Od formiranja prve demokratske Vlade Srbije posle petooktobarskih promena, kojom je rukovodio Zoran Đinđić, danas se navršava 11 godina.
U ekspozeu predstavljenom poslanicima, Đinđić je tog 25. januara 2001. rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".
"Stanje koje zatičemo dramatično je loše. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe prethodnih deset godina veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta sanša je takođe veoma velika", rekao je Đinđić 25. januara u ekspozeu u Skupštini Srbije.
Prvi demokratski premijer tada je postavio cilj vlade - za najkasnije deset godina Srbija će postati član EU, a njegova vlada, posle četvorogodišnjeg mandata ostaviće zemlju, koja je tada na dnu evropske lestvice, u napredovanju i prosperitetu.
Realizacija ciljeva koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.
Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.
Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.
Ministar finansija i ekonomije bio je Božidar Đelić, energetike i rudarstva Goran Novaković, vera Vojislav Milanović, a policije Dušan Mihajlović.
Goran Pitić je bio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Aleksandar Vlahović ministar za restrukturiranje privrede i privatizaciju, a Marija Rašeta- Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije.
Resorom prosvete i sporta rukovodio je Gašo Knežević, socijalne politike Gordana Matković, nauke i tehnologije Dragan Domazet, a građevinom Dragoslav Šumarac.
Na čelu Ministarstva zdravlja bio je Obren Joksimović, Ministarstva kulture Branislav Lečić, dok su Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević vodili ministarstva pravde, rada i zapošljavanja, poljoprivrede i trgovine i turizma.
Prvu sednicu Đinđić je održao odmah pošto su ministri u parlamentu položili zakletve.
"Izabraćemo generalnog sekretara vlade i neka radna tela, ali tema kojom ćemo se baviti večeras jeste ono što smo i obećali građanima - a to je državna i javna bezbednost, odnosno uspostavljanje tih službi i davanje naloga da rasvetle krivična dela kao što su politička ubistva", rekao je Đinđić uoči sednice.
Prva odluka Đinđićeve Vlade bilo je smenjivanje načelnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, koji je kasnije osuđen na 40 godina zatvora zbog umešanosti u četvorostruko ubistvo i pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali.
Srbijom je 2000. godine do izbora Đinđićeve vlade rukovodila prelazna vlada, koju je Skupština izabrala 24. oktobra.
(agencije/MONDO)
"Stanje koje zatičemo dramatično je loše. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe prethodnih deset godina veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta sanša je takođe veoma velika", rekao je Đinđić 25. januara u ekspozeu u Skupštini Srbije.
Prvi demokratski premijer tada je postavio cilj vlade - za najkasnije deset godina Srbija će postati član EU, a njegova vlada, posle četvorogodišnjeg mandata ostaviće zemlju, koja je tada na dnu evropske lestvice, u napredovanju i prosperitetu.
Realizacija ciljeva koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.
Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.
Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.
Ministar finansija i ekonomije bio je Božidar Đelić, energetike i rudarstva Goran Novaković, vera Vojislav Milanović, a policije Dušan Mihajlović.
Goran Pitić je bio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Aleksandar Vlahović ministar za restrukturiranje privrede i privatizaciju, a Marija Rašeta- Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije.
Resorom prosvete i sporta rukovodio je Gašo Knežević, socijalne politike Gordana Matković, nauke i tehnologije Dragan Domazet, a građevinom Dragoslav Šumarac.
Na čelu Ministarstva zdravlja bio je Obren Joksimović, Ministarstva kulture Branislav Lečić, dok su Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević vodili ministarstva pravde, rada i zapošljavanja, poljoprivrede i trgovine i turizma.
Prvu sednicu Đinđić je održao odmah pošto su ministri u parlamentu položili zakletve.
"Izabraćemo generalnog sekretara vlade i neka radna tela, ali tema kojom ćemo se baviti večeras jeste ono što smo i obećali građanima - a to je državna i javna bezbednost, odnosno uspostavljanje tih službi i davanje naloga da rasvetle krivična dela kao što su politička ubistva", rekao je Đinđić uoči sednice.
Prva odluka Đinđićeve Vlade bilo je smenjivanje načelnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, koji je kasnije osuđen na 40 godina zatvora zbog umešanosti u četvorostruko ubistvo i pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali.
Srbijom je 2000. godine do izbora Đinđićeve vlade rukovodila prelazna vlada, koju je Skupština izabrala 24. oktobra.
(agencije/MONDO)
