Borislav Stefanović kaže da će posle izbora uslediti druga faza u pregovorima s Prištinom, od koje zavisi početak pregovora o članstvu u EU i koja će na sto staviti najkomplikovanije teme.
Prva faza dijaloga Beograda i Prištine je završena postizanjem sedam sporazuma koji uređuju važne oblasti života građana, a nakon formiranja nove vlade Srbije otvara se druga, od koje zavisi početak pregovora o članstvu u EU i koja će na sto staviti najkomplikovaije teme - od električne energije i telekomunikacija do inicijative predsednika Srbije za rešavanje kosovskog pitanja.
Ovako je šef beogradskog tima Borislav Stefanović, dan uoči obeležavanja godišnjice početka dijaloga, sumirao napore tog tima da u pregovorima sa kosovskim Albanicima reši životna pitanja građana, ne zadirući u status južne pokrajine.
Štefanović je u intervjuu Tanjugu rekao da je zadovoljan postignutim i da smatra da je bila mudra odluka da se sedne za pregovarčki sto sa Prištinom, uprkos velikim i suštinskim razlikama dve strane.
Izvesno je, kaže on, da će se - iako je u dosadašnjiim maratonskim rundama već otvoren i rešen niz bolnih pitanja - onaj ko bude nastavljao pregovore suočiti sa najkomplikovanijom fazom tog dijaloga.
Suočiće se i sa mogućnošću da taj dijalog preraste u politički kojim će konačno biti uređeni odnosi Beograda i Prištine uz, kako napominje Stefanović, poštovanje nacionalnih interesa, Ustava i zakona Srbije.
"Postigli smo sedam važnih sporazuma i mislim da smo za ovih godinu dana pokazali da se problemi na KiM mogu rešavati dogovorom kroz pregovarački proces i to čuvajući svoje pozicije o statusu Kosova koje za nas nije, niti će biti nezavisna država", ocenio je Stefanović u intervjuu Tanjugu i dodao:
"Ovo je definitivno kraj jednog ciklusa. Mi ulazimo u izbornu kampanju, a nakon izbora nova vlada videće u kom pravcu i kakvom obliku će se dalje voditi dijalog. Očekujem da se razgovori u nekom obliku nastave po pitanju telekomunikacija i električne energije, ali i svakako za nas važnih pitanja kao što su povratak onih koji su proterani za KiM, povratak imovine i nestalih", rekao je Stefanović.
To su, dodao je on, stvari od ogromnog značaja za nas i u svakom slučaju ćemo tražiti bilo koju mogućnost da o tome razgovaramo.
Upravo one su i deo plana predsednika Borisa Tadciha u četiri tačke, koji je prema Stefanovićevim rečima, došao i pravom trenutku.
"Ta inicijativa je tačno locirala nerešene delove sistema. Najveći problemi se nalaze u ove četiri oblasti i biće važno da buduća vlada nakon izbora uđe u taj proces, a na koji način, kako i u kom obliku, ostavićemo budućoj vladi da odluči", rekao je Stefanović.
On napominje da se rešavanjem te četiri tačke reguliše odnos sa Prištinom bez ugrožavanja nacionalnog interesa, Ustava i Rezolucije 1244.
Upitan da li je realno u bliskoj budućnosti očekivati rešenje pitanja telekomunikacija, električne energije i slobodne kretanja međunarodnih misija na severu Kosova, koji su uslov za otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU, Stefanović je odgovorio potvrdno.
Kada je u pitanju sloboda kretanja, on ističe da je već sada dosta urađeno i da očekuje da će Euleks i Kfor imati mogućnost pune slobode kretanja na celoj teritoriji KiM, a veruje i da je moguće rešiti pitanja telekomunikacija i električne energije, iako su, kako napominje, tu stavovi dve strane najudaljeniji.
"Mislim da je moguće rešiti ova dva pitanja. Neće biti lako, ali je moguće", kaže Stefanović i objašnjava da će nakon toga Srbiji biti otvoren put da stekne datum pregovora sa EU, što je važno ne samo za buduhcnost naših građana i privrede, već i za otvaranje novog manevarskog prostora iz koga možemo uspešnije braniti naše i interese Srba na KiM.
