Predstavnici vlasti u Srbiji predstavili su u utorak Platformu pregovaračkog tima o budućem Statusu Kosova i Metohije, kojom se predvidja da Kosovo ostane sastavni deo Srbije, sa visokom autonomijom.
Tekst platforme predat je ambasadama zemalja članica Kontakt grupe, Evropske Unije i specijalnom izaslaniku UN za pregovore o Kosovu, Martiju Ahtisariju.
Platformu su predstavili savetnici predsednika i premijera Srbije Leon Koen i Slobodan Samardžić, kojhi su rekli da bi Kosovo imalo ustav i samostalno bi obavljalo sve nadležnosti, osim onih koje bi obavljao Beograd.
"Srbija zadržava osnovne elemente suvereniteta. Ovde se izričito kaže nadležnosti u oblasti spoljne politike, kontrole granica, zaštite ljudskih prava u poslednjoj instanci, monetarne politike, carinske politike, zaštite srpskog verskog i kulturnog nasledja, kao i oblasti posebnih carinsko-inspekcijskih poslova obavljala bi Srbija i državna zajednica u zavisnosti od njihove ustavne podele nadležnosti", rekao je savetnik predsednika Srbije, Leon Koen.
U oblastima koje su u nadležnosti Srbije organi s Kosova imali bi pravo da daju preporuke i mišljenja organima u Srbiji, ali ne i više od toga, objasnio je Koen.
Beograd će se u pregovorima o budućem statusu Kosova zalagati da Srbija sa Prištinom zaključi medjunarodni sporazum u trajanju od 20 godina, čiji bi potpisnici bili UN i Srbija.
S druge strane pokrajina bi raspolagala punom finansijskom autonomijom, što znači vodjenje samostalne politike javnih finansija, sa mogućnošću zaduživanja kod medjunarodnih finansijskih institucija i dobijanja direktnih stranih investicija.
Slobodan Samardžić, savetnik premijera Koštunice, na ovaj predlog očekuje burnu reakciju iz Prištine.
"Ne očekujemo dobru reakciju Prištine, tj. predstavnika privremenih institucija na ovo, budući da oni imaju stanovište koje je zatvoreno u kuli od slonove kosti, dakle nezavisnost Kosova i Metohije", rekao je Samardžić.
Kosovo bi prema beogradskoj platformi imalo nezavisnu sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast.
Političko predstavljanje Kosova u institucijama i državnim organima Srbije, nije neophodno za funkcionisanje bilo centralne, bilo pokrajinske vlasti stav je zvaničnog Beograda. Zamišljeno je da Kosovo bude potpuno demilitarizovano, osim prisustva snaga bezbednosti UN i policije koja bi bila u nadležnosti kosovskih institucija, ali u skladu evropskim standardima.
"Rešenjem budućeg statusa ne sme se dovoditi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore (Srbije nakon formalnog istupanja CG iz zajednice), kao medjunarodno priznate države, članice UN i drugih međunarodnih organizacija", rekao je Samardžić predstavljajući dokument sa kojim će Beograd nastupiti u pregovorima o budućem statusu Kosova.
UN bi, rekao je Samardžić, imale ulogu garanta sporazuma, kao i konkretne obaveze i odgovornosti, pre svega u oblasti bezbednosti.
"UN bi zadržale vojno i delimično policijsko prisustvo u pokrajini. Vojno prisustvo UN podrazumeva potpunu unutrašnju demilitarizaciju Kosova i Metohije. Uloga policije UN bi bila u opštem policijskom nadzoru nad unutrašnjom bezbednošću u pokrajini", piše u platformi.
Prema Samardžićevim rečima, jedini bezbednosni faktor na Kosovu bile bi policijske snage.
Kosovo bi prema beogradskoj platformi imalo Skupštinu, u kojoj bi Srbima i drugim nealbanskim zajednicama bio garantovan broj poslanika, preneo je Koen i dodao da odluke parlamenta koje se tiču interesa Srba, ne bi mogle da budu izglasavane ako za njih ne glasa većina srpskih poslanika.
Sudsku vlast na Kosovu bi sprovodili opštinski, okružni i Vrhovni sud Kosova, a kontrolu ustavnosti i zakonitosti vršio bi Ustavni sud Kosova. U oblasti ljudskih prava, dodao je Kojen, "sud poslednjeg priziva je Ustavni sud Srbije".
Na kraju dokumenta se navodi da bi Kosovo moglo da održava medjunarodne odnose sa državama, regionima i medjunarodnim organizacijama, ukoliko za to nije neophodan medjunarodni subjektivitet i ako ta saradnja ne ugrožava interese Srbije.
