Neuspeh skupa održanog od 6. do 23. februara 1999. godine, rezultirao je 78-dnevnim bombarovanjem SRJ, posle čega je na osnovu Kumanovskog mirovnog sporazuma iz juna 1999. i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, došlo do povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i uspostavljanja privremene administracije UN u pokrajini.
Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu i Metohiji u Rambujeu bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU).
Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik Vlade Ratko Marković, a delegaciju kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, dok je član bio i jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači, sadašni kosovski premijer.
U delegaciji kosovskih Albanaca je bila i Edita Tahiri, koja sada vodi pregovarački tim Prištine u dijalogu sa Beogradom o tehničkim pitanjima.
Srpska delegacija je u Rambujeu odbila da "direktno razgovara s teroristima", pa se pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama, preko posrednika, takozvanom "šatl diplomatijom".
Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a zvanični Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju Kosova.
Obe strane su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, međutim, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo - široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.
Novi samit srpskih vlasti i kosovskih Albanaca počeo je 15. marta 1999. u Centru ''Kleber" u Parizu, ali je posle nekoliko dana i taj pokušaj da se postigne rešenje za kosovsku krizu, propao.
NATO je otpočeo bombardovanje SRJ 24. marta. Ono je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i razmeštanje međunarodnih snaga.
Posle toga, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljeno međunarodno prisustvo na Kosovu - UNMIK kao civilna misija i Kfor kao vojna misija.
Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, koju je u međuvremenu prihvatilo 86 zemalja, od ukupno 193 države članice UN. Među onima koje nisu je i pet država članica Evropske unije, kao i velike sile Rusija, Kina, Indija, Brazil...
Beograd i Priština su prošle godine u Briselu započeli dijalog uz posredstvo EU o tehničkim pitanjima a dosad je održano osam rundi pregovora i postignuti dogovori o pitanjima slobode kretanja, carinskom pečatu i katastrima, matičnim knjigama, priznavanju univerzitetskih diploma i integrisanom upravljanju prelazima na administrativnoj liniji.
U pregovorima je razmatrano i pitanje predstavljanja Kosova na međunarodnim forumima, ali ono još nije rešeno.
Timove Beograda i Prištine predvode Borislav Stefanović i Edita Tahiri.
(Tanjug)
Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu i Metohiji u Rambujeu bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU).
Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik Vlade Ratko Marković, a delegaciju kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, dok je član bio i jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači, sadašni kosovski premijer.
U delegaciji kosovskih Albanaca je bila i Edita Tahiri, koja sada vodi pregovarački tim Prištine u dijalogu sa Beogradom o tehničkim pitanjima.
Srpska delegacija je u Rambujeu odbila da "direktno razgovara s teroristima", pa se pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama, preko posrednika, takozvanom "šatl diplomatijom".
Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a zvanični Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju Kosova.
Obe strane su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, međutim, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo - široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.
Novi samit srpskih vlasti i kosovskih Albanaca počeo je 15. marta 1999. u Centru ''Kleber" u Parizu, ali je posle nekoliko dana i taj pokušaj da se postigne rešenje za kosovsku krizu, propao.
NATO je otpočeo bombardovanje SRJ 24. marta. Ono je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i razmeštanje međunarodnih snaga.
Posle toga, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljeno međunarodno prisustvo na Kosovu - UNMIK kao civilna misija i Kfor kao vojna misija.
Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, koju je u međuvremenu prihvatilo 86 zemalja, od ukupno 193 države članice UN. Među onima koje nisu je i pet država članica Evropske unije, kao i velike sile Rusija, Kina, Indija, Brazil...
Beograd i Priština su prošle godine u Briselu započeli dijalog uz posredstvo EU o tehničkim pitanjima a dosad je održano osam rundi pregovora i postignuti dogovori o pitanjima slobode kretanja, carinskom pečatu i katastrima, matičnim knjigama, priznavanju univerzitetskih diploma i integrisanom upravljanju prelazima na administrativnoj liniji.
U pregovorima je razmatrano i pitanje predstavljanja Kosova na međunarodnim forumima, ali ono još nije rešeno.
Timove Beograda i Prištine predvode Borislav Stefanović i Edita Tahiri.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.