Svega pet odsto građana veruje u sva obećanja koja političari daju u predizbornoj kampanji dok 76 odsto birača nema poverenje u ono što čuje od njih.
Ovo je pokazalo danas predstavljeno istraživanje agencije Faktor plus rađeno od 18. do 25. marta na uzorku od 1.184 punoletne osobe, na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, metodom ankete.
Predstavnici te agencije naveli su danas da 19 odsto birača veruje u pojedina obećanja političara u kampanji, 42 odsto im ne veruje "jer su se već pokazali", dok 34 odsto obećanjima političara "ništa ne veruje".
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić rekao je da se ti procenti odnose gotovo na sve stranke i da je raspoloženje slično među simpatizerima svih partija.
On je rekao da je to rezultat nezadovoljstva glasača političkom ponudom, ali i dodao da i sami političari značajno doprinose takvom stavu, jer su pre nekoliko nedelja govorili o teškoj situaciji zbog krize, dok u kampanji provejavaju pozitivni tonovi.
"Pre su govorili o krizi dok je sada sve super i idilično, spotovi izgledaju kao da živimo u Švajcarskoj, a kompanije koje žele da investiraju u Srbiju dolaze masovno", rekao je Pejić.
Rezultati istraživanja pokazali su da 18 odsto birača veruje u najave velikih stranih ulaganja, 61 odsto misli da je to samo priča smišljena za predizbornu kampanju, dok 21 odsto ispitanih nema stav o tome.
Iako čvrsto veruju da im političari u predizbornoj kampanji situaciju ne predstavljaju u realnom svetlu, oko 40 odsto ispitanika ne misli da će političari koji nisu dobro radili biti kažnjeni na predstojećim izborima.
Svega 17 odsto misli da će ta kazna sigurno stići, dok njih 43 odsto misli da će partije biti kažnjene samo delimično.
Prednost koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS) u odnosu na koaliciju oko Demokratske stranke (DS) blago se povećala i sada je 4,1 odsto, navodi se u istraživanju.
Koalicija oko "naprednjaka" može da računa na 33,2 odsto glasova, dok njihovi najveći rivali, okupljeni oko DS, imaju podršku 29,1 odsto ankteriranih.
Na prethodnom istraživanju Faktor plusa, koje je predstavljeno pre tri nedelje, prednost naprednjaka bila je između dva i tri odsto.
Na trećem mestu je koalicija oko Socijalističke partije Srbije (SPS) koja bi dobila podršku 11,1 odsto birača.
Stranke okupljene u pokretu "Preokret" mogu da računaju na 6,4 odsto glasova, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije na po 5,8 odsto, dok se Ujedinjeni regioni Srbije (URS), uprkos blagom rastu, i dalje nalaze ispod cenzusa sa 3,8 odsto podrške.
"URS je napravio rast i bliži je cenzusu (pet odsto). Tako je blizu ali i tako daleko", rekao je Pejić.
On je dodao da je veoma teško "izmeriti" snagu URS jer se radi o koaliciji stranaka i lokalnih pokreta koji ne mogu da se uvek "vide" na istraživanjima koja se obavljaju na teritoriji cele zemlje.
Prema njegovim rečima, rast podrške koaliciji oko SNS u odnosu na DS nije veliki ali se vidi tendencija rasta.
Pejić je dodao da "naprednjaci" nemaju agresivnu kampanju kao DS, ali da su ipak zabeležili rast, što je moguće dovesti u vezi sa podatkom da je među tradicionalnim glasačima DS-a najveći broj onih koji planiraju da apstiniraju na izborima.
On je rekao da je interesovanje za učešće na predstojećim izborima do sada najmanje i da, u ovom trenutku, sigurno zna za koga će glasati samo 34,8 odsto ispitanika, 14 odsto zna da će izaći ali ne i kome će dati svoj glas, 28 odsto i dalje nije sigurno, dok 22 neće izaći na izbore.
S druge strane, dva odsto ispitanika planira da poništi glasački listić.
On je rekao da je to moguće da se promeni u toku kampanje i da se očekuje da će izlaznost biti uobičajena, odnosno da će na izborima učestvovati oko 60 odsto glasača, odnosno oko četiri miliona ljudi.
Pejić je rekao da istraživanje pokazuje da će 54 odsto ispitanika za istu stranku glasati na parlamentarnim i lokalnim izborima, dok 28 odsto njih neće podržati istu partiju.