(agencije/MONDO)
Tekst platforme predat je ambasadama zemalja članica Kontakt grupe, Evropske Unije i specijalnom izaslaniku UN za pregovore o Kosovu, Martiju Ahtisariju.
Platformu su predstavili savetnici predsednika i premijera Srbije Leon Koen i Slobodan Samardžić, kojhi su rekli da bi Kosovo imalo ustav i samostalno bi obavljalo sve nadležnosti, osim onih koje bi obavljao Beograd.
"Srbija zadržava osnovne elemente suvereniteta. Ovde se izričito kaže nadležnosti u oblasti spoljne politike, kontrole granica, zaštite ljudskih prava u poslednjoj instanci, monetarne politike, carinske politike, zaštite srpskog verskog i kulturnog nasledja, kao i oblasti posebnih carinsko-inspekcijskih poslova obavljala bi Srbija i državna zajednica u zavisnosti od njihove ustavne podele nadležnosti", rekao je savetnik predsednika Srbije, Leon Koen.
U oblastima koje su u nadležnosti Srbije organi s Kosova imali bi pravo da daju preporuke i mišljenja organima u Srbiji, ali ne i više od toga, objasnio je Koen.
Beograd će se u pregovorima o budućem statusu Kosova zalagati da Srbija sa Prištinom zaključi medjunarodni sporazum u trajanju od 20 godina, čiji bi potpisnici bili UN i Srbija.
S druge strane pokrajina bi raspolagala punom finansijskom autonomijom, što znači vodjenje samostalne politike javnih finansija, sa mogućnošću zaduživanja kod medjunarodnih finansijskih institucija i dobijanja direktnih stranih investicija.
Slobodan Samardžić, savetnik premijera Koštunice, na ovaj predlog očekuje burnu reakciju iz Prištine.
"Ne očekujemo dobru reakciju Prištine, tj. predstavnika privremenih institucija na ovo, budući da oni imaju stanovište koje je zatvoreno u kuli od slonove kosti, dakle nezavisnost Kosova i Metohije", rekao je Samardžić.
Kosovo bi prema beogradskoj platformi imalo nezavisnu sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast.
Političko predstavljanje Kosova u institucijama i državnim organima Srbije, nije neophodno za funkcionisanje bilo centralne, bilo pokrajinske vlasti stav je zvaničnog Beograda. Zamišljeno je da Kosovo bude potpuno demilitarizovano, osim prisustva snaga bezbednosti UN i policije koja bi bila u nadležnosti kosovskih institucija, ali u skladu evropskim standardima.
"Rešenjem budućeg statusa ne sme se dovoditi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore (Srbije nakon formalnog istupanja CG iz zajednice), kao medjunarodno priznate države, članice UN i drugih međunarodnih organizacija", rekao je Samardžić predstavljajući dokument sa kojim će Beograd nastupiti u pregovorima o budućem statusu Kosova.
UN bi, rekao je Samardžić, imale ulogu garanta sporazuma, kao i konkretne obaveze i odgovornosti, pre svega u oblasti bezbednosti.
"UN bi zadržale vojno i delimično policijsko prisustvo u pokrajini. Vojno prisustvo UN podrazumeva potpunu unutrašnju demilitarizaciju Kosova i Metohije. Uloga policije UN bi bila u opštem policijskom nadzoru nad unutrašnjom bezbednošću u pokrajini", piše u platformi.
Prema Samardžićevim rečima, jedini bezbednosni faktor na Kosovu bile bi policijske snage.
Kosovo bi prema beogradskoj platformi imalo Skupštinu, u kojoj bi Srbima i drugim nealbanskim zajednicama bio garantovan broj poslanika, preneo je Koen i dodao da odluke parlamenta koje se tiču interesa Srba, ne bi mogle da budu izglasavane ako za njih ne glasa većina srpskih poslanika.
Sudsku vlast na Kosovu bi sprovodili opštinski, okružni i Vrhovni sud Kosova, a kontrolu ustavnosti i zakonitosti vršio bi Ustavni sud Kosova. U oblasti ljudskih prava, dodao je Kojen, "sud poslednjeg priziva je Ustavni sud Srbije".
Na kraju dokumenta se navodi da bi Kosovo moglo da održava medjunarodne odnose sa državama, regionima i medjunarodnim organizacijama, ukoliko za to nije neophodan medjunarodni subjektivitet i ako ta saradnja ne ugrožava interese Srbije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.