Kremaciji su prisustvovali ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvog, bivši norveški ambasador Hokon Blankenborg, predsednik Udruženjaj srpsko-norveškog prijateljstva Dragan Marković, Borka Pavićević, profesor Vojin Dimitrijević, profesorka ETF u penziji Srbijanka Turajlić, rektor Univerzitreta u Beogradu Branko Kovačević...

Kremaciji su prisustvovali i dekan Fililoškog fakulteta Aleksandra Vraneš, kao i brojni profesori UB i Rajićevi studenti.

Norveški ambasador Kamsvog pročitao je izjavu premijera Norveške Jensona Stoltenberga, povodom Rajićeve smrti, u kome se navodi da je profesor sebi za sva vremena obezbedio posebno mesto u odnosima između Srbije i Norveške.

"On je bio pokretačka snaga u uspostavljanju i razvoju katedre za skandinavske jezike i književnost na Filološkom fakultetu UB. Kroz svoj rad on je doneo nova znanja i inicirao interesovanje za norveško društvo i kulturu u Srbiji kao što je i Norveškoj pobudio interesovanja i preneo znanja o Srbiji kroz svoja predavanja, novinarski rad i aktivnosti u društvu prijateljstva", navedeno je u izjavi Stoltenberga.



Stoltenberg je naveo i da se većina Norvežana Rajića danas seća kao "glas iz Beograda" koji je na tečnom norveškom jeziku izveštavao iz Srbije kasnih devedesetih godina i time doprineo kritičkom poimanju i razumevanju situacije u zemlji, i time prenoseći vrednosti druge demokratske i liberalne Srbije.

Profesor Rajić je, kako je poručio Stoltenberg, bio jedinstvena individua, koja je iza sebe ostavila čvrst most kulturnog razumevanja i simpatija između dve zemlje.

"Imao sam to zadovoljstvo da se sretnem s njim u više prilika i svaki put sam bio zadivljen njegovim obimnim znanjem, entuzijazmom i pokretačkom snagom. Njegova prerana smrt je veliki gubitak kako za Srbiju, tako i za Norvešku", poručio je Stoltenberg.

Profesorka Vraneš je naglasila da će Filološki fakultet uvek biti zahvalan profesoru Rajiću i da će on svima nedostajati, kako kao nastavnik i naučnik, tako i kao dobronamerni savetnik mladim generacijama.

Ona je istakla i da je Rajić bio omiljeni nastavnik i sabesednik mnogih generacija, koji je uvek bio spreman da odgovora na brojne izazove i neumorno radio na razvijanju nastavnih programa.

Rajić je preminuo 4. juna u 65. godini, bio aktivan deo srpskog civilnog društva, borac protiv režima Slobodana Miloševića i kritičar postpetooktobarske vlasti i srpskog društva, ali i jedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti skandinavskih jezika.

(Tanjug)