U Beogradu je danas počeo neformalni sastanak ministara spoljnih poslova država članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSJE).
Skup je otvorio šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.
Na sastanku PSJE učestvuju, između ostalih, ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić, ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen, šef grčke diplomatije Stavros Dimas, makedonski ministar Nikola Poposki, šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu, kao i izvršni direktor službe EU za spoljne poslove Miroslav Lajčak i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Hido Biščević.
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Beogradu s ministarkom spoljnih poslova Hrvatske Vesnom Pusić o odnosima dve zemlje i saradnji u regionu.
Kako je saopšteno iz Tadićeve pres službe, tokom sastanka bilo je reči i o procesu evropskih integracija celog regiona, kao i o jačanju ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske.
Pusić je nakon sastanka izjavila da je imala "srdačne i plodne" razgovore s predsednikom Srbije.
"Potvrdili smo zajedničke stavove o daljem osnaživanju odnosa i potrebu i želju da uložimo zajednički napore da se dalje unapredi region", rekla je Pusićeva, koja učestvuje na neformalnom ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Palati Srbija.
Ona je rekla da Hrvatska tek treba zauzme stav u vezi s kandidaturom Jeremića za predsednika Generalne skupštine UN.
''Različite se špekulacije javljaju, mi smo tek pre dva dana dobili tu najavu. Malo nas je iznenadilo moram reći, s obzirom da je to područje, taj deo Evrope sada na redu sa svojom kandidaturom i obično je tu postojao konsenzus, ali u ovom trenutku Hrvatska još treba da zauzme stav'', rekla je ona.
Pusićeva, koja će večeras imati i bilateralni susret sa Jeremićem, najavila je da će to biti jedna od tema njihovih razgovora.
Stav o tom pitanju je potrebno zauzeti do juna, napomenula je ona i dodala da će Hrvatska do tada sigurno imati stav.
Ministarka inostranih poslova Hrvatske rekla je na sastanku da se sva otvorena pitanja u regionu moraju rešavati bilateralno, bez spoljnih incijativa i pritisaka.
"Kao što je dokazano, najbolji rezultati se mogu očekivati kada dve zemlje postignu sporazum bez spoljnih inicijativa i pritisaka“, podvukla je ona u svom izlaganju.
PSJE je, prema njenim rečima, iniciran od država regiona i kao takav predstavlja autentični glas jugoistočne Evrope, okupljajući ih oko mnogih zajedničkih interesa, ali sa jednim ciljem - mira i stabilnosti u regionu.
"Ovaj cilj ostaje naš prioritet, kao što je uvek i bio, a jedini način za njegovo ispunjenje su evropske integracije. EU je za naš region projekat stabilizacije i državotvornosti", poručila je Pusić.
Ona je ocenila da približavanje Hrvatske članstvu u EU pokazuje spremnost Unije da nastavi proširenje i da članstvo u Uniji učini realnim i ostvarljivim za sve zemlje regiona.
"Hrvatska će se, unutar EU, ponašati kao prijatelj zemalja jugoistočne Evrope i zalagati se za njihovo članstvo u Uniji", najavila je Pusić.
Prema njenim rečima, jedan od najvažnijih preduslova naše zajedničke stabilnosti je stabilna i funkcionalna Bosna i Hercegovina.
Jeremić je poručio učesnicima da nije nemoguće preći put od "balkanskog rata do balkanskog mira", ukoliko su zemlje jugoistočne Evrope voljne da se distanciraju od konflikta koji su obeležili region u poslednjih sto godina i spremne da postižu rešenja koja odgovaraju svima.
On je predložio zajedničko obeležavanje stote godišnjice Balkanskih ratova pod motom "Od balkanskog rata do balkanskog mira".
"Sve dok postižemo rešenja koja svima odgovaraju naše putovanje će napredovati, nepovratno transformišući jugoistočnu Evropu u bezbedni bastion slobode i prosperiteta", naglasio je Jeremić.
Ova fraza, kako je dodao, objedinjuje ono čemu težimo - neraskidivi šablon trajne saradnje među narodima koji pripadaju prostoru PSJE.
On je takođe istakao da se današnji sastanak održava pod senom globalne recesije, čiji je epicentar sada u EU.
Ekonomska kriza ima i političke posledice, koje predstavljaju dodatne izazove budući da je u mnogim delovima Unije opao entuzijazam za proširenje, upozorio je Jeremić.
"Ali želim da budem jasan - to nije ugrozilo stratešku opredeljnost naše vlade da priključi Srbiju EU. Nastavićemo da sprovodimo reforme jer verujemo da su one ključne za dugoročni prosperitet naše zemlje", naglasio je Jeremić.
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je da li zemlje jugoistočne Evrope imaju volje za takav poduhvat nakon veka koji je karakterisala politička konfrontacija i stalni ratovi.
