"Izbori su borba ideja, a ne lavež i ujedanje između sebe. Hodamo istim ulicama istog grada, radimo u isim kancelarijama, deca nam idu zajedno u škole, a oni koji to ne shvataju prave istu grešku kao i oni koji su zemlju upropastili", rekao je Jovanović na predizbornom skupu u Šapcu.

On je ocenio da jedino u Srbiji politika posao u kojem su radnici oslobođeni od odgovornosti i optužio aktuelnu vladu da je kriva za nezaposlenost i pad vrednosti dinara.

Prema njegovim rečima, doskorašnji predsednik Srbije i kandidat za tu funkciju Boris Tadić vodi kampanju klevetanja.

"Kampanja se pretvoritla u klevetanje. Zna Srbija, Tadiću, kako je Toma štrajkovao glađu i šta je govorio pre godinu dana. Pa što si ga onda pravio, a sad plašiš sa njim. Ne sme nikad više da se glasa zato što se nekoga plaši", naveo je Jovanović.

On je dodao da mu je drago što je Nikolić promenio stavove i ocenio da lider SNS-a ne može da povede Srbiju ka EU, "jer nudi ulazak sa balvanima".

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove, koji je u "Preokretu", Žika Gojković je tom prilikom rekao da je očigledna želja da se napravi referendumska atmosfera izbora.

"Očigledna je želja da se napravi referendumska atmosfera. Toliko je očigledno da se predlaže da isti dan budu održani izbori za mesne zajednice, kućne savete i pecaroška udruženja. Možda je to i tačno, ali sa jedne strane se nalaze oni koji politiku Srbije na put ka EU kreiraju po anketama, a sa druge strane je 'Preokret' i Čedomir Jovanović", rekao je Gojković.

Predsednik "Bogate Srbije" Zaharije Trnavčević se osvrnuo na ekonomsku situaciju srpskog seljaka i naglasio da je u dugoj novinarskoj karijeri najčešće pisao o promašajima i zabludama.

"Preko 60 godina sam novinar, seljački novinar, i najčešće sam morao da pišem o promašajima i zabludama u poljoprivredi. U narednih 40 godina populacija na svetu će porasti za dve milijarde i to treba nahraniti. Srbija ima resurse i može imati profit kao što danas imaju zemlje koje imaju naftu", rekao je Trnavčević.

On je dodao da je u Mačvi moguće imati plasteničku proizvodnju koja će davati 350 tona po hektaru paradajza i drugog povrća.

(Beta)