Završeno glasanje u Srbiji. CeSID: Do 19 časova glasalo 53,6 odsto birača. RIK: Do 18 časova glasalo 48,24 odsto birača sa pravom glasa.
Prema najnovijim podacima CeSIDA u Srbiji je na izborima do 19 časova glasalo 53,6 odsto birača. U Beogradu je glasalo 49,7, u centralnoj Srbiji 55,5, a u Vojvodini 53,7 odsto birača.
Biračka mesta bi trebalo da su zatvorena u 2'0 časova, osim ona na kojima se glasači nađu u tom trenutku. Prema informacijama CeSID-a na nekim biračkim mestima u Beogradu i Sandžaku, ima još gužvi.
Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), na opštim izborima u Srbiji, bez glasača sa Kosova i Metohije, do 18 sati glasalo je 48,24 odsto upisanih u birački spisak. To je oko dva odsto više nego na parlamentarnim izborima 2008. godine, saopštila je RIK.
Prema podacima RIK-a, objavljenim u 19 časova u celoj Srbiji, bez Kosmeta, glasalo je 31,47 odsto birača.
U centralnoj Srbiji je do 18 sati na izbore izašlo 48,37 odsto birača, a u Vojvodini 47,89 odsto.
Kandidati za predsednika Republike ili za gradonačelnika Beograda glasali su rano jutros.
POGLEDAJTE FOTO-GALERIJU
Predsednički kandidat Demokratske stranke (DS) Boris Tadić glasao je nešto posle 10 časova u
beogradskoj opštini Stari grad. On je na glasanje dosao u pratnji supruge i kćerke.
Glasao je i kandidat Srpske napredne stranke za predsednika Srbije Tomislav Nikolić. On je na svoje biračko mesto na Novom Beogradu došao u 10 časova sa suprugom Dragicom.
Kandidat socijalista, odnosno koalicije SPS-JS-PUPS za predsednika Srbije Ivica Dačić glasao je nešto posle 10 časova na biračkom mestu na Dedinju. Dačić je na glasanje došao sa suprugom i sinom.
Glasao je i predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, u društvu supruge Zorice.
Predsednički kandidat Ujedinjenih regiona Srbije Zoran Stanković glasao je u mesnoj zajednici Cerak u Beogradu.
Glasali su i glasali kandidat pokreta "Dveri" za predsednika Srbije Vladan Glišić (na opštini Palilula u Beogradu), koji je došao zajedno sa suprugom, i predsednički kandidat Socijaldemokratskog saveza Danica Grujičić. Ona je na biračko mesto došla u pratnji bratanca i komšija.
Predsednička kandidatkinja Srpske radikalne stranke (SRS) Jadranka Šešelj glasala je u
beogradskom naselju Batajnica u podne.
Predsednički kandidat Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor glasao je jutros u osam časova u Subotici. Kandidat Pokreta radnika i seljaka za predsednika Srbije Zoran Dragišić glasao je na Karaburmi, u Beogradu.
Predsednički kandidat koalicije Preokret Čedomir Jovanović, koji je biračko mesto na Novom Beogradu, došao sa suprugom i kćerkom.
Gradonačelnik Beograda i nosilac liste "Izbor za bolji Beograd" Dragan Ðilas glasao na opštini Vračar u pratnji supruge.
Kandidat za gradonačelnika Beograda Srpske napredne stranke i zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić poranio je na izbore. Glasao je već u 7.45 časova, dakle 45 minuta posle otvaranja biračkih mesta. On je glasao na biračkom mestu u Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu.
Glasao je i kandidat Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović. On je došao solo na svoje biračko mesto na Dorćolu oko 10 časova.
Kandidat Demokratske stranke Srbije za gradonačelnika Beograda Aleksandar Popović glasao je jutros na opštini Stari grad.
