Predsednici Češke i Slovačke snažno su podržali integraciju Srbije i Hrvatske u EU, istakavši da dalji evropski put Srbije ne sme biti uslovljen Kosovom.
"Bez obzira na naše stavove o politici EU , mi smo na današnjem sastanku izrazili snažnu podršku članstvu Hrvatske u EU i budućem članstvu Srbije", poručio je češki predsednik Vaclav Klaus na konferenciji za novinare.
Na pitanje Tanjuga kako procenjuju izglede Srbije da 1. marta dobije status kandidata i da li ulažu napore da zemlje koje oklevaju ubede da podrže Srbiju, Klaus je odgovorio:
"Mi to forsiramo u svim prilikama. Jasno deklarišemo našu podršku Srbiji. Vrata EU ne smeju da budu zatvorena već se mora pružiti prilika svakoj zemlji koja to želi da učestvuje u procesu evrointegracije. To je naš jasan stav".
Slovački presednik Ivan Gašparovič istakao je da Bratislava deli ovaj stav i dodao:
"EU ne može da uslovljava Srbiju Kosovom. Srbija mora da bude ocenjivana na osnovu onoga što je postigla na planu ispunjavanja standarda."
Tadić je, zahvalivši se Češkoj i Slovačkoj na snažnoj podršci, istakao da svima u EU treba da bude jasno da "Srbija ne sme da bude uslovljavana Kosovom", posebno imajući u vidu da je učinila sve kako bi omogućila funkcionisanje sistema u Jugoistočnj Evropi, uključujući i regionalno predstavljanje Prištine, ali tako da ne prizna Kosovo.
Govoreći o stavu Srbije kada je reč o članstvu u EU, srpski predsednik je rekao da je to "politička investicija" koja ima i pozitivne i rizične elemente.
"Članstvom u EU se dobija, ali to ima i neke troškove. Ipak, za Srbiju članstvo iznad svega donosi korist", naglasio je Tadić i dodao da Srbija očekuje da postane kandidat za članstvo u EU.
"Ispunili smo sve uslove, doprinosimo regionalnoj saradnji", rekao je Tadić.
Osvrćući se na krizu evrozone i češko ne evropskom fiskalnom paktu, Tadić je rekao da nije siguran da li bi Srbija u ovom trenutku ušla u evrozonu dok ne vidi rešenja za evra, ali u EU sigurno.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović je na pitanje da li deli stav o neuslovljavanju Srbije Kosovom, rekao da za sticanje statusa kandidata priznavanje Kosova nije bilo uslov.
"Videćemo dalji tok događaja. Ali podsećam da je Hrvatska na putu ka EU morala da ispuni i određene političke uslove i siguran sam da će to učiniti i Srbija", rekao je on.
On je ponovio da je strateški interes Hrvatske da ceo region Balkana uđe u EU i dodao da će njegova zemlja pomagati susedima, kao što su drugi pomagali Hrvatskoj.
Prema njegovim rečima, pregovorima koje je vodila sa EU Hrvatska se modernizovala, ispunila određene standarde i bez obzira na probleme sa kojima se suočava Unija, članstvo će po Hrvatsku imati pozitivne efekte.
Josipović je konstatovao da su u regionu problemi iz prošlosti često teže rešivi nego oni novi.
"Sa Srbijom imamo veoma osetljive sporazume u domenu vojne saradnje, borbe protiv organizovanog kriminala . . . Ali iz 90-ih imamo nerešena pitanja - pitanja nestalih, granica...Uveren sam da ćemo ih brže rešavati ne samo zbog EU već zbog ličnih vrednosti", istakao je on. Klaus i Gašparovič su istakli da su članstvo Hrvatske u Uniji i buduće članstvo Srbije od izuzetnog značaja za Balkan, ali i za samu Uniju.
"Što bude više takvih zemalja u EU to će Uniji biti bolje", istakli su oni, a Klaus se založio za to da EU ne bude samo po meri najbogatijih članica već svih.
Na pitanje da li će biti problema sa ratifikacijom pristupnog ugovora sa Hrvatskom, Klaus je odgovorio:
"Nema problema sa ratifikacijom. Slovačka nas je u tome pretekla, ali to je slučajno. Ratifikovaćemo ugovor", rekao je on.
Svi predsednici su se složili da je potrebno ponovo organizovati ovakav sastanak, a Tadić je, s tim u vezi, istakao da saradnja četiri zemlje ima takav potencijal da doprinosi stabilnosti ne samo u centralnoj nego i u jugoistočnoj Evropi.