Stefanović je precizirao da kada je u pitanju električna energija i telekomunikacije Beograd pokušava da obezbedi i reguliše opstanak Elektroprivrede Srbije i Telekoma Srbija na KiM, dođe u posed imovine tih preduzeća i omogući njihovo funkcinisanje južno od Ibra, dok Priština pokušava da odstrani svako prisustvo bilo kog javnog preduzeća Republike Srbije sa te teritorije.
"To su dve tačke dubokog neslaganja, pri čemu treba dodati da postoji jasna specifičnost severa Kosova i Metohije, kao jedino mesto na KiM gde te dve važne funkcije države Srbije deluju u sistemu i kroz regulativu Republike Srbije", rekao je Stefanović.
On je podsetio da uz pomenute probleme, u ovom trenutku ima više od 4.000 zaposlenih u EPS-u koji su isterani sa posla posle 1999. godine, a da je sve energetske i proizvodne kapacitete južno od Ibra uzurpirala i preuzela takozvana kosovska energetska korporacija (KEK).
"Ta neregulisana i nerešena situacija traži određenu regulativu, ali ćemo prilikom donošenja te regulative istovremeno morati da vodimo računa o Atinskom energetskom sporazumu, koji smo potpisali i koji na jedan način implicira da postoje podeljene odgovornosti u energetskom sektoru između nas i Prištine", rekao je Stefanović.
U tom smilsu on je dodao da "ko god bude vodio pregovarački proces nakon izbora moraće da vodi računa o puno detalja, ali da su već sada okupljeni najbolji stručnjaci" za te oblasti.
Kada je u pitanju telekom, Stefanović je istako da će se tragati za rešenjem koje će omogućiti da nakon uništavanja baznih stanica Telekoma, Srbi južno od Ibra ponovo imaju signal 064, ali će i biti uveden red u neregulisano pitanje fiksne telefonije kojom sada potpuno upravlja kosvska kompanija PTK.
Stefanović je podsetio i da postoji i pitanje ulaganja u ta dva sistema od strane srpskih kompanije i najavio da će, kada za to dođe vreme, srpska preduzeća pokrenuti sporove za dokazivanje vlasništva i ulaganja, ali da u međuvremenu mora da se nađe rešenje za građane.
(Tanjug)
Ovako je šef beogradskog tima Borislav Stefanović, dan uoči obeležavanja godišnjice početka dijaloga, sumirao napore tog tima da u pregovorima sa kosovskim Albanicima reši životna pitanja građana, ne zadirući u status južne pokrajine.
Štefanović je u intervjuu Tanjugu rekao da je zadovoljan postignutim i da smatra da je bila mudra odluka da se sedne za pregovarčki sto sa Prištinom, uprkos velikim i suštinskim razlikama dve strane.
Izvesno je, kaže on, da će se - iako je u dosadašnjiim maratonskim rundama već otvoren i rešen niz bolnih pitanja - onaj ko bude nastavljao pregovore suočiti sa najkomplikovanijom fazom tog dijaloga.
Suočiće se i sa mogućnošću da taj dijalog preraste u politički kojim će konačno biti uređeni odnosi Beograda i Prištine uz, kako napominje Stefanović, poštovanje nacionalnih interesa, Ustava i zakona Srbije.
"Postigli smo sedam važnih sporazuma i mislim da smo za ovih godinu dana pokazali da se problemi na KiM mogu rešavati dogovorom kroz pregovarački proces i to čuvajući svoje pozicije o statusu Kosova koje za nas nije, niti će biti nezavisna država", ocenio je Stefanović u intervjuu Tanjugu i dodao:
"Ovo je definitivno kraj jednog ciklusa. Mi ulazimo u izbornu kampanju, a nakon izbora nova vlada videće u kom pravcu i kakvom obliku će se dalje voditi dijalog. Očekujem da se razgovori u nekom obliku nastave po pitanju telekomunikacija i električne energije, ali i svakako za nas važnih pitanja kao što su povratak onih koji su proterani za KiM, povratak imovine i nestalih", rekao je Stefanović.