Građani Srbije, njih 6.770.013 s pravom glasa mogu danas da glasaju na jednom od ukupno 8.587 biračkih mesta od kojih se 90 nalazi na teritoriji Kosova, a deo je i u inostranstvu - 38 biračkih mesta u 22 države. U inostranstvu se za glasanje prijavilo 6.016 građana.
I Srbi u Austriji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Italiji, Južnoafričkoj Republici, Kipru, Libiji, Luksemburgu, Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Nemačkoj, Sloveniji, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj i Švajcarskoj glasaju, takođe, danas od sedam do 20 sati po lokalnom vremenu.
Državljani Srbije u Hrvatskoj koji su se prijavili za glasanje glasaju na dva biračka mesta - u generalnim konzulatima Srbije u Vukovaru i Rijeci.
Biračka mesta u Crnoj Gori, za srpske državljane, otvorena su u četiri grada - Podgorici, Herceg Novom, Beranama i Sutomoru.
Građani Srbije sa prebivalištem u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD glasali su juče.
U Čikagu i Njujorku glasalo je 54 odsto upisanih birača, rečeno je Tanjugu u tim diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Izlaznost u Njujorku, gde je upisano 156 državljana Srbije u birački spisak, iznosila je 67,95 odsto, dok je u Čikagu glasalo blizu 40 odsto birača. Glasalo se i u ambasadi Srbije u Vašingtonu. Srpski parlamentarni i predsednički izbori su u SAD održani dan ranije, u odnosu na glasanje u Srbiji, zbog vremenske razlike koja postoji sa Amerikom.
Prvi put od 5. oktobra 2000. građani Srbije će u jednom danu da biraju sve organe vlasti - šefa države, parlament, pokrajinsku skupštinu, gradske uprave, opštinske čelnike.
U konkurenciji za republički parlament je 18 lista sa 40 partija i 12 predsedničkih kandidata
Ukoliko nijedan od kandidata za predsednika države ne osvoji 50 odsto plus jedan glas građana, dva prvoplasirana idu u drugi krug koji će se održati dve nedelje kasnije - 20. maja.
Biračka mesta treba da budu zatvorena u 20 časova.
Izbore u Srbiji prati oko 1.500 posmatrača iz više domaćih i stranih organizacija, kao i više od sto akreditovanih stranih novinara.
Tako će izbore prati Organizacija za posmatranje izbora iz Tokija, Inicijativa za podršku demokratiji "Silva" iz Kopenhagena, Parlamentarna skupština Saveta Evrope, OEBS, OEBS-ODIHR, CeSid i "Transparentnost Srbija".
Tok izbornog procesa prati i Švedski međunarodni liberalni centar, kao i ambasade SAD, Velike Britanije i Francuske u Beogradu.
CeSid i TS na biračkim mestima imaju oko 1.000 posmatrača, dok je stranih posmatrača više od 150.
Biračka mesta bi trebalo da su zatvorena u 2'0 časova, osim ona na kojima se glasači nađu u tom trenutku. Prema informacijama CeSID-a na nekim biračkim mestima u Beogradu i Sandžaku, ima još gužvi.
Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), na opštim izborima u Srbiji, bez glasača sa Kosova i Metohije, do 18 sati glasalo je 48,24 odsto upisanih u birački spisak. To je oko dva odsto više nego na parlamentarnim izborima 2008. godine, saopštila je RIK.
Prema podacima RIK-a, objavljenim u 19 časova u celoj Srbiji, bez Kosmeta, glasalo je 31,47 odsto birača.
U centralnoj Srbiji je do 18 sati na izbore izašlo 48,37 odsto birača, a u Vojvodini 47,89 odsto.
Kandidati za predsednika Republike ili za gradonačelnika Beograda glasali su rano jutros.
POGLEDAJTE FOTO-GALERIJU
Predsednički kandidat Demokratske stranke (DS) Boris Tadić glasao je nešto posle 10 časova u
beogradskoj opštini Stari grad. On je na glasanje dosao u pratnji supruge i kćerke.
