Episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski Teodosije služio je danas u Prištini parastos žrtvama etnički motivisanim sukobima na Kosovu 17. marta 2004.godine u kojima je stradalo 19 civila.
Parastos je služen u delimično obnovljenom pravoslavnom hramu Sveti Nikola u Prištini koji je s parohijskim domom bio potpuno spaljen marta 2004. godine kada su izbili najveći etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu.
Osmogodišnjica martovskog pogroma obeležena je polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Istina" u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Predstavnici lokalnih samouprava iz Kosovske Mitrovice i Zvečana, Udruženja boraca i kidnapovanih i nestalih Srba i građani odali su poštu Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev koji su stradali u martovskom nasilju pre osam godina u Kosovskoj Mitrovici.
Građani Kosovske Mitrovice jutros su obišli Kolašinsku ulicu u kojoj su stradali Spasojević i Tučeva gde su položili cveće i zapalili sveće.
Povodom obeležavanja osmogodišnjice martovskih nereda u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je služena zaupokojena liturgija, a potom i parastos za stradale na Kosovu i Metohiji.
Zamenik predsednika opštine Kosovska Mitrovica Momir Kasalović rekao je okupljenima kod spomenika "Istina" da je martovski pogrom bio vrhunac svega onoga što je učinjeno kosovskim Srbima.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji Milorad Trifunović izjavio je da martovski pogrom predstavlja jednu veliku tugu, optuživši međunarodnu zajednicu da nije ništa učinila kako bi zaštitila Srbe.
I u Moskvi je danas održan pomen žrtvama pogroma na Kosovu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji boravi u dvodnevnoj poseti Rusiji, prisustvovao je danas liturgiji u srpskoj pravoslavnoj crkvi svetih Petra i Pavla u Moskvi.
Svetu liturgiju služio je vikarni episkop moravički Antonije koji je podsetio na ljudske žrtve i oštećene i uništene pravoslavne svetinje od kojih su neke stare više od šest vekova i pod zaštitom UNESKO-a.
Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova, podseća Beta.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova.
U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do Hrama Svetog Save, predvodili tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.
Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
Stigao je potom i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo.
Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali tadašnji visoki funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su tom prilikom, izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.
"Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.
EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Đentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.
Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.
U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.
U septembru 2004. međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.
Godinu dana kasnije osuđeni su na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora.
Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom martovskih nemira.
Prema podacima KPS, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena.
Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je na sednu godišnjicu pogroma, da je Misija EU na Kosovu odustala od većine predmeta povezanih s matrovskim događajima.
Tokom istrage, koju je pokrenuo međunarodni tužilac, nisu pronađeni bilo kakvi dokazi da su srpski mladići umešani u tu nesreću, ali je ostalo nejasno kako su albanski dečaci dospeli u reku.
Euleks je proglasio 16 osoba krivim a jednu oslobodio u okviru deset predmeta vezanih za martovsko nasilje na Kosovu 2004. godine, na kojima je radila ili još uvek radi Misija EU na Kosovu.
Portparlka Gudeljević izjavila je Tanjugu da su Euleksove sudije u Vrhovnom sudu Kosova radile na šest slučajeva nasleđenih od UNMIK-a u vezi sa martovskim neredima 2004. godine.
Svih šest slučajeva je završeno i 13 ljudi je proglašeno krivim i osuđeno na zatvorske kazne, rekla je Gudeljevićeva.
Ona je dodala da su pored toga Euleksove sudije u Okružnom sudu u Prizrenu završile tri slučaja - u dva su pojedinci bili proglašeni krivim dok je u trećem slučaju osoba oslobođena svih tačaka optužnice.
U međuvremenu, Euleksovi tužioci se bave još jednim slučajem u vezi sa martovskim neredima, optužnica je u ovom slučaju potvrđena a osumnjičeni ceka na suđenje, rekla je portparolka Euleksa.
UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira, a prva faza obnove je počela krajem 2005. godine.
U martu 2009. ministar kulture Kosova Valjton Bećiri izjavio je da je na Kosovu okončano oko 80 odstro radova na obnovi 35 verskih objekata koji su oštećeni tokom martovskih nemira 2004.
