Skupština Srbije usvojila je u četvrtak Zakon o vraćanju imovine crkvama i drugim verskim zajednicama koja je, bez tržišne naknade, oduzeta agrarnom reformom, nacionalizacijom i drugim aktima donetim posle Drugog svetskog rata.
Skupština Srbije usvojila je u četvrtak Zakon o vraćanju imovine crkvama i drugim verskim zajednicama koja je, bez tržišne naknade, oduzeta agrarnom reformom, nacionalizacijom i drugim aktima donetim posle Drugog svetskog rata.Zakonom je predvidjeno da budu vraćeni poljoprivredna zemljištva, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije, pokretne stvari od kulturnog ili istorijskog značaja, što se odnosi na imovinu na celoj teritoriji Srbije, uključujući i Kosovo.
Imovina će biti vraćena u naturalnom obliku u vidu iste ili druge odgovarajuće imovine, ili novčanom nadoknadom, u vidu obveznica, po tržišnoj vrednosti u slučajevima kada vraćanje u naturalnom obliku nije moguće.
Visina obeštećenja utvrdjuje se prema vrednosti imovine u momentu oduzimanja, a metodologiju odredjivanja vrednosti uredjuje Direkcija za restituciju koja se ustanovljava ovim zakonom.
Direkcija će odlučivati o zahtevima za vraćanje imovine ili isplati novčane naknade, o čemu će svaka tri meseca obaveštavati vladu.
Zahtevi za vraćanje imovine mogu biti podneti do 30. septembra 2008. godine, a Direkcija je dužna da odluči o zahtevu u roku od šest meseci od dana prijema.
Zakonom je utvrdjeno da, ako pravno lice dokaže da je nekadašnju crkvenu imovinu steklo po tržišnoj vrednosti u vreme prenosa prava svojine, ono ostaje vlasnik nepokretnosti, a obavezu preuzima država koja obveznicima isplaćuje novčanu naknadu.
Precizirana je i dužnost pravnog lica da vrati imovinu crkvi ili drugoj verskoj zajednici ako nije u vreme prenosa svojine platilo tržišnu cenu.
Fizička lica koja su stekla prava svojine nisu u obavezi da je vrate, niti da plate novčanu naknadu. Nepokretnost se crkvama ne vraća ni ako bi time došlo do bitnijeg ometanja rada državnih organa, javnih službi, ili ako bi bila narušena ekonomska održivost nekog privrednog subjekta.
(Beta)