Glasao je i kandidat Srpske napredne stranke za predsednika Srbije Tomislav Nikolić. On je na svoje biračko mesto na Novom Beogradu došao u 10 časova sa suprugom Dragicom.
Kandidat socijalista, odnosno koalicije SPS-JS-PUPS za predsednika Srbije Ivica Dačić glasao je nešto posle 10 časova na biračkom mestu na Dedinju. Dačić je na glasanje došao sa suprugom i sinom.
Glasao je i predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, u društvu supruge Zorice.
Predsednički kandidat Ujedinjenih regiona Srbije Zoran Stanković glasao je u mesnoj zajednici Cerak u Beogradu.
Glasali su i glasali kandidat pokreta "Dveri" za predsednika Srbije Vladan Glišić (na opštini Palilula u Beogradu), koji je došao zajedno sa suprugom, i predsednički kandidat Socijaldemokratskog saveza Danica Grujičić. Ona je na biračko mesto došla u pratnji bratanca i komšija.
Predsednička kandidatkinja Srpske radikalne stranke (SRS) Jadranka Šešelj glasala je u
beogradskom naselju Batajnica u podne.
Predsednički kandidat Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor glasao je jutros u osam časova u Subotici. Kandidat Pokreta radnika i seljaka za predsednika Srbije Zoran Dragišić glasao je na Karaburmi, u Beogradu.
Predsednički kandidat koalicije Preokret Čedomir Jovanović, koji je biračko mesto na Novom Beogradu, došao sa suprugom i kćerkom.
Gradonačelnik Beograda i nosilac liste "Izbor za bolji Beograd" Dragan Ðilas glasao na opštini Vračar u pratnji supruge.
Kandidat za gradonačelnika Beograda Srpske napredne stranke i zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić poranio je na izbore. Glasao je već u 7.45 časova, dakle 45 minuta posle otvaranja biračkih mesta. On je glasao na biračkom mestu u Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu.
Glasao je i kandidat Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović. On je došao solo na svoje biračko mesto na Dorćolu oko 10 časova.
Kandidat Demokratske stranke Srbije za gradonačelnika Beograda Aleksandar Popović glasao je jutros na opštini Stari grad.
Građani Srbije, njih 6.770.013 s pravom glasa mogu danas da glasaju na jednom od ukupno 8.587 biračkih mesta od kojih se 90 nalazi na teritoriji Kosova, a deo je i u inostranstvu - 38 biračkih mesta u 22 države. U inostranstvu se za glasanje prijavilo 6.016 građana.
I Srbi u Austriji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Italiji, Južnoafričkoj Republici, Kipru, Libiji, Luksemburgu, Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Nemačkoj, Sloveniji, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj i Švajcarskoj glasaju, takođe, danas od sedam do 20 sati po lokalnom vremenu.
Državljani Srbije u Hrvatskoj koji su se prijavili za glasanje glasaju na dva biračka mesta - u generalnim konzulatima Srbije u Vukovaru i Rijeci.
Biračka mesta u Crnoj Gori, za srpske državljane, otvorena su u četiri grada - Podgorici, Herceg Novom, Beranama i Sutomoru.
Građani Srbije sa prebivalištem u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD glasali su juče.
U Čikagu i Njujorku glasalo je 54 odsto upisanih birača, rečeno je Tanjugu u tim diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Izlaznost u Njujorku, gde je upisano 156 državljana Srbije u birački spisak, iznosila je 67,95 odsto, dok je u Čikagu glasalo blizu 40 odsto birača. Glasalo se i u ambasadi Srbije u Vašingtonu. Srpski parlamentarni i predsednički izbori su u SAD održani dan ranije, u odnosu na glasanje u Srbiji, zbog vremenske razlike koja postoji sa Amerikom.
Prvi put od 5. oktobra 2000. građani Srbije će u jednom danu da biraju sve organe vlasti - šefa države, parlament, pokrajinsku skupštinu, gradske uprave, opštinske čelnike.
