Osim stranaka na vlasti, i Republička radio difuzna agencija je jedan od izvora pritisaka i kontrolora elektronskih medija, kaže prof. FPN Miroljub Radojković.
Profesor Fakulteta političkih nauka ocenio je na konferencija za novinare Fondacije Konrad Adenauer, na kojoj je predstavljeno istraživanje o programskim, strukturalnim i ekonomskim trendovima u srpskim mas-medijima za period januar-mart ove godine, da od kada je počela predizborna kampanja, Radio televizija Srbije (RTS) trpi uticaj vladajuće koalicije.
On je ocenio da su tri - četiri meseca pre početka zvanične izborne kampanje stranke vladajuće koalicije počele da zloupotrebljavaju glavne informativne emisija.
Prema njegovim rečima, predstavnici vlasti svakodnevno imaju aktivnosti o kojima treba izvestiti javnost i na taj način uzimaju publicitet za svoje partije.
"Najdalje u podređivanju RTS otišao je predsednik države i Demokratske stranke Boris Tadić", rekao je Radojković i dodao da njega poslednjih dana "nikako ne može da mimoiđe TV Dnevnik".
On je rekao da su "najveće zloupotrebe bile u toku zimske havarije" i posete Crnoj Travi, kada je Tadić 11 minuta govorio u drugom Dnevniku o politici Vlade i stranke, što je trećina te emisije.
U decembru, kada je Srbija trebalo da dobije status kandidata za Evropsku uniju (EU), Tadić je, iako nismo dobili kandidaturu, kako kaže Radojković, iskoristio 12 minuta da obrazloži koristi od dobijanja statusa kandidata, odnosno noseću ideju predizborne kampanje svoje stranke.
Radojković je rekao da se u "Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji" Saveta za borbu protiv korupcije navodi da su vlasnici pet elektronskih emitera u Srbiji sa nacionalnim pokrivanjem pripadnici političkih partija, ili tajkuni koji su u sprezi sa partijama.
"Nezavisno regulatorno telo umesto traganja za netransparentnim vlasnicima zamajava javnost svojim softverom preko koga sada meri koliko emiteri prekoračuju dozvoljene minute za reklamiranje", rekao je Radojković.
Radojković je rekao i da je RRA donela Obavezujuće uputstvo o ponašanju elektronskih medija u predizbornim kampanjama i ocenio da građani koji hoće da glasaju na predstojećim izborima neće moći adekvatno da se informišu o programima stranaka, zato što je ovim uputstvom predviđeno da svaka izborna lista u kampanji ima pravo da zakupi najviše pet minuta oglasa dnevno na TV, a samo jednom u toku kampanje termin od 30 minuta.
"Ako neću službenu priču vladajuće koalicije, onda ne znam kada ću dobiti u ovako stišnjenom vremenu neku drugu verziju, neku drugu političku reklamu, ili slogan koji je konkurentan", rekao je Radojković.
On je rekao i da se u istraživanju koje sprovodi Centar za medije FPN ponavlja ocena da na tržištu oglasa, od kojih žive svi komercijalni mediji, postoji monopol dve agencije i da su obe upletene u strukturu Demokratske stranke.
Radojković je, govoreći o protivzakonitom "ubacivanju" političkih stranaka u televiziju i radio, naveo da niko ne zna koliko je u procesu privatizacije takozvanih privatnih lica kupilo lokalne medije, a da su pri tom ti novi vlasnici često aktivisti, simpatizeri, pa i članovi opštinskih odbora političkih stranaka.
Novinarka Tamara Skroza, govoreći o sadržajima u štampanim medijima, istakla je da u periodu januar-mart čitaoci nisu dobili odgovore na ključna pitanja koja bi trebalo da opredele izbornu volju građana, zato što novinari ne postavlja pitanja.
"Poenta je da se više ni opoziciji, ni poziciji ne postavljaju suštinska pitanja koja se tiču našeg života", rekla je ona.
Skroža je rekla da novinari ne postavljaju pitanja zato što u redakcijama ne postoji odlučnost, volja i hrabrost da se radi novinarski posao.
Ona je rekla da novine ne infromišu svoje čitaoce niti ih edukuju ih o pravom smislu izbora, već ih obaveštavaju o izjavama političara i lokacijama koje su prethodnog dana obišli.
