Za koaliciju oko SNS glasalo bi 33,5 odsto, a za koaliciju oko DS 28,3 birača, dok bi Tomislav Nikolić na predsedničkim izborima osvojio 36,1, a Boris Tadić 35,7 odsto glasova, pokazalo istraživanje "Faktor plusa".
Za koaliciju okupljenu oko Srpske napredne stranke (SNS) glasalo bi 33,5 odsto birača, koalicija oko Demokratske stranke osvojila bi 28,3 odsto glasova, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje agencije Faktor plus.
Istraživanje je pokazalo da su predsednički kandidati SNS Tomislav Nikolić i DS-a Boris Tadić gotovo izjednačeni, jer bi za Nikolića glasalo 36,1 odsto birača a za Tadića 35,7 odsto, dok je marginalna greška istraživanja plus-minus tri odsto, rekao je predstavnik agencije Faktor plus Vladimir Pejić na konferenciji za novinare u Medija centru.
Na trećem mestu po broju birača koji bi glasali na izborima je koalicija SPS-PUPS-JS sa 11,8 odsto glasova, a njen predsednički kandidat Ivica Dačić osvojio bi 11,3 odsto glasova.
Pejić je ocenio da će Tadić i Nikolić odlučujuću bitku voditi u drugom krugu, dok je njihova uloga u prvom krugu prvenstveno da pomognu svojim strankama.
Istraživanje je sprovedeno od 14. do 22. aprila na uzorku od 1.084 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova, za potrebe agencije Faktor plus.
Cenzus od pet odsto prešli bi i koalicija Preokret za koju bi glasalo 6,2 odsto birača, Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 5,7 odsto glasova i Srpska radikalna stranka (SRS) sa 5,5 odsto.
Ujedinjeni regioni Srbije (URS) Mlađana Dinkića ostali bi van parlamenta sa 3,3 odsto glasova, ali je Pejić rekao da bi URS mogao da bude najveće iznenađenje izbora.
"Rezultat stranaka koje su na ivici cenzusa zavisiće od odziva, jer veći odziv ide na ruku većim strankama, a manji odziv manjim strankama", rekao je Pejić.
Među 2,7 odsto onih koji su naveli "neka druga stranka" najviše se pojavljuju Dveri i Socijaldemokratski savez Nebojše Lekovića.
Kandidat Preokreta za predsednika Srbije Čedomir Jovanović dobio bi 5,7 odsto glasova, kandidat DSS-a Vojislav Koštunica 4,5 odsto, a kandidatkinja SRS-a Jadranka Šeselj tri odsto glasova.
Porastao je broj opredeljenih birača, pa je 46 odsto ispitanih navelo da će izaći na izbore i da zna za koga će glasati, osam odsto da će izaći ali ne zna za koga će glasati, a jedan odsto navelo je da će izaći na izbore i poništiti listić (beli listić).
Pejić je rekao da je neodlučnih 18 odsto i da će se stranke boriti da pridobiju njihove glasove.
Situacija sa neopredeljenima je turbulentna i može se promeniti neposredno pred izbore, naročito kod manjih stranaka, rekao je Pejić.
Na pitanje da li stranke vode prljavu, negativnu kampanju, potvrdno je odgovorilo tri četvrtine ispitanih.
Na pitanje da li će na izborima zakazanim za 6. maj biti kažnjeni političari i stranke koji nisu dobro radili prethodnih godina, 19 odsto ispitanih je odgovorilo "da, sigurno", 44 odsto "da, donekle", a 37 odsto je navelo da neće biti kažnjeni.
Istraživanje je pokazalo i da je za ulazak Srbije u EU 48 odsto ispitanih, a 26 je navelo "da, ali ne po svaku cenu", dok je 26 odsto protiv članstva u EU.
(Beta)
Istraživanje je pokazalo da su predsednički kandidati SNS Tomislav Nikolić i DS-a Boris Tadić gotovo izjednačeni, jer bi za Nikolića glasalo 36,1 odsto birača a za Tadića 35,7 odsto, dok je marginalna greška istraživanja plus-minus tri odsto, rekao je predstavnik agencije Faktor plus Vladimir Pejić na konferenciji za novinare u Medija centru.
Na trećem mestu po broju birača koji bi glasali na izborima je koalicija SPS-PUPS-JS sa 11,8 odsto glasova, a njen predsednički kandidat Ivica Dačić osvojio bi 11,3 odsto glasova.
Pejić je ocenio da će Tadić i Nikolić odlučujuću bitku voditi u drugom krugu, dok je njihova uloga u prvom krugu prvenstveno da pomognu svojim strankama.
Istraživanje je sprovedeno od 14. do 22. aprila na uzorku od 1.084 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova, za potrebe agencije Faktor plus.
Cenzus od pet odsto prešli bi i koalicija Preokret za koju bi glasalo 6,2 odsto birača, Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 5,7 odsto glasova i Srpska radikalna stranka (SRS) sa 5,5 odsto.
Ujedinjeni regioni Srbije (URS) Mlađana Dinkića ostali bi van parlamenta sa 3,3 odsto glasova, ali je Pejić rekao da bi URS mogao da bude najveće iznenađenje izbora.
"Rezultat stranaka koje su na ivici cenzusa zavisiće od odziva, jer veći odziv ide na ruku većim strankama, a manji odziv manjim strankama", rekao je Pejić.
Među 2,7 odsto onih koji su naveli "neka druga stranka" najviše se pojavljuju Dveri i Socijaldemokratski savez Nebojše Lekovića.
Kandidat Preokreta za predsednika Srbije Čedomir Jovanović dobio bi 5,7 odsto glasova, kandidat DSS-a Vojislav Koštunica 4,5 odsto, a kandidatkinja SRS-a Jadranka Šeselj tri odsto glasova.
Porastao je broj opredeljenih birača, pa je 46 odsto ispitanih navelo da će izaći na izbore i da zna za koga će glasati, osam odsto da će izaći ali ne zna za koga će glasati, a jedan odsto navelo je da će izaći na izbore i poništiti listić (beli listić).
Pejić je rekao da je neodlučnih 18 odsto i da će se stranke boriti da pridobiju njihove glasove.
Situacija sa neopredeljenima je turbulentna i može se promeniti neposredno pred izbore, naročito kod manjih stranaka, rekao je Pejić.
Na pitanje da li stranke vode prljavu, negativnu kampanju, potvrdno je odgovorilo tri četvrtine ispitanih.
Na pitanje da li će na izborima zakazanim za 6. maj biti kažnjeni političari i stranke koji nisu dobro radili prethodnih godina, 19 odsto ispitanih je odgovorilo "da, sigurno", 44 odsto "da, donekle", a 37 odsto je navelo da neće biti kažnjeni.
Istraživanje je pokazalo i da je za ulazak Srbije u EU 48 odsto ispitanih, a 26 je navelo "da, ali ne po svaku cenu", dok je 26 odsto protiv članstva u EU.
(Beta)
