Vlada Crne Gore je već predložila Srbiji dijalog o razdvajanju kroz "Deklaraciju javnosti Srbije" i nudi da srpskim gradjanima jamči za imovinu, putovanje bez viza i pasoša, lečenje i pravo na rad, izjavio je u ponedeljak u Briselu crnogorski premijer Milo Djukanović
Vlada Crne Gore je već predložila Srbiji dijalog o razdvajanju kroz "Deklaraciju javnosti Srbije" i nudi da srpskim gradjanima jamči za imovinu, putovanje bez viza i pasoša, lečenje i pravo na rad, izjavio je u ponedeljak u Briselu crnogorski premijer Milo Djukanović.U izlaganju u Centru za evropsku politiku, Djukanović je dodao da će videti da li će i srpska vlada prihvatiti takva bilateralna rešenja, koja neće ugroziti prava gradjana i privrednih subjekata.
Ukazavši na važnost uredjenja odnosa sa Srbijom posle referenduma u Crnoj Gori, Djukanović je naveo da bi najviše voleo da Beograd prvi prizna nezavisnost Crne Gore što bi bila potvrda da se mogu graditi obostrano korisni odnosi.
Crnogorski premijer je istakao da se slaže sa ocenom srpskog predsednika Borisa Tadića da postoje bitna područja za plodnu saradnju, ali je primetio da je problem da Tadić takve stavove ne može artikulisati kao stav cele srpske državne strukture.
On je dodao da će vlasti u Podgorici pokušati da se o poljima saradnje dogovore sa srpskom vladom i rekao da bi, izmedju ostalog, mogao da se sklopi sporazum Srbije i Crne Gore o zastupanju diplomatskih interesa tamo gde neka država ne bude imala svoje predstavnike.
Djukanović je naveo da njegova vlada planira da u inostranstvu ima 26 ambasada i sedam misija.
Zamoljen da kaže kako misli da uspostavi politički dogovor s opozicijom, koju je oštro kritikovao i s kojom ima loše odnose, isto kao i sa delom političke klase u Srbiji, crnogorski premijer je uzvratio da nije želeo da bude i nije kritičan ni prema vlastima u Beogradu niti prema opoziciji.
"Ja ne želim da optužujem. To je više stav žaljenja zbog stavova političara u Beogradu i njihovih sledbenika u Crnoj Gori", objasnio je Djukanović.
"Očekivao sam da vlasti u Srbiji izbegnu greške počinjene kad su odlazile druge republike bivše Jugoslavije", istakao je on i ocenio da je to stvorilo neprijateljski osećaj u Srbiji.
Trebalo je deset godina da se to normalizuje, a to se ponovilo, iako nije proizvelo nepovoljne posledice u Crnoj Gori, kao što je to bilo drugde gde su izazvani ratovi, stavio je do znanja Djukanović.
"Nismo dozvolili da se u Crnoj Gori razvije antisrpstvo, jer smo znali da će to otežati dobre odnose u budućnosti", napomenuo je on, rekavši da nije tačno da je u crnogorskim medijima bilo "govora mržnje" i antisrpske uredjivačke politike.
Djukanović je, medjutim, primetio da Srbiji pravi štetu to što ne može da se usredsredi na unutrašnje probleme i da je Srbija i faktor stabilnosti i nestabilnosti na Balkanu.
On je rekao da sada, posle referenduma u Crnoj Gori, ostaje još da se reši ključno bezbednosno pitanje Balkana - Kosovo i da Srbija onda može da se okrene sopstvenim problemima. To može, smatra Djukanović, "doprineti jasnijem demokratskom profilisanju u Srbiji", a za to je nužna konsolidacija srpskih demokratskih struktura.
"Ključno je da je Srbija bila okrenuta drugima i nastojala da uredjuje život susedima", a Djukanović kaže da je nužno da se u Srbiji nastavi s "Djindjićevim političkim nasledjem" čime bi Srbija postala važan faktor stabilnosti na Balkanu.
Zamoljen da se osvrne na izjavu premijera RS Milorada Dodika da i bosanski Srbi mogu, po ugledu na referendum u Crnoj Gori, tražiti pravo na samoopredeljenje putem referenduma, Djukanović je uzvratio da je "Dodik političar koji ima vrlo razuman pristup rešavanju problema u Bosni".
Premijer Crne Gore je naveo da je sa Dodikom nedavno vrlo podrobno razgovarao, naglasivši da premijer RS "nije nacionalista niti destruktivan političar".
(Beta)
