Akademik Kosta Čavoški ocenio je da odluka Borisa Tadića o ostavci zbog spajanja izbora može imati dalekosežn narušavanje ustavnog poretka.
Na konferenciji za novinare pokreta "Dveri", Čavoški je rekao da predsednik Republike Srbije pravno i politički ispravnu ostavku može podneti samo zbog ozbiljno narušenog zdravlja ili zbog osećaja krivice za počinjene greške i promašaja u politici.
"Da je Tadić podneo ostavku zbog osećanja krivice i odgovornosti zbog očiglednih neuspeha u politici koju je vodio, to bi u javnosti bilo primljeno kao visoko moralan čin, drugima za primer i ugled. On je, međutim, podneo ostavku u poslednji mogući čas da bi samom sebi kao kandidtu namestio najpovoljniji trenutak za učešće na predsedničkim izborima", rekao je Čavoški.
Čavoški je rekao da je u Ustavu namerno ostavljeno da mandat parlamenta traje četiri godine a predsednika pet, da se ne bi došlo u situaciju interregnuma, odnosno stanja u kojem je svim ključnim državnim organima istekao mandat a novi još nisu izabrani.
"Konačno, Tadićeva namera da na prevremenim predsedničkim izborima dobije i treći predsednički mandat u očiglednoj je suprotnosti sa važećim Ustavom, čijim je članom 116, stavom 3, izričito utvrđeno da 'niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike'", rekao je Čavoški.
On je dodao da je član Ustavnog zakona na koji se Tadić poziva prilikom treće kandidature protivustavan jer nije usvojen na propisan način, odnosno odlukom dvotrećinske većine poslanika i većine birača na referendumu.
"Prilikom donošenja Ustavnog zakona nikakvog referenduma nije bilo, što znači da je on akt niže pravne snage od Ustava, te da se njima nije mogla suspendovati i promeniti ni jedna odredba važećeg Ustava", rekao je Čavoški.
(Beta)
"Da je Tadić podneo ostavku zbog osećanja krivice i odgovornosti zbog očiglednih neuspeha u politici koju je vodio, to bi u javnosti bilo primljeno kao visoko moralan čin, drugima za primer i ugled. On je, međutim, podneo ostavku u poslednji mogući čas da bi samom sebi kao kandidtu namestio najpovoljniji trenutak za učešće na predsedničkim izborima", rekao je Čavoški.
Čavoški je rekao da je u Ustavu namerno ostavljeno da mandat parlamenta traje četiri godine a predsednika pet, da se ne bi došlo u situaciju interregnuma, odnosno stanja u kojem je svim ključnim državnim organima istekao mandat a novi još nisu izabrani.
"Konačno, Tadićeva namera da na prevremenim predsedničkim izborima dobije i treći predsednički mandat u očiglednoj je suprotnosti sa važećim Ustavom, čijim je članom 116, stavom 3, izričito utvrđeno da 'niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike'", rekao je Čavoški.
On je dodao da je član Ustavnog zakona na koji se Tadić poziva prilikom treće kandidature protivustavan jer nije usvojen na propisan način, odnosno odlukom dvotrećinske većine poslanika i većine birača na referendumu.
"Prilikom donošenja Ustavnog zakona nikakvog referenduma nije bilo, što znači da je on akt niže pravne snage od Ustava, te da se njima nije mogla suspendovati i promeniti ni jedna odredba važećeg Ustava", rekao je Čavoški.
(Beta)