To je, kako je rekao, moguće ostvariti kombinacijom nade, samopouzdanja i mašte.
Grčki ministar spoljnih poslova Stavros Dimas rekao je da ova zemlja podržava evropski kurs Srbije i da bi Srbija u martu trebalo da dobije najmanje status kandidata za članstvo u EU.
Dimas je rekao da Grčka podržava evrointegracije i evroatlantske integracije zemalja regiona u skladu s njihovim opredeljenjem, kao najbolji način za mir i stabilnost regiona.
"Ne može biti ujedinjenja Evrope bez Zapadnog Balkana", rekao je Dimas, ali je i upozorio da u EU postoji zamor od proširenja.
On je ocenio da zemlje regiona i EU prolaze kroz teška vremena, ali je naznačio da jedini način da region ide napred jesu pomirenje, solidarnost i saradnja.
Dimas je rekao da je Srbija u potpunosti ostvarila saradnju sa Haškim tribunalom i da njena vlada ima razuman stav o Kosovu.
Pošto je strateška tačka u energetici, transportu i kominikacijama, uloga Srbije u širem regionu ostaje od ključnog značaja, dodao je Dimas.
Prema njegovim rečima, Grčka podržava dijalog Beograda i Prištine, iako Atina ne priznaje nezavisnost Kosova, ali se zalaže za praktična rešenja.
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen poručio je da će davanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU biti dodatan impuls za sve u regionu.
On je istakao da je važno da Srbija naglasi značaj dijaloga u rešavanju problema, ocenjujući da je to način da se reše otvorena pitanja u dijalogu s Prištinom.
Roćen je dodao da je dijalog najbolji način i za rešavanje drugih otvorenih pitanja u regionu, navodeći kao primer spor Makedonije i Grčke o nazivu te bivše jugoslovenske republike, kao i BiH.
Roćen je izrazio nadu da će Crna Gora u junu dobiti "zeleno svetlo" za početak pregovora sa Evropskom unijom i dodao da Podgorica vidi proces evrointegracija kao šansu za reformisanje.
Makedonski šef diplomatije Nikola Poposki ocenio je da odluka o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju predstavlja ohrabrenje za ceo region.
Za Makedoniju bi značilo i da Crna Gora dobije datum za početak pregovora, a Srbija status kandidata za članstvo u EU, rekao je Poposki.
On je podsetio da Makedonija već šest godina ima status kandidata za članstvo u EU, ali da još nije dobila datum za početak pregovora.
Poposki je izrazio zadovoljstvo što je Hrvatska poručila da će podržavati ostale zemlje regiona u njihovim evrointgracijama.
Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja istakao je značaj regionalne saradnje i regionalnih foruma, založivši se da na njima učestvuju i predstavnici Kosova.
"Načelo sveobuhvatnosti, bilo je i biće sine kva non za pravičnu i uspešnu regionalnu saradnju. U skladu s preporukama ključnih međunarodnih partnera, nastavljamo da podržavamo učešće Kosova u svim regionalnim organizacijama, inicijativama i centrima, smatrajući ga suštinskim za naše zajedničke izazove", rekao je Belortaja.
Belortaja je rekao da bi zemlje u regionu trebalo da budu vođene dugoročnim interesima i pozdravio politiku otvorenih vrata NATO-a ka regionu kao "najpravičniju".
On je rekao da su Albanija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo postigle dogovor da njihovi građani mogu putovati iz jedne u drugu zemlju samo s ličnom kartom, ali da bi taj proces trebalo proširiti na ceo region.
Ukidanje viznog režima sa Srbijom albanski zvaničnik ocenio je kao važan korak ka tom cilju.
Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu rekao je da PSJE u narednim godinama treba da promoviše regionalnu solidarnost baziranu na jačanju političkog dijaloga.
"Treba da podržavamo međusobne kandidature, jer svako ko uđe u neku organizaciju predstavljaće ceo region", rekao je Davutoglu.
On je dodao da će to pomoći da se učvrsti međusobno poverenje zemalja u regionu i istakao da Turska želi da bude predstavnik svih zemalja regiona u NATO-u čija je članica.
Davutoglu je takođe ukazao na značaj ulaska svih zemalja regiona u EU, jer će sve podele kroz pripadnost evropskoj porodici tada nestati.
"Kroz EU stvorićemo novu integrisanu ujedinjenu jugoistočnu Evropu", rekao je Davutoglu i istakao da svaka zemlja mora da razvije sopstveni mehanizam koji će joj pomoći da uđe u EU.
PSJE pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se jugoistočna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapredenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa.
PSJE ima 12 punopravnih članica - Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.
Srbija, koja predsedava Procesom do juna ove godine, u punom kapacitetu se uključila u aktivnosti PSJE na samitu u Skoplju, oktobra 2000. godine.
