Evropski parlament poziva Evropski savet da u martu odobri Srbiji status kandidata za članstvo u EU "pod pretpostavkom da će srpske vlasti dotle ispuniti uslove, utvrđene na zasedanju vođa EU u decembru 2011".
To se navodi u predlogu rezolucije EP, o kojem će sutra u Briselu, raspravljati Spoljnopolitički odbor EP.
Taj dokument bi, posle još dve rasprave, parlament EU trebalo da usvoji na plenarnom zasedanju pocetkom marta.
Evropski parlament, piše u nacrtu rezolucije, smatra da bi, s obzirom na mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o prijemu Srbije "trebalo da počnu što pre čime bi se pokazala predanost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".
Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u mišljenju, i da se nastavljaju reforme" u Srbiji.
Prema nacrtu rezolucije, EP "pozdravlja napredak Srbije u procesu reformi" i poziva vlasti u Beogradu da iskoriste vreme do zasedanja vođa EU u martu, "za delatno angažovanje u dijalogu s Prištinom da bi u potpunosti primenile postignute dogovore, i da se nađu rešenja za puno učešće Kosova u regionalnoj saradnji, uključujući trgovinu".
Evroposlanici će istaći da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'kriterijuma iz Kopenhagena' " EU za učvršćenje političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije.
S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i "boljeg delovanja tržišne privrede".
EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, i doprinos predsednika Borisa Tadića i Ive Josipovića jačanju veza Srbije i Hrvatske.
Takođe se pozdravlja to što je Srbija izručila Tribunalu u Hagu preostale odbegle optuženike - Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Evroposlanici, piše u nacrtu, pozdravljaju napredak u suzbijanju korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima. Oni međutim napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju - što je opšti problem u regionu".
U predlogu rezolucije se od vlasti Srbije traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da "je istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".
"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje donosi mere za ukidanje tih monopola, i za olakšavanje osnivanja malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", traži se tačno utvrđivanje javnog vlasništva da bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", i predočava se nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i da se spreči da privatni interesi otuđe javna dobra".
EP u ovom dokumentu "pozdravlja do sada postignute dogovore i poziva vladu Srbije da ih potpuno i neodložno sprovede".
Kao prve korake ka primeni dogovora u dijalogu Beograd-Prištine, pominje to što je uredan promet robe omogućen prihvatanjem carinskih pečata, što su srpske vlasti Euleksu dostavile deset hiljada kopija matičnih knjiga, i to što je sprovođenje dogovora o slobodi kretanja počelo 26. decembra 2011.
U dokumentu EP se "pozdravljaju izjave predsednika (Srbije Borisa) Tadića o neophodnosti uklanjanja barikada, ponovo se traži sloboda prometa lica, robe, ideja i kapitala kao ključna vrednost EU".
Od srpskih vlasti se očekuje da "zajamče da se potpuno uklone preostale barikade čime bi se obezbedio slobodan pristup prelazima, a srpske vlasti se pozivaju da olakšaju saradnju kosovskih Srba s Euleksom i Kforom kako bi oni u potpunosti mogli da sprovode svoj mandat".
U nacrtu rezolucije EP se izražava zadovoljstvo "zbog ponovnog isticanja potrebe da se nastavi dijalog Beograd-Prištine da bi se popravili uslovi života ljudi u obe zemlje".
Naglašava se "važnost procesa šire regionalne saradnje, stabilnosti i živosti postupka koji vodi članstvu" zemalja regiona u EU.
(Beta)
Taj dokument bi, posle još dve rasprave, parlament EU trebalo da usvoji na plenarnom zasedanju pocetkom marta.
Evropski parlament, piše u nacrtu rezolucije, smatra da bi, s obzirom na mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o prijemu Srbije "trebalo da počnu što pre čime bi se pokazala predanost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".
Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u mišljenju, i da se nastavljaju reforme" u Srbiji.
Prema nacrtu rezolucije, EP "pozdravlja napredak Srbije u procesu reformi" i poziva vlasti u Beogradu da iskoriste vreme do zasedanja vođa EU u martu, "za delatno angažovanje u dijalogu s Prištinom da bi u potpunosti primenile postignute dogovore, i da se nađu rešenja za puno učešće Kosova u regionalnoj saradnji, uključujući trgovinu".
Evroposlanici će istaći da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'kriterijuma iz Kopenhagena' " EU za učvršćenje političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije.
S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i "boljeg delovanja tržišne privrede".
EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, i doprinos predsednika Borisa Tadića i Ive Josipovića jačanju veza Srbije i Hrvatske.
Takođe se pozdravlja to što je Srbija izručila Tribunalu u Hagu preostale odbegle optuženike - Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Evroposlanici, piše u nacrtu, pozdravljaju napredak u suzbijanju korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima. Oni međutim napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju - što je opšti problem u regionu".
U predlogu rezolucije se od vlasti Srbije traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da "je istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".
"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje donosi mere za ukidanje tih monopola, i za olakšavanje osnivanja malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", traži se tačno utvrđivanje javnog vlasništva da bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", i predočava se nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i da se spreči da privatni interesi otuđe javna dobra".
Ozbiljna zabrinutost zbog severa Kosova
EP izražava ozbiljnu zabrinutost zbog stanja na severu Kosova i nasilja u drugoj polovini prošle godine i "naglašava ponovo da jedino rešenja kroz pregovore u dijalogu Beograda i Prištine mogu trajno otkloniti zategnutost".EP u ovom dokumentu "pozdravlja do sada postignute dogovore i poziva vladu Srbije da ih potpuno i neodložno sprovede".
Kao prve korake ka primeni dogovora u dijalogu Beograd-Prištine, pominje to što je uredan promet robe omogućen prihvatanjem carinskih pečata, što su srpske vlasti Euleksu dostavile deset hiljada kopija matičnih knjiga, i to što je sprovođenje dogovora o slobodi kretanja počelo 26. decembra 2011.
U dokumentu EP se "pozdravljaju izjave predsednika (Srbije Borisa) Tadića o neophodnosti uklanjanja barikada, ponovo se traži sloboda prometa lica, robe, ideja i kapitala kao ključna vrednost EU".
Od srpskih vlasti se očekuje da "zajamče da se potpuno uklone preostale barikade čime bi se obezbedio slobodan pristup prelazima, a srpske vlasti se pozivaju da olakšaju saradnju kosovskih Srba s Euleksom i Kforom kako bi oni u potpunosti mogli da sprovode svoj mandat".
U nacrtu rezolucije EP se izražava zadovoljstvo "zbog ponovnog isticanja potrebe da se nastavi dijalog Beograd-Prištine da bi se popravili uslovi života ljudi u obe zemlje".
Naglašava se "važnost procesa šire regionalne saradnje, stabilnosti i živosti postupka koji vodi članstvu" zemalja regiona u EU.
(Beta)
