se u međuvremenu ne usaglase stavovi dve strane oko poštovanje Rezolucije 1244 u regionalnom predstavljanju Prištine, nema razloga da se dijalog nastavlja.
"Mislim da smo već puno detalja oko regionalnog predstavljanja dogovorili, a ostao je taj ključni. Ako ne bude došlo do poklapanja stavova dve strane, ne vidim svrhu sastanaka u Briselu", rekao je Stefanović.
On je ocenio da je sada na međunarodnoj zajednici da, uz pomoć zvaničnog Beograda, utiče na Prištinu da prihvati formulaciju 1244.
Prema njegovim rečima, Srbija na drugu opciju neće pristati.
"Druga opcija je neprihvatljiva, jer bi to bilo krajnje neodgovorno od jedne države i članice UN da nekim dogovorom derogira akt koji je poslednji važeći pravni akt vezan za Kosovo i Metohiju", rekao je Stefanović.
On se osvrnuo i na sve češće signale Berlina da se od Srbije očekuje da pre odluke o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo u EU krene ka ukidanju takozvanih paralelnih struktura na severu Kosova.
Upitan da li se u razgovorima u Briselu ili prilikom kontakta sa međunarodnim predstavnicima pominje ta tema i šta se u tom smislu označava kao paralelne strukture, Stefanović je naveo da se povremeno i o tome govori, ali da se po pravilu ne misli na školstvo ili zdravstvo, već na "bezbednosne strukture, lokalnu samoupravu, sud".
Istakavši da institucije države Srbije na Kosovu ne mogu biti paralelne i da je tu stav Srbije jasan, on je kazao da pitanje ukidanja tih institucija nije deo zahteva Evropske komisije, već "jasno izražen i javni politički stav Nemačke po pitanju budućeg regulisanja odnosa na Kosovu i Metohiji".
"Jedini izlaz iz te situacije je hrabar ulazak u politički proces rešavanja kosovskog pitanja koji će morati da se oslanja na poseban status severa, garancije za enklave na jugu, srpske svetinje, vraćanje imovine i omogućavanje povratka Srba na Kosovo.
Mislim da ta svest sve više sazreva među našim sagovornicima u EU i da ćemo imati prilike svi zajedno, ili buduća vlada Srbije, da uđe u taj proces", naveo je Stefanović.
Ono što je sigurno, dodao je on, institucije koje Srbija ima na Kosovu za nas ne mogu biti paralelne, niti mogu biti ukinute aktom Republike Srbije.
"One mogu samo da dobiju neki drugi oblik, ali koji će odgovarati našem zakonskom i ustavnom sistemu, ali pre svega građanima na Kosovu i Metohiji", kazao je Stefanović.
Kako je dodao, kada se uđe u taj politički proces, "biće jasno da Srbija ide u pravcu stvaranja opšteprihvaćenog ambijenta na Kosovu, u kome će i Srbi imati svoje institucije, školski i zdravstveni sistem Republike Srbije, a čime će biti obezbeđen njihov opstanak na KiM".
Stefanović je istovremeno najavio i da će se država obračunati sa zloupotrebama koje postoje u pojedinim opštinama na jugu Kosova i Metohije, u kojima uvećane plate primaju osobe koje čak ne žive u pokrajini.
Istakavši da je Srbija finansiranjem iz budžeta naših institucija na Kosovu i Metohiji pre svega težila da omogući Srbima opstanak na Kosovu, on je naveo da je deceniju unazad taj posao obavljan aljkavo.
Bez takse preko prelaza
Stefanović je najavio da građani uskoro neće morati da plaćaju takse za osiguranje na administrativnim prelazima na Kosovu i Metohiji, jer će biti potpisan tehnički sporazum Ascocijacija osiguravajućih društava centralne Srbije i pokrajine.
Taj sporazum omogućiće međusobno priznavanje osiguranja dve strane bez prejudiciranja statusa Kosova, rekao je Stefanović Tanjugu.
"Sporazum će omogućiti da, vozilo koje je osigurano prilikom registracije u Nišu, Kraljevu, Beogradu...može da se koristiti na teritoriji Kosova bez plaćanja dodatnih dažbina za osiguranje. Isto će važiti i korisnike KS (Kosovo) tablica na teritoriji centralne Srbije. Naravno, biće uspostavljan mehanizam nadoknade štete u slučaju nezgoda", objasnio je Stefanović.
On je dodao da se na usvajanju tog sporazuma već uveliko radi uz posredovanje EU, da je Asocijacija osiguravajućih društava Srbije i sada spremna da ga potpiše i primeni, ali da je problem što je slična asocijacija na Kosovu "u povoju".
"EU se trudi da pomogne, pre svega Prištini kod kojih je ceo taj domen nedovoljno razvijen, da što pre dođu do odgovoarajućih akata koji će omogućiti brzo potpisivanje sporazuma, jer cilj mera dogovrenih u Briselu u vezi sa slobodom kretanja nije da se ljudi spreče u svom kretanju zaista visokim cenama, već upravo suprotno da se omogući sloboda kretanja", kazao je Stefanović.
On je dodao i da, u međuvremenu, odnosno dok sporazum ne bude potpisan, nadležni u Srbiji rade na tome da sa Asocijacijom osiguravajućih društava postigne dogovor koji će omogućiti povlastice za građane Srbije koji koriste KS tablice.
"Osiguravajuća društva u Srbiji su strana pravna lica, sami određuju svoju politiku, a pritom imaju i određene međunarodno usvojene obaveze u određivanju cene osiguranja, koje se oslanjaju na članstvo u zelenoj karti. Mi činimo sve što je u našoj moći da utičemo na njih da se prilagode ovoj situaciji i da građani koji imaju KS tablice budu na neki način vrlo jasno privilegovani", rekao je Stefanović.
Šef beogradskoj pregovaračkog tima objasnio je i kako se određuju cene osiguranja na obe strane, precizirajući da država nema nikakvog udela u određivanju te cene.
On je ukazao da Kosovo nije član "zelene karte" i da zbog toga ima pravo da samostalno određuje visinu osiguranja, dok osiguravajuća društva u centralnoj Srbiji, primenjuju usvojene skale na međunardnom nivou koje predviđaju minimalnu cenu oko 100 evra.
"To je za naše građane neodrživo rešenje i smatramo da je jako važno da se u najkraćem roku postigne tehnički sporazum koji će biti statusno neutralan i čime će se to pitanje trajno regulisati. Molim građane za strpljenje, zato što su ovo prvi koraci koji su najteži, jer je jako teško da se glomazan birokratizovan sistem prilagodi novim okolnostima", zaključio je Stafanović.
Primena dogovora o slobodi kretanja između Beograda i Prištine, počela je juče na administrativnim prelazima na Kosovu i Metohiji nakon donošenja Uredbe vlade Srbije kojom se reguliše kontola prelaska administrativne linije.
Albanci koji ulaze na teritoriju centralne Srbije plaćaju 105 evra za putničke automobile, dok za teretna vozila i autobuse osiguranje na mesečnom nivou iznosi 236 evra.
Oni koji imaju tablice sa oznakama RKS plaćaju probne tablice 3.000 dinara i 500 dinara po svakom danu provedenom u centralnoj Srbiji, zatim 815 dinara na ime republičke administrativne takse i 334 dinara Zavodu za izdavanje kovanica.
Za kamione koji sa oznakama gradova u centralnoj Srbiji ulaze na Kosovo i Metohiju, osiguranje je 160 evra za mesec dana.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