Četvorica predsednika imali su danas neformalni sastanak u zamku Lani, nedaleko od Praga, u rezidenciji češkog predsednika.
(Tanjug)
Na pitanje Tanjuga kako procenjuju izglede Srbije da 1. marta dobije status kandidata i da li ulažu napore da zemlje koje oklevaju ubede da podrže Srbiju, Klaus je odgovorio:
"Mi to forsiramo u svim prilikama. Jasno deklarišemo našu podršku Srbiji. Vrata EU ne smeju da budu zatvorena već se mora pružiti prilika svakoj zemlji koja to želi da učestvuje u procesu evrointegracije. To je naš jasan stav".
Slovački presednik Ivan Gašparovič istakao je da Bratislava deli ovaj stav i dodao:
"EU ne može da uslovljava Srbiju Kosovom. Srbija mora da bude ocenjivana na osnovu onoga što je postigla na planu ispunjavanja standarda."
Tadić je, zahvalivši se Češkoj i Slovačkoj na snažnoj podršci, istakao da svima u EU treba da bude jasno da "Srbija ne sme da bude uslovljavana Kosovom", posebno imajući u vidu da je učinila sve kako bi omogućila funkcionisanje sistema u Jugoistočnj Evropi, uključujući i regionalno predstavljanje Prištine, ali tako da ne prizna Kosovo.
Govoreći o stavu Srbije kada je reč o članstvu u EU, srpski predsednik je rekao da je to "politička investicija" koja ima i pozitivne i rizične elemente.
"Članstvom u EU se dobija, ali to ima i neke troškove. Ipak, za Srbiju članstvo iznad svega donosi korist", naglasio je Tadić i dodao da Srbija očekuje da postane kandidat za članstvo u EU.
"Ispunili smo sve uslove, doprinosimo regionalnoj saradnji", rekao je Tadić.
Osvrćući se na krizu evrozone i češko ne evropskom fiskalnom paktu, Tadić je rekao da nije siguran da li bi Srbija u ovom trenutku ušla u evrozonu dok ne vidi rešenja za evra, ali u EU sigurno.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović je na pitanje da li deli stav o neuslovljavanju Srbije Kosovom, rekao da za sticanje statusa kandidata priznavanje Kosova nije bilo uslov.
"Videćemo dalji tok događaja. Ali podsećam da je Hrvatska na putu ka EU morala da ispuni i određene političke uslove i siguran sam da će to učiniti i Srbija", rekao je on.
On je ponovio da je strateški interes Hrvatske da ceo region Balkana uđe u EU i dodao da će njegova zemlja pomagati susedima, kao što su drugi pomagali Hrvatskoj.
Prema njegovim rečima, pregovorima koje je vodila sa EU Hrvatska se modernizovala, ispunila određene standarde i bez obzira na probleme sa kojima se suočava Unija, članstvo će po Hrvatsku imati pozitivne efekte.
Josipović je konstatovao da su u regionu problemi iz prošlosti često teže rešivi nego oni novi.
"Sa Srbijom imamo veoma osetljive sporazume u domenu vojne saradnje, borbe protiv organizovanog kriminala . . . Ali iz 90-ih imamo nerešena pitanja - pitanja nestalih, granica...Uveren sam da ćemo ih brže rešavati ne samo zbog EU već zbog ličnih vrednosti", istakao je on. Klaus i Gašparovič su istakli da su članstvo Hrvatske u Uniji i buduće članstvo Srbije od izuzetnog značaja za Balkan, ali i za samu Uniju.
"Što bude više takvih zemalja u EU to će Uniji biti bolje", istakli su oni, a Klaus se založio za to da EU ne bude samo po meri najbogatijih članica već svih.
Na pitanje da li će biti problema sa ratifikacijom pristupnog ugovora sa Hrvatskom, Klaus je odgovorio:
"Nema problema sa ratifikacijom. Slovačka nas je u tome pretekla, ali to je slučajno. Ratifikovaćemo ugovor", rekao je on.
Svi predsednici su se složili da je potrebno ponovo organizovati ovakav sastanak, a Tadić je, s tim u vezi, istakao da saradnja četiri zemlje ima takav potencijal da doprinosi stabilnosti ne samo u centralnoj nego i u jugoistočnoj Evropi.
Četvorica predsednika imali su danas neformalni sastanak u zamku Lani, nedaleko od Praga, u rezidenciji češkog predsednika.
(Tanjug)