U konkurenciji za republički parlament je 18 lista sa 40 partija i 12 predsedničkih kandidata
Ukoliko nijedan od kandidata za predsednika države ne osvoji 50 odsto plus jedan glas građana, dva prvoplasirana idu u drugi krug koji će se održati dve nedelje kasnije - 20. maja.
Biračka mesta treba da budu zatvorena u 20 časova.
Izbore u Srbiji prati oko 1.500 posmatrača iz više domaćih i stranih organizacija, kao i više od sto akreditovanih stranih novinara.
Tako će izbore prati Organizacija za posmatranje izbora iz Tokija, Inicijativa za podršku demokratiji "Silva" iz Kopenhagena, Parlamentarna skupština Saveta Evrope, OEBS, OEBS-ODIHR, CeSid i "Transparentnost Srbija".
Tok izbornog procesa prati i Švedski međunarodni liberalni centar, kao i ambasade SAD, Velike Britanije i Francuske u Beogradu.
CeSid i TS na biračkim mestima imaju oko 1.000 posmatrača, dok je stranih posmatrača više od 150.
Inače, još samo u ovom izbornom procesu biće korišćen sprej i UV zraci, jer je sa stvaranjem jedinstvenog biračkog spiska, uvedenog od ovih izbora, minimalizovana mogućnost izbornih mahinacija.
Glasači su obavezni da na biralište dođu sa ličnom kartom, pasošem ili vozačkom dozvolom, odnosno sa dokumentom koji sadrži jedinstven matični broj građanina.
Građani treba da ponesu i obaveštenje o glasanju ako su ga dobili.
Oni koji ga nisu dobili, takođe, mogu da glasaju, a podrazumeva se da je njihovo ime upisano u birački spisak na određenom biračkom mestu.
Građanin koji želi da glasa, a nije u mogućnosti da dođe na biračko mesto, o tome može da obavesti birački odbor u nedelju najkasnije do 11 sati, a odbor će se pobrinuti da birač iskoristi svoje pravo.
Izborna ćutnja važi do zatvaranja birališta, dakle do 20 časova, a za to vreme mogu se objavljivati samo izveštaji o izlaznosti i kada i gde je koji kandidat glasao, ali ne i njegova izjava.
Kada se posle 20 časova istresu kutije, na scenu stupaju - digitroni. Belgijski matematičar iz 19. veka Viktor Dont izradio je obrazac, po kojem se u mnogim državama već decenijama raspodeljuju mandati. Ova "mustra" primenjivaće se i u Srbiji, pišu "Novosti".
Prvo se utvrđuje koje su liste preskočile cenzus od pet odsto. Potom se upišu rezultati svih koji učestvuju u distribuciji mandata. Zatim se ti brojevi dele od jedan do 250, koliko ima i mesta u Skupštini.
Od dobijenih rezultata pravi se takozvana Dontova matrica. U njoj se zaokruži 250 najvećih količnika, odnosno koeficijenata. Stranka dobija onoliko mandata koliko ima zaokruženih koeficijenata. U raspodelu ne ulaze glasovi partija koje nisu prešle prag. Oni se ne prelivaju strankama koje su ušle u Skupštinu proporcionalno njihovoj snazi.
Na hipotetičkih 200.000 glasova, koliko se procenjuje da će biti neophodno za cenzus, partiji ili koaliciji trebalo bi da pripadne od 12 do 13 mesta u parlamentu. Mandat će, dakle, da vredi oko 15.000 glasova, a toliko će biti dovoljno strankama manjina da uđu u Skupštinu.
Dontov sistem blago favorizuje najjače stranke. Partije koje nisu ušle u parlament, na minulim izborima osvojile su 189.932 glasa. Od ovog njihovog "salda" u krajnjem zbiru najviše su tada profitirali oni koji su osvojili najviše glasova, kojima je zahvaljujući "bačenim glasovima" porastao udeo u raspodeli mandata, podsećaju "Novosti".
(MONDO)
