Politički protivnici u Srbiji ranije se častili izrazima kao što su "stara krvopija", "ratni zabušant", "zaštitnik kokošara"...
"Bolje ti je ubiti se nego da kao pošten i ispravan građanin glasaš za Bumbara Rajića u čijoj ne stranci, već ‘klubu besposličara’, prvu reč vode kartaroši secikese! Joca i Gaja“. Ne, ovo nije replika iz nekog televizijskog duela iz aktuelne predizborne kampanje. Verovali ili ne, ovako je glasio predizborni plakat iz tridesetih godina prošlog veka.
Prljava ili negativna kampanja nije bila strana srpskoj političkoj sceni pre osamdeset godina. Primera radi, na tadašnjim izborima izvesni Lanko poručio Rajićevoj kompaniji da će „svi roditi mečku sa sindžirom pa ipak nećete poslati medveda u parlamentu“, odnosno da „ko glasa za Mačeka i Davidovića, taj ujedno glasa i za šefa tih izroda: Svetozara Pribićevića, neprijatelja ove države i naroda jugoslovenskog“.
I tada su politički protivnici na plakatima „častili“ jedni druge rečima poput „falsifikator“, „ubica“ i „izdajnik“, ali i onima koje danas ne čujemo: „stara krvopija“, „ratni zabušanti“, „zaštitnik kokošara“, zatim „zelenaši, izelice, trovači, secikese, jadnici i narodne pijavice“.
Prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, za "Kurir" ocenjuje da je reč o političkoj kulturi.
"Sve je to i danas isto, samo su akteri drugi. Politički protivnici se napadaju i trude se da pobede na svaki mogući način. Napada se i ličnost političkog protivnika, koriste se njegove slabosti i obično se sve to plakatira. Srbija u izborima uvek je u nekom poluratnom stanju", kaže Pavlović i dodaje:
"Političkim protivnicima su se nameštale i seksualne afere, pa se i to plakatiralo, ili se pričalo da je glasanje za opoziciju glas za vatru, plamen, ruševine. Koristili su se reči 'lopov, 'kockar', 'obična stoka', pisale su se pesme u desetercu, ali i šaljivi plakati, kao što su 'kockari' to uradili", ističe Pavlović.
(MONDO)
