Raspravno veće odložilo je suđenje do ponedeljka, 18. juna, a predsedavajući sudija Stefan Treksel (Trećsel) naglasio je da je to "poslednja šansa" da Šešelj "preispita svoj stav" u ovom procesu.

Šešelj je za nepoštovanje suda optužen zato što je odbio više naloga Tribunala da sa svoje Internet stranice ukloni četiri knjige i druge dokumente u kojima je otkrio identitet zaštićenih svedoka iz glavnog procesa po optužnici za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Na današnjoj raspravi, Šešelj je trebalo da sam svedoči u svoju odbranu, a sudije su dozvolile da ga ispituje njegov pravni savetnik Dejan Mirović.

Na pitanje sudije Treksela zašto Mirović nije u sudnici, Šešelj je odgovorio da "ne postoje osnovne procesne pretpostavke za suđenje, jer mu je uskraćena pravna pomoć". Tvrdio je da sudski sekretarijat nije želeo da plati dolazak u Hag njegovom referentu za predmet Nemanji Šaroviću.

Kao još jedan proceduralni razlog zbog kojeg suđenje ne može biti održano, naveo je da Tribunal nije odlučio o njegovom zahtevu za izuzeće sudije O Gon Kvona.

Sudija Treksel je uzvratio da je veće odobrilo da Mirović učestvuje ,u procesu, a da za učešće Šarovića nema potrebe zato što je predmet "vrlo jednostavan". O zahtevu za izuzeće sudije Kvona, veće nije odlučivalo zato što Šešelj nije podneo pisano obrazloženje, rekao je predsedavajući sudija.

Šešelj je odvratio da po pravilima suda nije obavezan da daje pisano obrazloženje za svoj zahtev, podsećajući da mu ga je i samo veće pozvalo da to "eventualno" učini.

Optuženi je rekao i da je "minimum-minimuma" da Tribunal plati troškove puta za njegovog pravnog savetnika i referenta. "Nikome osim meni se ne prave smetnje oko referenta. Ne dozvoljavam ni da se meni prave. Ili, ako bude suđenja, biće ga bez mog prisustva", naznačio je on.

"To je vaš izbor. Vi imate pravo, ali ne i obavezu da prisustvujete suđenju", poručio je Šešelju sudija Treksel.

Posle kratke pauze u kojoj su se sudije konsultovale, predsedavajući Treksel rekao je da veće ostaje pri odluci da održi suđenje i pozvao Šešelja da sedne na stolicu za svedoke kako bi ga sudije ispitivale.

"U nedostatku pravnog savetnika i referenta za predmet, ja nisam u mogućnosti da svedočim, jer nema ko da me ispituje. Bez konsultacija sa njima, nisam u stanju da izvedem odbranu, niti da dam završnu reč", odgovorio je Šešelj.

Na ponovljeni poziv sudije, Šešelj je kazao: "Nećete me danas ispitivati, zato što mi nije omogućeno da pripremim dokazni postupak odbrane. Možete odmah preći na izricanje presude".

Sudija ga je zatim pitao znači li to da se odriče prava da svedoči i izloži odbranu, a optuženi je odgovorio da se ne odriče nijednog svog prava, ali da iz razloga koje je izložio ne želi ni da učestvuje u današnjem procesu.

Šešelj je rekao i da "nema poverenja ni u jednog sudiju, zato što nijedan čaštan čovek ne bi pristao da bude sudija ovog nelegalnog Tribunala".

Sudija Treksel je ocenio je da je ta izjava "uvredljiva" i protestovao je zbog Šešeljevih reči, ali je kazao i da "žali" što optuženi nema poverenja u sudije, ali da oni tu ne mogu ništa učiniti.

Usledila je još jedna petominutna konsultacija sudija, a predsedavajući Treksel je potom saopštio da je veće odlučilo da suđenje odloži do ponedeljka, ali da je odlučilo da proces održi po pravilima koja je već donelo.

"Mirović je dobrodošao da vas ispituje, ali referent za predmet ne može biti u sudnici. Ovo je i upozorenje da će, ako vi istrajete u ovakvom ponašanju, raspravno veće nastaviti sa procesom. Pružamo vam poslednju šansu da preispitate stav koji ste zauzeli u ovom postupku", rekao je sudija Šešelju, posle čega je rasprava završena.

Tribunal je do sada Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda zato što je obelodanio identitet zaštićenih svedoka. Prva presuda na 15 meseci zatvora je pravosnažna, a na drugu kojom mu je izrečena zatvorska kazna od 18 meseci, žalbe su uložili Šešelj, ali i tužilac koji traži da kazna bude povišena na tri godine zatvora.

Lider SRS-a je više puta pred Tribunalom najavio da će "izazvati deset procesa za nepoštovanje suda", kako bi rad suda učinio apsurdnim.

U glavnom postupku protiv Šešelja po optužnici za ratne zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93, očekuje se presuda.

Tužilaštvo je u martovskoj završnoj reči zatražilo da vođa radikala bude kažnjen sa 28 godina zatvora, a Šešelj, koji se brani sam, tvrdio je da nijedna tačka optužnice protiv njega nije bila dokazana, sugerišući da bi trebalo da bude oslobođen.

U pritvoru Tribunala u Sheveningenu, Šešelj je od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je sud obelodanio optužnicu protiv njega.

Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, glavno suđenje je počelo u novembru 2007.

(Beta)