Nalog za praćenje i prisluškivanje Vuka Draškovića izdao Vrhovni sud Srbije. Operativci DB-a izvršavali njegove odluke. Lider SPO-a bio "predmet obrade" od 1987. godine, rekao u sudu bivši pripadnik službe
Suđenje bivšem šefu beogradskog centra Državne bezbednosti Milanu Radonjiću i njegovim saradnicima, zbog optužbi da su dali logističku podršku u pripremi neuspelog atentata na lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi 2000, nastavljeno je danas u Višem sudu u Beogradu svedočenjem njihovih bivših kolega iz službe.
Osim Radonjića, sudi se i bivšim načelnicima za unutrašnji i spoljni ekstremizam u beogradskom centru DB-a Stevanu Basti i Ratku Romiću.
Nekadašnji Bastin zamenik Toran Kuzmanović je potvrdio navode odbrane optuženih, posebno svog ranijeg šefa, da je u Budvu išao kako bi se utvrdilo da li postoji mogućnost da se ozvuči Draškovićeva kuća u tom gradu.
Kuzmanović je naglasio da je nalog za praćenje i prisluškivanje Draškovića izdao Vrhovni sud Srbije, u skladu sa zakonom, i su operativci DB-a izvršavali njegove odluke, navodeći da je lider SPO-a bio "predmet obrade" od 1987. godine.
On je ukazao da je služba imala infomacije da Drašković u Budvi treba da se sastane sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom.
Prema njegovim rečima, Treće odeljenje, kome su pripadali on i Basta, nije imalo bilo kakav kontakt sa Jedinicom za specijalne operacije (JSO - čiji su pripadnici osuđeni kao neposredni izvršioci pokušaja atentata).
Na pitanje tužioca Vojislava Šoškića da li je službu zanimalo ko je pokušavao da ubije Draškovića, Kuzmanović je rekao "apsolutno nas je interesovalo, dobili smo nalog od rukovodstva da obratimo posebnu pažnju i eventualne informacije odmah prosledimo".
Njegov kolega Dragomir Ašanin nije imao posebna saznanja o spornom putovanju načelnika u Budvu, ali je kazao da nije ništa neobično to što načelnik ide na teren.
On je objasnio da su načelnici odeljenja mahom najbolji operativci koji uspešno izvršavaju zadatke.
Više tužilaštvo u Beogradu preciziralo je 22. marta optužnicu protiv Radonjića, Baste i Romića, tako što su otklonjeni neki formalni nedostaci i ubačena formulacija po kojoj se pokušaj ubistva Draškovića u Budvi dovodi u vezu sa ranijim pokušajem na Ibarskoj magistrali 1999. godine.
Suđenje je odloženo za 13. maj, kada bi odbrana trebalo da se izjasni preciziranoj optužnici, a kako nema novih dokaznih predloga suđenje će ući u završnu fazu.
Basta i Romić su, prema navodim optužnice, po nalogu Radonjiića pratili Draškovića i fotografisali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali Radonjiću, (u ranijoj optužnici Radomiru Markoviću, koji je postupao po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića).
Kako se navodi u optužnici, Radonjić je te fotografije "posredno predao neposrednim izvršiocima neuspelog atentata - pripadnicima "Crvenih beretki", koji su već osuđeni na višedecenijske zatvorske kazne pred Specijalnim sudom - Branku Berčeku, Leonidu Milivojeviću i Nenadu Iliću.
Ovaj krivični postupak protiv Radonjića, Baste i Romića pokrenulo je (ranije) Okružno tužilaštvo u Beogradu, na osnovu krivične prijave Draškovića iz 2000. posle više godina "čekanja u fioci".
Svi optuženi od početka procesa odbacuju navode optužnice kao "sramne i lažne", tvrdeći da su svoje zadatke izvršavali po pravilima službe.
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
Neposredni izvršioci neuspelog atentata pripadnici JSO osuđeni su na višedecenijske kazne zatvora.
(Tanjug)
Osim Radonjića, sudi se i bivšim načelnicima za unutrašnji i spoljni ekstremizam u beogradskom centru DB-a Stevanu Basti i Ratku Romiću.
Nekadašnji Bastin zamenik Toran Kuzmanović je potvrdio navode odbrane optuženih, posebno svog ranijeg šefa, da je u Budvu išao kako bi se utvrdilo da li postoji mogućnost da se ozvuči Draškovićeva kuća u tom gradu.
Kuzmanović je naglasio da je nalog za praćenje i prisluškivanje Draškovića izdao Vrhovni sud Srbije, u skladu sa zakonom, i su operativci DB-a izvršavali njegove odluke, navodeći da je lider SPO-a bio "predmet obrade" od 1987. godine.
On je ukazao da je služba imala infomacije da Drašković u Budvi treba da se sastane sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom.
Prema njegovim rečima, Treće odeljenje, kome su pripadali on i Basta, nije imalo bilo kakav kontakt sa Jedinicom za specijalne operacije (JSO - čiji su pripadnici osuđeni kao neposredni izvršioci pokušaja atentata).
Na pitanje tužioca Vojislava Šoškića da li je službu zanimalo ko je pokušavao da ubije Draškovića, Kuzmanović je rekao "apsolutno nas je interesovalo, dobili smo nalog od rukovodstva da obratimo posebnu pažnju i eventualne informacije odmah prosledimo".
Njegov kolega Dragomir Ašanin nije imao posebna saznanja o spornom putovanju načelnika u Budvu, ali je kazao da nije ništa neobično to što načelnik ide na teren.
On je objasnio da su načelnici odeljenja mahom najbolji operativci koji uspešno izvršavaju zadatke.
Više tužilaštvo u Beogradu preciziralo je 22. marta optužnicu protiv Radonjića, Baste i Romića, tako što su otklonjeni neki formalni nedostaci i ubačena formulacija po kojoj se pokušaj ubistva Draškovića u Budvi dovodi u vezu sa ranijim pokušajem na Ibarskoj magistrali 1999. godine.
Suđenje je odloženo za 13. maj, kada bi odbrana trebalo da se izjasni preciziranoj optužnici, a kako nema novih dokaznih predloga suđenje će ući u završnu fazu.
Basta i Romić su, prema navodim optužnice, po nalogu Radonjiića pratili Draškovića i fotografisali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali Radonjiću, (u ranijoj optužnici Radomiru Markoviću, koji je postupao po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića).
Kako se navodi u optužnici, Radonjić je te fotografije "posredno predao neposrednim izvršiocima neuspelog atentata - pripadnicima "Crvenih beretki", koji su već osuđeni na višedecenijske zatvorske kazne pred Specijalnim sudom - Branku Berčeku, Leonidu Milivojeviću i Nenadu Iliću.
Ovaj krivični postupak protiv Radonjića, Baste i Romića pokrenulo je (ranije) Okružno tužilaštvo u Beogradu, na osnovu krivične prijave Draškovića iz 2000. posle više godina "čekanja u fioci".
Svi optuženi od početka procesa odbacuju navode optužnice kao "sramne i lažne", tvrdeći da su svoje zadatke izvršavali po pravilima službe.
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
Neposredni izvršioci neuspelog atentata pripadnici JSO osuđeni su na višedecenijske kazne zatvora.
(Tanjug)