Polaznice Medijske škole, koju su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i FPN, pratile su aktivnost političkih stranaka na Twiteru, Facebooku i sajtovima i zaključile da stranke u Srbiji ne koriste u dovoljnoj meri i na adekvatan način te društvene mreže
(Fonet)
On je ocenio da su tri - četiri meseca pre početka zvanične izborne kampanje stranke vladajuće koalicije počele da zloupotrebljavaju glavne informativne emisija.
Prema njegovim rečima, predstavnici vlasti svakodnevno imaju aktivnosti o kojima treba izvestiti javnost i na taj način uzimaju publicitet za svoje partije.
"Najdalje u podređivanju RTS otišao je predsednik države i Demokratske stranke Boris Tadić", rekao je Radojković i dodao da njega poslednjih dana "nikako ne može da mimoiđe TV Dnevnik".
On je rekao da su "najveće zloupotrebe bile u toku zimske havarije" i posete Crnoj Travi, kada je Tadić 11 minuta govorio u drugom Dnevniku o politici Vlade i stranke, što je trećina te emisije.
U decembru, kada je Srbija trebalo da dobije status kandidata za Evropsku uniju (EU), Tadić je, iako nismo dobili kandidaturu, kako kaže Radojković, iskoristio 12 minuta da obrazloži koristi od dobijanja statusa kandidata, odnosno noseću ideju predizborne kampanje svoje stranke.
Radojković je rekao da se u "Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji" Saveta za borbu protiv korupcije navodi da su vlasnici pet elektronskih emitera u Srbiji sa nacionalnim pokrivanjem pripadnici političkih partija, ili tajkuni koji su u sprezi sa partijama.
"Nezavisno regulatorno telo umesto traganja za netransparentnim vlasnicima zamajava javnost svojim softverom preko koga sada meri koliko emiteri prekoračuju dozvoljene minute za reklamiranje", rekao je Radojković.
Radojković je rekao i da je RRA donela Obavezujuće uputstvo o ponašanju elektronskih medija u predizbornim kampanjama i ocenio da građani koji hoće da glasaju na predstojećim izborima neće moći adekvatno da se informišu o programima stranaka, zato što je ovim uputstvom predviđeno da svaka izborna lista u kampanji ima pravo da zakupi najviše pet minuta oglasa dnevno na TV, a samo jednom u toku kampanje termin od 30 minuta.
"Ako neću službenu priču vladajuće koalicije, onda ne znam kada ću dobiti u ovako stišnjenom vremenu neku drugu verziju, neku drugu političku reklamu, ili slogan koji je konkurentan", rekao je Radojković.
On je rekao i da se u istraživanju koje sprovodi Centar za medije FPN ponavlja ocena da na tržištu oglasa, od kojih žive svi komercijalni mediji, postoji monopol dve agencije i da su obe upletene u strukturu Demokratske stranke.
Radojković je, govoreći o protivzakonitom "ubacivanju" političkih stranaka u televiziju i radio, naveo da niko ne zna koliko je u procesu privatizacije takozvanih privatnih lica kupilo lokalne medije, a da su pri tom ti novi vlasnici često aktivisti, simpatizeri, pa i članovi opštinskih odbora političkih stranaka.
Novinarka Tamara Skroza, govoreći o sadržajima u štampanim medijima, istakla je da u periodu januar-mart čitaoci nisu dobili odgovore na ključna pitanja koja bi trebalo da opredele izbornu volju građana, zato što novinari ne postavlja pitanja.
"Poenta je da se više ni opoziciji, ni poziciji ne postavljaju suštinska pitanja koja se tiču našeg života", rekla je ona.
Skroža je rekla da novinari ne postavljaju pitanja zato što u redakcijama ne postoji odlučnost, volja i hrabrost da se radi novinarski posao.
Ona je rekla da novine ne infromišu svoje čitaoce niti ih edukuju ih o pravom smislu izbora, već ih obaveštavaju o izjavama političara i lokacijama koje su prethodnog dana obišli.
Polaznice Medijske škole, koju su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i FPN, pratile su aktivnost političkih stranaka na Twiteru, Facebooku i sajtovima i zaključile da stranke u Srbiji ne koriste u dovoljnoj meri i na adekvatan način te društvene mreže
(Fonet)