To su, dodao je on, stvari od ogromnog značaja za nas i u svakom slučaju ćemo tražiti bilo koju mogućnost da o tome razgovaramo.
Upravo one su i deo plana predsednika Borisa Tadciha u četiri tačke, koji je prema Stefanovićevim rečima, došao i pravom trenutku.
"Ta inicijativa je tačno locirala nerešene delove sistema. Najveći problemi se nalaze u ove četiri oblasti i biće važno da buduća vlada nakon izbora uđe u taj proces, a na koji način, kako i u kom obliku, ostavićemo budućoj vladi da odluči", rekao je Stefanović.
On napominje da se rešavanjem te četiri tačke reguliše odnos sa Prištinom bez ugrožavanja nacionalnog interesa, Ustava i Rezolucije 1244.
Upitan da li je realno u bliskoj budućnosti očekivati rešenje pitanja telekomunikacija, električne energije i slobodne kretanja međunarodnih misija na severu Kosova, koji su uslov za otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU, Stefanović je odgovorio potvrdno.
Kada je u pitanju sloboda kretanja, on ističe da je već sada dosta urađeno i da očekuje da će Euleks i Kfor imati mogućnost pune slobode kretanja na celoj teritoriji KiM, a veruje i da je moguće rešiti pitanja telekomunikacija i električne energije, iako su, kako napominje, tu stavovi dve strane najudaljeniji.
"Mislim da je moguće rešiti ova dva pitanja. Neće biti lako, ali je moguće", kaže Stefanović i objašnjava da će nakon toga Srbiji biti otvoren put da stekne datum pregovora sa EU, što je važno ne samo za buduhcnost naših građana i privrede, već i za otvaranje novog manevarskog prostora iz koga možemo uspešnije braniti naše i interese Srba na KiM.
Stefanović je precizirao da kada je u pitanju električna energija i telekomunikacije Beograd pokušava da obezbedi i reguliše opstanak Elektroprivrede Srbije i Telekoma Srbija na KiM, dođe u posed imovine tih preduzeća i omogući njihovo funkcinisanje južno od Ibra, dok Priština pokušava da odstrani svako prisustvo bilo kog javnog preduzeća Republike Srbije sa te teritorije.
"To su dve tačke dubokog neslaganja, pri čemu treba dodati da postoji jasna specifičnost severa Kosova i Metohije, kao jedino mesto na KiM gde te dve važne funkcije države Srbije deluju u sistemu i kroz regulativu Republike Srbije", rekao je Stefanović.
On je podsetio da uz pomenute probleme, u ovom trenutku ima više od 4.000 zaposlenih u EPS-u koji su isterani sa posla posle 1999. godine, a da je sve energetske i proizvodne kapacitete južno od Ibra uzurpirala i preuzela takozvana kosovska energetska korporacija (KEK).
"Ta neregulisana i nerešena situacija traži određenu regulativu, ali ćemo prilikom donošenja te regulative istovremeno morati da vodimo računa o Atinskom energetskom sporazumu, koji smo potpisali i koji na jedan način implicira da postoje podeljene odgovornosti u energetskom sektoru između nas i Prištine", rekao je Stefanović.
U tom smilsu on je dodao da "ko god bude vodio pregovarački proces nakon izbora moraće da vodi računa o puno detalja, ali da su već sada okupljeni najbolji stručnjaci" za te oblasti.
Kada je u pitanju telekom, Stefanović je istako da će se tragati za rešenjem koje će omogućiti da nakon uništavanja baznih stanica Telekoma, Srbi južno od Ibra ponovo imaju signal 064, ali će i biti uveden red u neregulisano pitanje fiksne telefonije kojom sada potpuno upravlja kosvska kompanija PTK.
Stefanović je podsetio i da postoji i pitanje ulaganja u ta dva sistema od strane srpskih kompanije i najavio da će, kada za to dođe vreme, srpska preduzeća pokrenuti sporove za dokazivanje vlasništva i ulaganja, ali da u međuvremenu mora da se nađe rešenje za građane.
(Tanjug)
