Mandati će se posle završetka izbora dodeljivati po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata, dok će iz javnih izvora za finansiranje rada političkih stranaka, čiji su kandidati izabrani za poslanike ili odbornike, od 1. jula biti izdvajano 0,15 odsto rashoda budžeta.
Po raspisivanju izbora stupiće na snagu jedna od izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, koja kaže da će Republička izborna komisija najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata, sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.
Izmene tog zakona usvojene su krajem maja prošle godine, a njima su ukinute blanko ostavke, što je bio jedan od uslova za pozitivno mišljenje Evropske komisije o zahtevu Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Tako stranke više neće određivati ko će biti poslanik, već će oni dobijati poslanički mandat na osnovu redosleda na listi.
Izmenama tog zakona predviđeno je da se mandati dodeljuju prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat poslanika.
Kada su u pitanju koalicione izborne liste, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio dodeljen mandat, uz napomenu da to treba da bude član iste političke stranke.
Poslaniku kojem prestane mandat jer je preuzeo neku fuknciju u vladi, mandat se ponovo dodeljuje u istom sazivu parlamenta i to pod određenim uslovima.
Jedan od uslova je da mu je prestala funkcija člana vlade, drugi da postoji upražnjeno poslaničko mesto koje pripada istoj izbornoj listi, a treći da je Republičkoj izbornoj komisiji taj kandidat podneo zahtev za dodelu mandata poslanika.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen je 14. juna i takođe je bio jedan od uslova za pozitivno mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo u EU.
Tim aktom je propisano, a ta odredba stupa na snagu 1. jula, da se iz budžeta za finansiranje redovnog rada stranaka čiji su kandidati izabrani za poslanike, odnosno odbornike, izdvaja 0,15 odsto rashoda republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava.
Zakonom je propisan i dodatni novac za izbornu kampanju.
Za tu namenu iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori izdvaja se 0,1 odsto rashoda budžeta.
Da bi dobile novac za kampanju iz budžeta, stranke će morati da polože izborno jemstvo, koje im se ne vraća ako na izborima ne osvoje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto kad je reč o strankama manjina.
Prema Ustavu Srbije, izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Skupštine Srbije, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.
Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana.
Predviđeno je, takođe, da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat.
Prošli parlamentarni i lokalni izbori održani su 11. maja, a republički parlament je konstitusan 11. juna.
(Tanjug)
Po raspisivanju izbora stupiće na snagu jedna od izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, koja kaže da će Republička izborna komisija najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata, sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.
Izmene tog zakona usvojene su krajem maja prošle godine, a njima su ukinute blanko ostavke, što je bio jedan od uslova za pozitivno mišljenje Evropske komisije o zahtevu Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Tako stranke više neće određivati ko će biti poslanik, već će oni dobijati poslanički mandat na osnovu redosleda na listi.
Izmenama tog zakona predviđeno je da se mandati dodeljuju prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat poslanika.
Kada su u pitanju koalicione izborne liste, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio dodeljen mandat, uz napomenu da to treba da bude član iste političke stranke.
Poslaniku kojem prestane mandat jer je preuzeo neku fuknciju u vladi, mandat se ponovo dodeljuje u istom sazivu parlamenta i to pod određenim uslovima.
Jedan od uslova je da mu je prestala funkcija člana vlade, drugi da postoji upražnjeno poslaničko mesto koje pripada istoj izbornoj listi, a treći da je Republičkoj izbornoj komisiji taj kandidat podneo zahtev za dodelu mandata poslanika.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen je 14. juna i takođe je bio jedan od uslova za pozitivno mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo u EU.
Tim aktom je propisano, a ta odredba stupa na snagu 1. jula, da se iz budžeta za finansiranje redovnog rada stranaka čiji su kandidati izabrani za poslanike, odnosno odbornike, izdvaja 0,15 odsto rashoda republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava.
Zakonom je propisan i dodatni novac za izbornu kampanju.
Za tu namenu iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori izdvaja se 0,1 odsto rashoda budžeta.
Da bi dobile novac za kampanju iz budžeta, stranke će morati da polože izborno jemstvo, koje im se ne vraća ako na izborima ne osvoje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto kad je reč o strankama manjina.
Prema Ustavu Srbije, izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Skupštine Srbije, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.
Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana.
Predviđeno je, takođe, da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat.
Prošli parlamentarni i lokalni izbori održani su 11. maja, a republički parlament je konstitusan 11. juna.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.