Pejić je rekao da bi, ukoliko se rezultati istraživanja pretoče u glasove, bilo veoma teško sastaviti Vladu Srbije koju bi činile stranke koje se sada nalaze u njoj i da bi, u tom slučaju, bilo malo prostora za fleksibilnost.
On je istakao da će matematika dosta odlučivati, a ona je surova nauka i nema prostora za fleksibilnost.
"Još će se ljudi odlučivati, razne kombinacije su moguće, minimum 15 scenarija dolazi u obzir i bilo bi neozbiljno prejudicirati ko bi s kime mogao", rekao je Pejić.
Izvršni direktor Faktor plus-a Predrag Lacmanović rekao je da bi, u slučaju da se nastavi trend rasta SNS, dosto toga moglo da zavisi od izbornog rezultata DSS, kao i toga da li bi SPS bila spremna da uđe u koaliciju sa te dve stranke.
"Verujem da je za SNS jako bitno da DSS ostvari solidadan rezultat kako bi mogli da pregovaraju sa koalicijom oko SPS", istakao je on.
Gotovo polovina ankteriranih, odnosno 46 odsto, protivi se istovremenom održavanju predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora, dok 38 odsto misli da je to dobra ideja.
O tom pitanju stav nema 16 odsto ispitanika.
Prilikom opredeljenja za koju će stranku glasati, ispitanici najčešće razmišljaju o životnim pitanjima i standardu, pa tako 91 odsto njih presudnim smatra suzbijanje kriminala i korupcije, po 90 odsto njih kao najvažnije vidi mogućnosti za dobru zaradu i razvoj tržišne privrede, a 78 odsto ispitanika se opredelilo za socijalnu pravdu i solidarnost.
Za 68 odsto ispitanika na vrhu liste je priključenje Evropkoj uniju, za 65 odsto mir i politička stabilnost, dok se na osnovu mogućnosti rešavanja kosovskog pitanja opredelilo 43 odsto.
Istraživanje je pokazalo da postoji blagi porast podrške ulasku Srbije u Evropsku uniju, što je proces koji sada podržava 48 odsto ispitanika, dok uslovni ulazak podržava još 24 odsto.
Odlučno protiv je 28 odsto ispitanih.
(agencije/MONDO)
Predstavnici te agencije naveli su danas da 19 odsto birača veruje u pojedina obećanja političara u kampanji, 42 odsto im ne veruje "jer su se već pokazali", dok 34 odsto obećanjima političara "ništa ne veruje".
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić rekao je da se ti procenti odnose gotovo na sve stranke i da je raspoloženje slično među simpatizerima svih partija.
On je rekao da je to rezultat nezadovoljstva glasača političkom ponudom, ali i dodao da i sami političari značajno doprinose takvom stavu, jer su pre nekoliko nedelja govorili o teškoj situaciji zbog krize, dok u kampanji provejavaju pozitivni tonovi.
"Pre su govorili o krizi dok je sada sve super i idilično, spotovi izgledaju kao da živimo u Švajcarskoj, a kompanije koje žele da investiraju u Srbiju dolaze masovno", rekao je Pejić.
Rezultati istraživanja pokazali su da 18 odsto birača veruje u najave velikih stranih ulaganja, 61 odsto misli da je to samo priča smišljena za predizbornu kampanju, dok 21 odsto ispitanih nema stav o tome.
Iako čvrsto veruju da im političari u predizbornoj kampanji situaciju ne predstavljaju u realnom svetlu, oko 40 odsto ispitanika ne misli da će političari koji nisu dobro radili biti kažnjeni na predstojećim izborima.
Svega 17 odsto misli da će ta kazna sigurno stići, dok njih 43 odsto misli da će partije biti kažnjene samo delimično.
Prednost koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS) u odnosu na koaliciju oko Demokratske stranke (DS) blago se povećala i sada je 4,1 odsto, navodi se u istraživanju.
Koalicija oko "naprednjaka" može da računa na 33,2 odsto glasova, dok njihovi najveći rivali, okupljeni oko DS, imaju podršku 29,1 odsto ankteriranih.
Na prethodnom istraživanju Faktor plusa, koje je predstavljeno pre tri nedelje, prednost naprednjaka bila je između dva i tri odsto.
