Republička referendumska komisija (RRK) odbila je do sada 82 prigovora Bloka za zajedničku državu na regularnost glasanja na crnogorskom referendumu o nezavisnosti.
Predsednik RRK-a František Lipka kazao je novinarima da je do sada pristigao ukupno 121 prigovor i da će se o preostalim izjasniti do subote posle podne. Lipka je kazao da su se odbijeni prigovori odnosili na birački spisak.
On je podsetio da je rok za podnošenje žalbi do nedelje i dodao će tek nakon toga roka moći da saopšti konačne rezulatate referenduma.
Sekretar RRK Zdravko Gvozdenović rekao je novinarima u pauzi sednice da komisija zbog jednakog broja članova rivalskih blokova nije mogla da postigne saglasnost i da je prilikom odlučivanja predsednik František Lipka upotrebio svoj "zlatni glas" i odlučio da prigovori budu odbijeni. On je objasnio da slučajevi duplog glasanja nisu rešeni, već je odlučeno da budu prosledjeni državnom tužiocu.
Lipka je kazao i da mu Blok za zajedničku državu nije dostavio dokument na osnovu koga je MUP navodno obezbedjivao dolazak oko 7.000 gradjana iz dijaspore, koji su glasali u Plavu i Rožajama, u gradovima u kojima je ubedljivu većinu dobila opcija za nezavisnu državu.
Taj dokument je ranije dostavljen novinarima, a predsednik Demokratske srpske stranke Ranko Kadić saopštio je da će ga dostaviti i RRK-u, jer je na taj način, kako je ocenio, prekršen Zakon o referendumu.
Ranko Kadić optužio je crnogorsku policiju da je protivno zakonu direktno učestvovala u referendumskom procesu. U dokumentu koji je podeljen novinarima navodi se da je Centar bezbednosti Berane organizovao pratnju autobusa od mesta polaska, odnosno Plava i Rožaja do aerodroma u Podgorici i Tivtu, a ti letovi su kako u dokumentu piše, uglavnom bili organizovani u noćnim satima.
Kadić je ocenio da je "teško da će predsednik RRK-a František Lipka odbiti jedan ovakava dokaz kršenja zakona o referendumu".
Pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore saopštio je da je Sudu SCG podneo ustavne žalbe zbog povrede ljudskih prava u toku referendumskog procesa u Crnoj Gori, sa zahtevom za poništavanje rezultata i organizovanje novog referenduma.
Žalbe su podneli potpredsednik Saveta tog pokreta Matija Bećković i predsednik Izvršnog odbora Slavenko Terzić zbog povrede ljudskih prava koje se posebno odnose na narušavanje principa zabrane diskriminacije, prava na slobodne izbore i prava koja proističu iz državljanstva, navedeno je u saopštenju.
Žalbama se zahteva poništavanje rezultata referenduma i traži od nadležnih organa u Crnoj Gori da, pošto otklone povrede ljudskih prava, ponove izjašnjavanje gradjana.
U žalbama su navedeni konkretni dokazi da su "neutvrdjenog dana pred održavanje referenduma", nadležni državni organi Crne Gore upisali u birački spisak 2.671 osobu sa crnogorskim državljanstvom, ali i aktivnim prebivalištem u Srbiji. Prema mišljenju Bećkovića i Terzića, oni su time "lično diskriminisani", jer zbog prebivališta u Beogradu nisu mogli da se izjašnjavaju o secesiji Crne Gore iz zajednice sa Srbijom.
Ustavne žalbe su simboličan gest u ime više od 260.000 državljana Crne Gore, koji žive u Srbiji, a nisu mogli da se upišu u birački spisak Crne Gore. Ovakva drastična kršenja ljudskih prava i sloboda moraju biti sankcionisana, ako ne na našim prostorima, pravda će biti zadovoljena pred Sudom u Strazburu, navedeno je u saopštenju.
(MONDO)
Predsednik RRK-a František Lipka kazao je novinarima da je do sada pristigao ukupno 121 prigovor i da će se o preostalim izjasniti do subote posle podne. Lipka je kazao da su se odbijeni prigovori odnosili na birački spisak.
On je podsetio da je rok za podnošenje žalbi do nedelje i dodao će tek nakon toga roka moći da saopšti konačne rezulatate referenduma.
Sekretar RRK Zdravko Gvozdenović rekao je novinarima u pauzi sednice da komisija zbog jednakog broja članova rivalskih blokova nije mogla da postigne saglasnost i da je prilikom odlučivanja predsednik František Lipka upotrebio svoj "zlatni glas" i odlučio da prigovori budu odbijeni. On je objasnio da slučajevi duplog glasanja nisu rešeni, već je odlučeno da budu prosledjeni državnom tužiocu.
Lipka je kazao i da mu Blok za zajedničku državu nije dostavio dokument na osnovu koga je MUP navodno obezbedjivao dolazak oko 7.000 gradjana iz dijaspore, koji su glasali u Plavu i Rožajama, u gradovima u kojima je ubedljivu većinu dobila opcija za nezavisnu državu.
Taj dokument je ranije dostavljen novinarima, a predsednik Demokratske srpske stranke Ranko Kadić saopštio je da će ga dostaviti i RRK-u, jer je na taj način, kako je ocenio, prekršen Zakon o referendumu.
Ranko Kadić optužio je crnogorsku policiju da je protivno zakonu direktno učestvovala u referendumskom procesu. U dokumentu koji je podeljen novinarima navodi se da je Centar bezbednosti Berane organizovao pratnju autobusa od mesta polaska, odnosno Plava i Rožaja do aerodroma u Podgorici i Tivtu, a ti letovi su kako u dokumentu piše, uglavnom bili organizovani u noćnim satima.
Kadić je ocenio da je "teško da će predsednik RRK-a František Lipka odbiti jedan ovakava dokaz kršenja zakona o referendumu".
Pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore saopštio je da je Sudu SCG podneo ustavne žalbe zbog povrede ljudskih prava u toku referendumskog procesa u Crnoj Gori, sa zahtevom za poništavanje rezultata i organizovanje novog referenduma.
Žalbe su podneli potpredsednik Saveta tog pokreta Matija Bećković i predsednik Izvršnog odbora Slavenko Terzić zbog povrede ljudskih prava koje se posebno odnose na narušavanje principa zabrane diskriminacije, prava na slobodne izbore i prava koja proističu iz državljanstva, navedeno je u saopštenju.
Žalbama se zahteva poništavanje rezultata referenduma i traži od nadležnih organa u Crnoj Gori da, pošto otklone povrede ljudskih prava, ponove izjašnjavanje gradjana.
U žalbama su navedeni konkretni dokazi da su "neutvrdjenog dana pred održavanje referenduma", nadležni državni organi Crne Gore upisali u birački spisak 2.671 osobu sa crnogorskim državljanstvom, ali i aktivnim prebivalištem u Srbiji. Prema mišljenju Bećkovića i Terzića, oni su time "lično diskriminisani", jer zbog prebivališta u Beogradu nisu mogli da se izjašnjavaju o secesiji Crne Gore iz zajednice sa Srbijom.
Ustavne žalbe su simboličan gest u ime više od 260.000 državljana Crne Gore, koji žive u Srbiji, a nisu mogli da se upišu u birački spisak Crne Gore. Ovakva drastična kršenja ljudskih prava i sloboda moraju biti sankcionisana, ako ne na našim prostorima, pravda će biti zadovoljena pred Sudom u Strazburu, navedeno je u saopštenju.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
