U ovom trenutku su jednako ozbiljne šanse vlasti da odbrani svoje pozicije nakon izbora, kao i izgledi opozicije da to promeni, ocenjuje direktor Ipsos Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević.
Bogosavljević je u izjavi Tanjugu naveo da je gotovo izvesno da će Srbija, bez obzira na aritmetiku, posle izbora imati veliku koaliciju na vlasti, a u mogućnost koalicije DS i SNS lično sumnja, ali ni tu mogućnost ne isključuje.
On dodaje da se sa sigurnošću može reći da će DS imati nekoliko koalicionih partnera, što će smanjiti razliku u odnosu na SNS, koja već sada ima tri koaliciona partnera, a da je, po njegovom mišljenju, takođe sigurno da će manjinske stranke ući u onu koaliciju koja bude imala vlast.
"Tako da, kakogod da se napravi aritmetika posle izbora, mi ćemo imati velike koalicije na vlasti", konstatovao je Bogosavljević.
On kaže i da te velike koalicije ne mogu da se naprave nikako drugačije sem oko DS ili SNS, a u mogućnost koalicije te dve stranke lično sumnja.
Bogosavljević, međutim, ne isključuje sasvim da se dogodi situacija u kojoj će kombinacija te dve stranke biti jedino rešenje.
"To nije nemoguće. Jer, LDP ni u jednoj kombinaciji neće ići sa SNS, DSS ni u jednoj kombinaciji neće sa DS, radikali izgleda neće ići ni sa jednima ni sa drugima.
I kad imate tri stranke, koje prelaze cenzus, ali nijedna nema dovoljno poslanika da zajedno obezbede 126, vrlo lako je moguće da dođemo do toga da nema druge kombinacije sem DS i SNS", navodi Bogosavljević.
Iako se, kako kaže, ta kombinacija mnogima čini poželjnom iz prostog razloga što bi to bila ipak "dvoglava", a ne "šestoglava aždaja", a što bi olakšalo mnoge dogovore, to, po njegovom mišljenju, nije baš tako:
"Oni bi mogli nešto da se dogovore, s obzirom na ogromne probleme koje Srbija trenutno ima. I na probleme koji se teško resavaju, a svi znaju, Srbiji za to ne trebaju istraživanja javnog mnjenja, da su nezaposlenost, lični standard, korupcija, Kosovo i Evropa ogromni problemi.
A kad pogledate stranačke priče, vidite da nema nekih ogromnih razlika u prilazu tim problemima", smatra Bogosavljević.
O savezu dve najjače stranke kao povoljnom rešenju govore i mnogi strani analitičari, navodi Bogosavljević.
"Misle verovatno da bi takva zajednička vlada mogla lakše da reši neke probleme tipa prihvatanje nekih uslova, koji možda i nisu novi, ali nisu prezentovani ranije. Lakše bi mogli da kažu nećemo priznati Kosovo ili nećemo ga priznati de jure, ali de fakto ćemo se ponašati kao da su država", kaže Bogosavljević.
To bi, po mišljenju stranih analitičara, značilo da bi se mogla dogoditi situacija kao sa dve Nemačke, da Zapadna Nemačka neće da čuje da postoji Istočna Nemačka, ali da sede u istim komitetima, da sarađuju, čak i da fudbalski timovi igraju međusobno. Dakle, da nemaju problem dnevnog funkcionisanja.
"Siguran sam da postoji dosta adresa u zapadnoj Evropi na kojima misle da bi za njihovu relaciju prema Balkanu bilo jako značajno da ove dve stranke idu zajedno", rekao je Bogosavljević.
On smatra da je teško prognozirati ishod izbora, jer se građanima ne dopada kako sada žive, ali će biti i protiv SNS zato što im se ne dopada kako su živeli 90-tih godina, kad su oni bili na vlasti.
Kad je reč o mogućnosti da se ne glasa, Bogosavljević ukazuje da ta opcija nema nikakvu stvarnu vrednost, odnosno efekat jer "nema granice koju je potrebno ispuniti da bi glasanje bilo uspešno".
Analizirajući rejting najvećih stranaka Bogosavljević kaže da su dve vodeće stranke već dugo vodeće, da su pre četiri meseca imale veću međusobnu razliku, ali da se sada ponovo stvorila distanca koja nikome ne garantuje pobedu.
Bogosavljević dodaje da su osim dve najjače stranke još četiri stranke poslednje dve godine stalno iznad cenzusa.
"Teško se može očekivati da SPS neće proći cenzus, možda neće biti posebno jak ako ne bude išao sa svojim dosadašnjim koalicionim partnerima. DSS će vrlo verovatno ići sam, a njihova pozicija zavisiće od toga koliko će im lider biti aktivan. LDP je sada sa svojom koalicijom oko Preokreta učvrstio dodatno poziciju i tu su još radikali, čiji rejting će zavisiti od toga da li će u kampanji biti Šešelja", navodi Bogosavljević.