S druge strane nadležni u SPC ističu da nijedna crkva koja se obnavlja posredstvom Saveta Evrope i privremenih kosovskih institucija nije vraćena u prvobitno stanje, niti stavljena u funkciju.
(MONDO/agencije)
Osmogodišnjica martovskog pogroma obeležena je polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Istina" u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Predstavnici lokalnih samouprava iz Kosovske Mitrovice i Zvečana, Udruženja boraca i kidnapovanih i nestalih Srba i građani odali su poštu Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev koji su stradali u martovskom nasilju pre osam godina u Kosovskoj Mitrovici.
Građani Kosovske Mitrovice jutros su obišli Kolašinsku ulicu u kojoj su stradali Spasojević i Tučeva gde su položili cveće i zapalili sveće.
Povodom obeležavanja osmogodišnjice martovskih nereda u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je služena zaupokojena liturgija, a potom i parastos za stradale na Kosovu i Metohiji.
Zamenik predsednika opštine Kosovska Mitrovica Momir Kasalović rekao je okupljenima kod spomenika "Istina" da je martovski pogrom bio vrhunac svega onoga što je učinjeno kosovskim Srbima.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji Milorad Trifunović izjavio je da martovski pogrom predstavlja jednu veliku tugu, optuživši međunarodnu zajednicu da nije ništa učinila kako bi zaštitila Srbe.
I u Moskvi je danas održan pomen žrtvama pogroma na Kosovu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji boravi u dvodnevnoj poseti Rusiji, prisustvovao je danas liturgiji u srpskoj pravoslavnoj crkvi svetih Petra i Pavla u Moskvi.
Svetu liturgiju služio je vikarni episkop moravički Antonije koji je podsetio na ljudske žrtve i oštećene i uništene pravoslavne svetinje od kojih su neke stare više od šest vekova i pod zaštitom UNESKO-a.
Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova, podseća Beta.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova.
U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do Hrama Svetog Save, predvodili tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.
Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
Stigao je potom i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo.
Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali tadašnji visoki funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su tom prilikom, izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.
"Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.
EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Đentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.
Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.
U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.
U septembru 2004. međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.
Godinu dana kasnije osuđeni su na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora.
Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom martovskih nemira.
Prema podacima KPS, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena.
Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je na sednu godišnjicu pogroma, da je Misija EU na Kosovu odustala od većine predmeta povezanih s matrovskim događajima.
Tokom istrage, koju je pokrenuo međunarodni tužilac, nisu pronađeni bilo kakvi dokazi da su srpski mladići umešani u tu nesreću, ali je ostalo nejasno kako su albanski dečaci dospeli u reku.
Euleks je proglasio 16 osoba krivim a jednu oslobodio u okviru deset predmeta vezanih za martovsko nasilje na Kosovu 2004. godine, na kojima je radila ili još uvek radi Misija EU na Kosovu.
Portparlka Gudeljević izjavila je Tanjugu da su Euleksove sudije u Vrhovnom sudu Kosova radile na šest slučajeva nasleđenih od UNMIK-a u vezi sa martovskim neredima 2004. godine.
Svih šest slučajeva je završeno i 13 ljudi je proglašeno krivim i osuđeno na zatvorske kazne, rekla je Gudeljevićeva.
Ona je dodala da su pored toga Euleksove sudije u Okružnom sudu u Prizrenu završile tri slučaja - u dva su pojedinci bili proglašeni krivim dok je u trećem slučaju osoba oslobođena svih tačaka optužnice.
U međuvremenu, Euleksovi tužioci se bave još jednim slučajem u vezi sa martovskim neredima, optužnica je u ovom slučaju potvrđena a osumnjičeni ceka na suđenje, rekla je portparolka Euleksa.
UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira, a prva faza obnove je počela krajem 2005. godine.
U martu 2009. ministar kulture Kosova Valjton Bećiri izjavio je da je na Kosovu okončano oko 80 odstro radova na obnovi 35 verskih objekata koji su oštećeni tokom martovskih nemira 2004.
S druge strane nadležni u SPC ističu da nijedna crkva koja se obnavlja posredstvom Saveta Evrope i privremenih kosovskih institucija nije vraćena u prvobitno stanje, niti stavljena u funkciju.
(MONDO/agencije)