Na trećem mestu je koalicija oko Socijalističke partije Srbije (SPS) koja bi dobila podršku 11,1 odsto birača.
Stranke okupljene u pokretu "Preokret" mogu da računaju na 6,4 odsto glasova, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije na po 5,8 odsto, dok se Ujedinjeni regioni Srbije (URS), uprkos blagom rastu, i dalje nalaze ispod cenzusa sa 3,8 odsto podrške.
"URS je napravio rast i bliži je cenzusu (pet odsto). Tako je blizu ali i tako daleko", rekao je Pejić.
On je dodao da je veoma teško "izmeriti" snagu URS jer se radi o koaliciji stranaka i lokalnih pokreta koji ne mogu da se uvek "vide" na istraživanjima koja se obavljaju na teritoriji cele zemlje.
Prema njegovim rečima, rast podrške koaliciji oko SNS u odnosu na DS nije veliki ali se vidi tendencija rasta.
Pejić je dodao da "naprednjaci" nemaju agresivnu kampanju kao DS, ali da su ipak zabeležili rast, što je moguće dovesti u vezi sa podatkom da je među tradicionalnim glasačima DS-a najveći broj onih koji planiraju da apstiniraju na izborima.
On je rekao da je interesovanje za učešće na predstojećim izborima do sada najmanje i da, u ovom trenutku, sigurno zna za koga će glasati samo 34,8 odsto ispitanika, 14 odsto zna da će izaći ali ne i kome će dati svoj glas, 28 odsto i dalje nije sigurno, dok 22 neće izaći na izbore.
S druge strane, dva odsto ispitanika planira da poništi glasački listić.
On je rekao da je to moguće da se promeni u toku kampanje i da se očekuje da će izlaznost biti uobičajena, odnosno da će na izborima učestvovati oko 60 odsto glasača, odnosno oko četiri miliona ljudi.
Pejić je rekao da istraživanje pokazuje da će 54 odsto ispitanika za istu stranku glasati na parlamentarnim i lokalnim izborima, dok 28 odsto njih neće podržati istu partiju.
Pejić je rekao da bi, ukoliko se rezultati istraživanja pretoče u glasove, bilo veoma teško sastaviti Vladu Srbije koju bi činile stranke koje se sada nalaze u njoj i da bi, u tom slučaju, bilo malo prostora za fleksibilnost.
On je istakao da će matematika dosta odlučivati, a ona je surova nauka i nema prostora za fleksibilnost.
"Još će se ljudi odlučivati, razne kombinacije su moguće, minimum 15 scenarija dolazi u obzir i bilo bi neozbiljno prejudicirati ko bi s kime mogao", rekao je Pejić.
Izvršni direktor Faktor plus-a Predrag Lacmanović rekao je da bi, u slučaju da se nastavi trend rasta SNS, dosto toga moglo da zavisi od izbornog rezultata DSS, kao i toga da li bi SPS bila spremna da uđe u koaliciju sa te dve stranke.
"Verujem da je za SNS jako bitno da DSS ostvari solidadan rezultat kako bi mogli da pregovaraju sa koalicijom oko SPS", istakao je on.
Gotovo polovina ankteriranih, odnosno 46 odsto, protivi se istovremenom održavanju predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora, dok 38 odsto misli da je to dobra ideja.
O tom pitanju stav nema 16 odsto ispitanika.
Prilikom opredeljenja za koju će stranku glasati, ispitanici najčešće razmišljaju o životnim pitanjima i standardu, pa tako 91 odsto njih presudnim smatra suzbijanje kriminala i korupcije, po 90 odsto njih kao najvažnije vidi mogućnosti za dobru zaradu i razvoj tržišne privrede, a 78 odsto ispitanika se opredelilo za socijalnu pravdu i solidarnost.
Za 68 odsto ispitanika na vrhu liste je priključenje Evropkoj uniju, za 65 odsto mir i politička stabilnost, dok se na osnovu mogućnosti rešavanja kosovskog pitanja opredelilo 43 odsto.
Istraživanje je pokazalo da postoji blagi porast podrške ulasku Srbije u Evropsku uniju, što je proces koji sada podržava 48 odsto ispitanika, dok uslovni ulazak podržava još 24 odsto.
Odlučno protiv je 28 odsto ispitanih.
(agencije/MONDO)
