Esad Džudžević pozvao je danas bošnjački civilni sektor i partije na građansku neposlušnost zbog "neodrživog položaja" Bošnjaka u Srbiji.
Džudžević je predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u tehničkom mandatu i poslanik u Skupštini Srbije, izabran na Listi za Sandžak, koaliciji koju je predvodio lider Stranke demokratske akcije i ministar bez portfelja u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin.
Džudžević je pozvao na mirne proteste, demonstracije i bojkot policije, sudstva i tužilaštva.
On je na konferenciji za novinare u Novom Pazaru rekao da je to način da Bošnjaci traže ostvarivanje svojih elementarnih prava i sloboda i da pokažu stav o "zaustavljenom procesu" ostvarivanja njihovih prava.
"Pozivamo bošnjačke političke partije i izborne liste koje učestvuju na predstojećim izborima da na taj način ukažu međunarodnoj zajednici da Srbija ne ispunjava uslove za početak pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, u situaciji kada se Bošnjacima uskraćuje pravo na nacionalni identitet i uživanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava garantovanih Ustavom, zakonima i standardima EU", rekao je Džudžević.
Prema njegovim rečima, predloženi načini protesta su rešenja koje to veće nudi za probleme koji se navode u njihovoj Rezoluciji o položaju i ostvarivanju prava i sloboda Bošnjaka u Srbiji.
Džudžević je, kao jedno od rešenja, pomenuo aktivan bojkot državnih organa, koji podrazumeva odbijanje saradnje sa policijom, sudstvom i tužilaštvom dok se ne ispuni uslov usaglašavanja nacionalnog sastava zaposlenih u tim institucijama.
"Pored toga, od njih tražimo da izbace kadrove iz vremena Slobodana Miloševića, jer je prema istraživanjima najmanje 17.300 ljudi iz ovog kraja koji su 90-tih godina doživeli neku vrstu policijskog tretmana. Naš poziv na bojkot ove tri ustanove je potpuno legitiman, sve dok ne urade ono što su u međunarodnoj obavezi, a što odbijaju evo već 12 godina", rekao je Džudžević.
Među rešenjima je i poziv bošnjačkim političarima i civilnom sektoru da potpisom podrže peticiju kojom se zahteva priznanje bošnjačkog nacionalnog identiteta, kao i mogućnost korišćenja njihovih individualnih ljudskih i manjinskih prava.
Džudžević je pozvao sve bošnjačke partije da tokom predizborne kampanje, ali i ako osvoje vlast u vladi i parlamentu, traže izmenu člana 1. Ustava Srbije koji je definiše kao državu srpskog naroda i građana koji žive u njoj.
"Mi smatramo da ta definicija treba da glasi da je Srbija politička zajednica svih njenih građana i naroda koji žive u njoj", rekao je Džudžević.
Prema njegovim rečima, svi iz bošnjačkog političkog korpusa treba da se izjasne o inicijativi.
"Nateraćemo sve aktere, od Rasima Ljajića do Muamera Zukorlića, da u predizbornoj kampanji imaju jasan stav o svih 10 poglavlja ove rezolucije", rekao je Džudžević.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio je da je Džudževićev poziv zapravo "prikupljanje lakih političkih poena, koje nema nikakve veze sa realnom situacijom".
"To je čista politička izjava, koja može imati kontraefekat, pošto će ih pitati, šta ste vi radili u vlasti protekle četiri godine", kazao je Ljajić agenciji Beta.
Ljajić, koji je i lider Socijal-demokratske partije Srbije ocenio je da je od 2001, pa do danas dosta urađeno na unapređenju položaja manjinskih zajednica u Srbiji i da su to priznale i potvrdile sve međunarodne organizacije.
"Ako je išta u ovoj državi urađeno, urađeno je iz manjinska prava. Problema ima, ali ih treba rešavati u demokratskoj proceduri i u institucijama", kazao je Ljajić.
Bošnjačko veće u tehničkom mandatu je 1. marta usvojilo Rezoluciju o položaju i ostvarivanju prava sandžačkih Bošnjaka u Srbiji, u kojoj se, između ostalog, navodi da je Bošnjacima uskraćeno pravo na službenu upotrebu bosanskog jezika i pisma.
Takođe se navodi da im je uskraćeno pravo na obrazovanje na tom jeziku, na zaštitu i unapređenje bošnjačkog kulturnog nasleđa i na ravnopravnu zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima.