(agencije/MONDO)
Na sastanku PSJE učestvuju, između ostalih, ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić, ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen, šef grčke diplomatije Stavros Dimas, makedonski ministar Nikola Poposki, šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu, kao i izvršni direktor službe EU za spoljne poslove Miroslav Lajčak i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Hido Biščević.
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Beogradu s ministarkom spoljnih poslova Hrvatske Vesnom Pusić o odnosima dve zemlje i saradnji u regionu.
Kako je saopšteno iz Tadićeve pres službe, tokom sastanka bilo je reči i o procesu evropskih integracija celog regiona, kao i o jačanju ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske.
Pusić je nakon sastanka izjavila da je imala "srdačne i plodne" razgovore s predsednikom Srbije.
"Potvrdili smo zajedničke stavove o daljem osnaživanju odnosa i potrebu i želju da uložimo zajednički napore da se dalje unapredi region", rekla je Pusićeva, koja učestvuje na neformalnom ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Palati Srbija.
Ona je rekla da Hrvatska tek treba zauzme stav u vezi s kandidaturom Jeremića za predsednika Generalne skupštine UN.
''Različite se špekulacije javljaju, mi smo tek pre dva dana dobili tu najavu. Malo nas je iznenadilo moram reći, s obzirom da je to područje, taj deo Evrope sada na redu sa svojom kandidaturom i obično je tu postojao konsenzus, ali u ovom trenutku Hrvatska još treba da zauzme stav'', rekla je ona.
Pusićeva, koja će večeras imati i bilateralni susret sa Jeremićem, najavila je da će to biti jedna od tema njihovih razgovora.
Stav o tom pitanju je potrebno zauzeti do juna, napomenula je ona i dodala da će Hrvatska do tada sigurno imati stav.
Ministarka inostranih poslova Hrvatske rekla je na sastanku da se sva otvorena pitanja u regionu moraju rešavati bilateralno, bez spoljnih incijativa i pritisaka.
"Kao što je dokazano, najbolji rezultati se mogu očekivati kada dve zemlje postignu sporazum bez spoljnih inicijativa i pritisaka“, podvukla je ona u svom izlaganju.
PSJE je, prema njenim rečima, iniciran od država regiona i kao takav predstavlja autentični glas jugoistočne Evrope, okupljajući ih oko mnogih zajedničkih interesa, ali sa jednim ciljem - mira i stabilnosti u regionu.
"Ovaj cilj ostaje naš prioritet, kao što je uvek i bio, a jedini način za njegovo ispunjenje su evropske integracije. EU je za naš region projekat stabilizacije i državotvornosti", poručila je Pusić.
Ona je ocenila da približavanje Hrvatske članstvu u EU pokazuje spremnost Unije da nastavi proširenje i da članstvo u Uniji učini realnim i ostvarljivim za sve zemlje regiona.
"Hrvatska će se, unutar EU, ponašati kao prijatelj zemalja jugoistočne Evrope i zalagati se za njihovo članstvo u Uniji", najavila je Pusić.
Prema njenim rečima, jedan od najvažnijih preduslova naše zajedničke stabilnosti je stabilna i funkcionalna Bosna i Hercegovina.
Jeremić je poručio učesnicima da nije nemoguće preći put od "balkanskog rata do balkanskog mira", ukoliko su zemlje jugoistočne Evrope voljne da se distanciraju od konflikta koji su obeležili region u poslednjih sto godina i spremne da postižu rešenja koja odgovaraju svima.
On je predložio zajedničko obeležavanje stote godišnjice Balkanskih ratova pod motom "Od balkanskog rata do balkanskog mira".
"Sve dok postižemo rešenja koja svima odgovaraju naše putovanje će napredovati, nepovratno transformišući jugoistočnu Evropu u bezbedni bastion slobode i prosperiteta", naglasio je Jeremić.
Ova fraza, kako je dodao, objedinjuje ono čemu težimo - neraskidivi šablon trajne saradnje među narodima koji pripadaju prostoru PSJE.
On je takođe istakao da se današnji sastanak održava pod senom globalne recesije, čiji je epicentar sada u EU.
Ekonomska kriza ima i političke posledice, koje predstavljaju dodatne izazove budući da je u mnogim delovima Unije opao entuzijazam za proširenje, upozorio je Jeremić.
"Ali želim da budem jasan - to nije ugrozilo stratešku opredeljnost naše vlade da priključi Srbiju EU. Nastavićemo da sprovodimo reforme jer verujemo da su one ključne za dugoročni prosperitet naše zemlje", naglasio je Jeremić.
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je da li zemlje jugoistočne Evrope imaju volje za takav poduhvat nakon veka koji je karakterisala politička konfrontacija i stalni ratovi.
