Specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova Marti Ahtisari na neformalnom sastanku u Strazburu obavestio je ministre spoljnih poslova dvadesetak zemalja Saveta Evrope o dosadašnjem toku pregovora Beograda i Prištine.
Specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova Marti Ahtisari na neformalnom sastanku u Strazburu obavestio je ministre spoljnih poslova dvadesetak zemalja Saveta Evrope o dosadašnjem toku pregovora Beograda i Prištine.Ahtisari je rekao da će na jesen podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN i Kontakt grupi koja mu je dala mandat da do kraja godne završi posao. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata, u rezidenciji generalnog sekretara SE Terija Dejvisa, a niko od učesnika, medju kojima je bio i šef diplomatije SCG Vuk Drašković, u skladu sa praksom takvih susreta, nije želeo da daje izjave.
Kako Beta saznaje od izvora upućenih u tok sastanka, Ahtisari je ministrima preneo da planira da početkom jeseni preda izveštaj Savetu bezbednosti UN i Kontakt grupi, nakon izveštaja šefa Unmika Sorena Jesena Petersena o primeni standarda na Kosovu, još jedne posete Prištini i Beogradu i neformalnih konsulatacija sa članovima Saveta bezbednosti UN, što bi trebalo da se dogodi tokom leta.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, kako navodi isti izvor, rekao je, medjutim, da je na sastanku Kontakt grupe u Londonu krajem januara, dogovoreno da treba preduzeti sve napore da pregovori o budućem statusu Kosova budu završeni do kraja godine, ali da to nije strogo odredjen rok do kada posao mora da bude završen.
U sličnom tonu, protiv čvrstog utvrdjivanja rokova za rešenje statusa Kosova, govorili su kasnije i drugi ministri ukazujući posebno na neophodnost primene standarda u pokrajini.
Šef diplomatije SCG Vuk Drašković, koji je bio jedan od glavnih govornika na sastanku, rekao je da se Beograd zalaže za kompromisno rešenje koje podrazumeva poštovanje svih legitimnih zahteva Albanaca, pravo Srba da budu zaštićeni uz medjunarodne garancije i poštovanje Povelje UN.
Kako je preneo Betin izvor, Drašković je ocenio da prostora za kompromis ima ali uz punu zaštiu prava srpske manjine i njihovi kulturnih, verskih i istorijskih spomenika, povratak svih raseljenih koji žele da se vrate i dokaze da Kosovo može da bude ekonomski održivo.
U raspravi se čulo i da rešenje za Kosovo mora da se nametne, ako Beograd i Priština ne mogu da postignu kompromis, ali su, prema izvoru Bete, veoma glasna bila mišljenja da je, bez obzira na trenutni utisak da u pregovorima nema napretka, teško moguće postići bilo kakvo održivo rešenje za Kosovo ako ono nije rezultat dogovora.
Istaknuto je da se zato maksimalno treba koncentrisati na traganje za rešenjem koje će prihvatiti obe strane, uz obostranu obavezu na teške ustupke.