On smatra da još samo URS može da pređe cenzus, s obzirom na dobar rejting u lokalnim samoupravama, ali da će dosta zavisiti od kampanje u kojoj se, dodao je, moraju potruditi da preskoče cenzus.
(Tanjug)
On dodaje da se sa sigurnošću može reći da će DS imati nekoliko koalicionih partnera, što će smanjiti razliku u odnosu na SNS, koja već sada ima tri koaliciona partnera, a da je, po njegovom mišljenju, takođe sigurno da će manjinske stranke ući u onu koaliciju koja bude imala vlast.
"Tako da, kakogod da se napravi aritmetika posle izbora, mi ćemo imati velike koalicije na vlasti", konstatovao je Bogosavljević.
On kaže i da te velike koalicije ne mogu da se naprave nikako drugačije sem oko DS ili SNS, a u mogućnost koalicije te dve stranke lično sumnja.
Bogosavljević, međutim, ne isključuje sasvim da se dogodi situacija u kojoj će kombinacija te dve stranke biti jedino rešenje.
"To nije nemoguće. Jer, LDP ni u jednoj kombinaciji neće ići sa SNS, DSS ni u jednoj kombinaciji neće sa DS, radikali izgleda neće ići ni sa jednima ni sa drugima.
I kad imate tri stranke, koje prelaze cenzus, ali nijedna nema dovoljno poslanika da zajedno obezbede 126, vrlo lako je moguće da dođemo do toga da nema druge kombinacije sem DS i SNS", navodi Bogosavljević.
Iako se, kako kaže, ta kombinacija mnogima čini poželjnom iz prostog razloga što bi to bila ipak "dvoglava", a ne "šestoglava aždaja", a što bi olakšalo mnoge dogovore, to, po njegovom mišljenju, nije baš tako:
"Oni bi mogli nešto da se dogovore, s obzirom na ogromne probleme koje Srbija trenutno ima. I na probleme koji se teško resavaju, a svi znaju, Srbiji za to ne trebaju istraživanja javnog mnjenja, da su nezaposlenost, lični standard, korupcija, Kosovo i Evropa ogromni problemi.
A kad pogledate stranačke priče, vidite da nema nekih ogromnih razlika u prilazu tim problemima", smatra Bogosavljević.
O savezu dve najjače stranke kao povoljnom rešenju govore i mnogi strani analitičari, navodi Bogosavljević.
"Misle verovatno da bi takva zajednička vlada mogla lakše da reši neke probleme tipa prihvatanje nekih uslova, koji možda i nisu novi, ali nisu prezentovani ranije. Lakše bi mogli da kažu nećemo priznati Kosovo ili nećemo ga priznati de jure, ali de fakto ćemo se ponašati kao da su država", kaže Bogosavljević.
To bi, po mišljenju stranih analitičara, značilo da bi se mogla dogoditi situacija kao sa dve Nemačke, da Zapadna Nemačka neće da čuje da postoji Istočna Nemačka, ali da sede u istim komitetima, da sarađuju, čak i da fudbalski timovi igraju međusobno. Dakle, da nemaju problem dnevnog funkcionisanja.
"Siguran sam da postoji dosta adresa u zapadnoj Evropi na kojima misle da bi za njihovu relaciju prema Balkanu bilo jako značajno da ove dve stranke idu zajedno", rekao je Bogosavljević.
On smatra da je teško prognozirati ishod izbora, jer se građanima ne dopada kako sada žive, ali će biti i protiv SNS zato što im se ne dopada kako su živeli 90-tih godina, kad su oni bili na vlasti.
Kad je reč o mogućnosti da se ne glasa, Bogosavljević ukazuje da ta opcija nema nikakvu stvarnu vrednost, odnosno efekat jer "nema granice koju je potrebno ispuniti da bi glasanje bilo uspešno".
Analizirajući rejting najvećih stranaka Bogosavljević kaže da su dve vodeće stranke već dugo vodeće, da su pre četiri meseca imale veću međusobnu razliku, ali da se sada ponovo stvorila distanca koja nikome ne garantuje pobedu.
Bogosavljević dodaje da su osim dve najjače stranke još četiri stranke poslednje dve godine stalno iznad cenzusa.
"Teško se može očekivati da SPS neće proći cenzus, možda neće biti posebno jak ako ne bude išao sa svojim dosadašnjim koalicionim partnerima. DSS će vrlo verovatno ići sam, a njihova pozicija zavisiće od toga koliko će im lider biti aktivan. LDP je sada sa svojom koalicijom oko Preokreta učvrstio dodatno poziciju i tu su još radikali, čiji rejting će zavisiti od toga da li će u kampanji biti Šešelja", navodi Bogosavljević.
On smatra da još samo URS može da pređe cenzus, s obzirom na dobar rejting u lokalnim samoupravama, ali da će dosta zavisiti od kampanje u kojoj se, dodao je, moraju potruditi da preskoče cenzus.
(Tanjug)
