Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudija da nametnu branioca lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, tvrdeći da on opstruiše rad suda i da nije u stanju da se brani sam.
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudija da nametnu branioca lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, tvrdeći da on opstruiše rad suda i da nije u stanju da se brani sam.Sudjenje Šešelju trebalo bi da počne u oktobru, najavio je prošle nedelje sudija Alfons Ori koji će predsedavati procesom.
Tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf nije zatražila da se Šešelju potpuno oduzme pravo da se brani sam, već da mu se postavi branilac koji bi mu "pomagao da pripremi i sprovede odbranu", ali bi jedini "imao pravo da ulaže pisane podneske"
Od dobrovoljne predaje 24. februara 2003, Šešelj sam sebe zastupa pred Tribunalom i insistira da će se sam braniti i tokom sudjenja.
Tribunal mu je ranije imenovao "advokata u pripravnosti" Tjardu van der Spula (Spoel) koji je prisutan u sudnici, ali koga optuženi ne priznaje.
U podnesku sudijama, tužiteljka Erc-Reclaf ocenjuje da je Šešelj "uprkos brojnim upozorenjima od maja 2003, nastavio da Tribunal koristi kao politički forum".
Šešelj takodje, kako je navela, "namerno troši vreme i resurse svojim opstrukcionističkim ponašanjem; ulaže besmislene podneske i predloge koji sadrže lažne tvrdnje; napada, preti i zastrašuje svedoke; vredja sudije, službenike Sekretarijata i Tužilaštva i otvoreno prkosi pravilima koja obavezuju sve strane".
"Istovremeno, optuženi je svojim ponašanjem jasno pokazao da nije sposoban ili da ne želi da se sam brani na smislen način", naznačila je tužiteljka.
Kao primere Šešeljevog neprihvatljivog ponašanja, Erc-Reclafova navodi da on odbija da koristi kompjuter i da ne prihvata dokumenta u elektronskom obliku, kao i da odbija da "komunicira na bosansko-hrvatsko-srpskom (službeni naziv jezika u Tribunalu), iako je odrastao i studirao u BiH".
Po tužiteljki, Šešelj u sudnici teži "stvaranju skandala, otkrivanju zavera i privlačenju publiciteta". On je, uz to, više puta izrazio nameru da "uništi Tribunal" i "iskoristi ga za širenje svojih političkih uverenja", te "odbranu srpskog nacionalizma", piše u podnesku optužbe.
Dokazujući tvrdnju da Šešelj ugrožava svedoke, Erc-Reclafova predočava da je on u sudnici otkrivao poverljive informacije o svedocima i da je prošlog leta u telefonskom razgovoru sa zvaničnikom SRS Igorom Mirovićem "pomenuo ime svedoka i opisao ga kao neprijatelja".
Tužiteljka podseća i na to da je Šešelj, pre nego što se predao, u februaru 2003. na konferenciji za štampu u Beogradu "napao generala Aleksandra Vasiljevića i pretio svedoku optužbe Nenadu Čanku".
Erc-Reclafova stoga smatra da je "u interesu pravde, ali i prava optuženog na pravično sudjenje, da mu sudsko veće postavi branioca koji bi mu pomagao u odbrani, što bi obezbedilo pravično i brzo sudjenje i zaštitilo svedoke".
Pozivajući se na iskustvo sa sudjenja Slobodanu Miloševiću, ona upozorava da bi, ako se Šešelju bilo dozvoljeno da se brani sam, sudjenje bilo nepotrebno produženo i da bi izgubilo fokus.
(agencije)