U tom dokumentu se takođe traži rasvetljavanje teških krivičnih dela nad Bošnjacima tokom 1999. godine i procesuiranje odgovornih, kao i sprovođenje programa povratka izbeglih, raseljenih i prognanih Bošnjaka.
(Beta)
Džudžević je pozvao na mirne proteste, demonstracije i bojkot policije, sudstva i tužilaštva.
On je na konferenciji za novinare u Novom Pazaru rekao da je to način da Bošnjaci traže ostvarivanje svojih elementarnih prava i sloboda i da pokažu stav o "zaustavljenom procesu" ostvarivanja njihovih prava.
"Pozivamo bošnjačke političke partije i izborne liste koje učestvuju na predstojećim izborima da na taj način ukažu međunarodnoj zajednici da Srbija ne ispunjava uslove za početak pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, u situaciji kada se Bošnjacima uskraćuje pravo na nacionalni identitet i uživanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava garantovanih Ustavom, zakonima i standardima EU", rekao je Džudžević.
Prema njegovim rečima, predloženi načini protesta su rešenja koje to veće nudi za probleme koji se navode u njihovoj Rezoluciji o položaju i ostvarivanju prava i sloboda Bošnjaka u Srbiji.
Džudžević je, kao jedno od rešenja, pomenuo aktivan bojkot državnih organa, koji podrazumeva odbijanje saradnje sa policijom, sudstvom i tužilaštvom dok se ne ispuni uslov usaglašavanja nacionalnog sastava zaposlenih u tim institucijama.
"Pored toga, od njih tražimo da izbace kadrove iz vremena Slobodana Miloševića, jer je prema istraživanjima najmanje 17.300 ljudi iz ovog kraja koji su 90-tih godina doživeli neku vrstu policijskog tretmana. Naš poziv na bojkot ove tri ustanove je potpuno legitiman, sve dok ne urade ono što su u međunarodnoj obavezi, a što odbijaju evo već 12 godina", rekao je Džudžević.
Među rešenjima je i poziv bošnjačkim političarima i civilnom sektoru da potpisom podrže peticiju kojom se zahteva priznanje bošnjačkog nacionalnog identiteta, kao i mogućnost korišćenja njihovih individualnih ljudskih i manjinskih prava.
Džudžević je pozvao sve bošnjačke partije da tokom predizborne kampanje, ali i ako osvoje vlast u vladi i parlamentu, traže izmenu člana 1. Ustava Srbije koji je definiše kao državu srpskog naroda i građana koji žive u njoj.
"Mi smatramo da ta definicija treba da glasi da je Srbija politička zajednica svih njenih građana i naroda koji žive u njoj", rekao je Džudžević.
Prema njegovim rečima, svi iz bošnjačkog političkog korpusa treba da se izjasne o inicijativi.
"Nateraćemo sve aktere, od Rasima Ljajića do Muamera Zukorlića, da u predizbornoj kampanji imaju jasan stav o svih 10 poglavlja ove rezolucije", rekao je Džudžević.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio je da je Džudževićev poziv zapravo "prikupljanje lakih političkih poena, koje nema nikakve veze sa realnom situacijom".
"To je čista politička izjava, koja može imati kontraefekat, pošto će ih pitati, šta ste vi radili u vlasti protekle četiri godine", kazao je Ljajić agenciji Beta.
Ljajić, koji je i lider Socijal-demokratske partije Srbije ocenio je da je od 2001, pa do danas dosta urađeno na unapređenju položaja manjinskih zajednica u Srbiji i da su to priznale i potvrdile sve međunarodne organizacije.
"Ako je išta u ovoj državi urađeno, urađeno je iz manjinska prava. Problema ima, ali ih treba rešavati u demokratskoj proceduri i u institucijama", kazao je Ljajić.
Bošnjačko veće u tehničkom mandatu je 1. marta usvojilo Rezoluciju o položaju i ostvarivanju prava sandžačkih Bošnjaka u Srbiji, u kojoj se, između ostalog, navodi da je Bošnjacima uskraćeno pravo na službenu upotrebu bosanskog jezika i pisma.
Takođe se navodi da im je uskraćeno pravo na obrazovanje na tom jeziku, na zaštitu i unapređenje bošnjačkog kulturnog nasleđa i na ravnopravnu zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima.
U tom dokumentu se takođe traži rasvetljavanje teških krivičnih dela nad Bošnjacima tokom 1999. godine i procesuiranje odgovornih, kao i sprovođenje programa povratka izbeglih, raseljenih i prognanih Bošnjaka.
(Beta)