To je, kako je rekao, moguće ostvariti kombinacijom nade, samopouzdanja i mašte.
Grčki ministar spoljnih poslova Stavros Dimas rekao je da ova zemlja podržava evropski kurs Srbije i da bi Srbija u martu trebalo da dobije najmanje status kandidata za članstvo u EU.
Dimas je rekao da Grčka podržava evrointegracije i evroatlantske integracije zemalja regiona u skladu s njihovim opredeljenjem, kao najbolji način za mir i stabilnost regiona.
"Ne može biti ujedinjenja Evrope bez Zapadnog Balkana", rekao je Dimas, ali je i upozorio da u EU postoji zamor od proširenja.
On je ocenio da zemlje regiona i EU prolaze kroz teška vremena, ali je naznačio da jedini način da region ide napred jesu pomirenje, solidarnost i saradnja.
Dimas je rekao da je Srbija u potpunosti ostvarila saradnju sa Haškim tribunalom i da njena vlada ima razuman stav o Kosovu.
Pošto je strateška tačka u energetici, transportu i kominikacijama, uloga Srbije u širem regionu ostaje od ključnog značaja, dodao je Dimas.
Prema njegovim rečima, Grčka podržava dijalog Beograda i Prištine, iako Atina ne priznaje nezavisnost Kosova, ali se zalaže za praktična rešenja.
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen poručio je da će davanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU biti dodatan impuls za sve u regionu.
On je istakao da je važno da Srbija naglasi značaj dijaloga u rešavanju problema, ocenjujući da je to način da se reše otvorena pitanja u dijalogu s Prištinom.
Roćen je dodao da je dijalog najbolji način i za rešavanje drugih otvorenih pitanja u regionu, navodeći kao primer spor Makedonije i Grčke o nazivu te bivše jugoslovenske republike, kao i BiH.
Roćen je izrazio nadu da će Crna Gora u junu dobiti "zeleno svetlo" za početak pregovora sa Evropskom unijom i dodao da Podgorica vidi proces evrointegracija kao šansu za reformisanje.
Makedonski šef diplomatije Nikola Poposki ocenio je da odluka o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju predstavlja ohrabrenje za ceo region.
Za Makedoniju bi značilo i da Crna Gora dobije datum za početak pregovora, a Srbija status kandidata za članstvo u EU, rekao je Poposki.
On je podsetio da Makedonija već šest godina ima status kandidata za članstvo u EU, ali da još nije dobila datum za početak pregovora.
Poposki je izrazio zadovoljstvo što je Hrvatska poručila da će podržavati ostale zemlje regiona u njihovim evrointgracijama.
Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja istakao je značaj regionalne saradnje i regionalnih foruma, založivši se da na njima učestvuju i predstavnici Kosova.
"Načelo sveobuhvatnosti, bilo je i biće sine kva non za pravičnu i uspešnu regionalnu saradnju. U skladu s preporukama ključnih međunarodnih partnera, nastavljamo da podržavamo učešće Kosova u svim regionalnim organizacijama, inicijativama i centrima, smatrajući ga suštinskim za naše zajedničke izazove", rekao je Belortaja.
Belortaja je rekao da bi zemlje u regionu trebalo da budu vođene dugoročnim interesima i pozdravio politiku otvorenih vrata NATO-a ka regionu kao "najpravičniju".
On je rekao da su Albanija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo postigle dogovor da njihovi građani mogu putovati iz jedne u drugu zemlju samo s ličnom kartom, ali da bi taj proces trebalo proširiti na ceo region.
Ukidanje viznog režima sa Srbijom albanski zvaničnik ocenio je kao važan korak ka tom cilju.
Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu rekao je da PSJE u narednim godinama treba da promoviše regionalnu solidarnost baziranu na jačanju političkog dijaloga.
"Treba da podržavamo međusobne kandidature, jer svako ko uđe u neku organizaciju predstavljaće ceo region", rekao je Davutoglu.
On je dodao da će to pomoći da se učvrsti međusobno poverenje zemalja u regionu i istakao da Turska želi da bude predstavnik svih zemalja regiona u NATO-u čija je članica.
Davutoglu je takođe ukazao na značaj ulaska svih zemalja regiona u EU, jer će sve podele kroz pripadnost evropskoj porodici tada nestati.
"Kroz EU stvorićemo novu integrisanu ujedinjenu jugoistočnu Evropu", rekao je Davutoglu i istakao da svaka zemlja mora da razvije sopstveni mehanizam koji će joj pomoći da uđe u EU.
PSJE pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se jugoistočna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapredenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa.
PSJE ima 12 punopravnih članica - Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.
Srbija, koja predsedava Procesom do juna ove godine, u punom kapacitetu se uključila u aktivnosti PSJE na samitu u Skoplju, oktobra 2000. godine.
(agencije/MONDO)
