Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Seljim Beljortaja izjavio je, nakon što je učesnicima ponuđen nacrt deklaracije, da i pored dobre volje sa kojim je doputovao na samit, ne može da podrži taj tekst jer je, kako je rekao, nedovoljno konstruktivan.
"Ovu deklarciju ne možemo da prihvatimo jer je neophodno da se u njoj reflektuje pominjanje značaja postignutih dogovora (Beograda i Prištine) i puno sprovođenje tih dogovora", rekao je Belortaja, nakon čega je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji je u tom trenutku predsedavao skupom, konstatovao da deklaracija nije usvojena zbog protivljenja jedne države.
Beljortaja je prethodno u svom govoru ponovio stav Tirane da bi Kosovu trebalo omogućiti da postane "ravnopravna" članica Procesa saradnje Jugoistočne Evrope, kao i drugih regionalnih inicijativa.
Beljortaja je rekao da bi implementacija principa inkluzivnosti dala doprinos pomirenju i jačanju poverenja u regionu.
Prema njegovim rečima, dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine trebalo bi da u potpunosti bude primenjen, a Kosovo da bude zastupljeno kao "ravnopravna članica".
On je dodao da postoje različite interpretacije dogovora iz Brisela, ali da se sigurno može pronaći formula koja će omogućiti Kosovu da učestvuje u regionalnim inicijativama.
"Verujem da će dve strane u dijalogu nastaviti da implementiraju dogovore i nastojati da postižu dalje rezultate", istakao je Beljortaja, koji se založio za promenu statuta PSJIE u cilju "adekvatne zastupljenosti Kosova".
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izrazio je žaljenje zbog neusvajanja zajedničke deklaracije, iako su sve države članice te inicijative saglasne sa njenim ciljevima.
Nikolić je, na konferenciji za novinare objasnio da se deklaracija samita donosi konsenzusom - koji je izostao zbog insistiranja predstavnika Albanije na nečemu na čemu nije insistirala nijedna druga članica.
"Radilo se o tome da se na izvestan način otvori novo poglavlje u ovoj organizaciji odnosno da dođe do predstavljanja administracije iz Prištine na način koji za Srbiju nije prihvatljiv jer nije dogovoren do sada", rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, to je bacilo malu senku na jedan uspešan skup organizovan na zadovoljstvo svih učesnika.
Prethodno, na otvaranju skupa, Tomislav Nikolić poručio je da Srbija ostaje na putu ka članstvu EU, zalažući se za jačanje dobrosusedstva i politike pomirenja u regionu.
Srbija, kako je rekao, ostaje principijelna u stavu da nikada implicitno ili eksplicitno neće priznati jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Nikolić je naglasio da je regionalna saradnja preduslov sigurnosti i stabilnosti.
"Republika Srbija ostaje posvećena daljem unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susednim zemljama i zemljama u okruženju. Lično ću se založiti za kontinuitet ovakve politike, jer ona predstavlja jedan od strateških ciljeva spoljne politike naše zemlje", poručio je Nikolić.
Obraćajući se na engleskom jeziku delegacijama 12 zemalja regiona i predstavnicima međunarodnih institucija i organizacija, predsednik je istakao da je Srbija zainteresovana za dalje unapređenje konstruktivnog političkog dijaloga i stvaranje povoljnih pretpostavki za trajno rešavanje otvorenih pitanja.
"Srbija nastoji da vodi aktivan dijalog koji bi obezbedio rešavanje pitanja razgraničenja, unapređenju položaja i prava manjina, postizanja trajnih rešenja za izbeglice, regulisanje pitanja oduzete imovine, stanarskih prava, konvalidacije radnog staža, povraćaj kulturnog blaga, sukcesije", precizirao je Nikolić.
Kad je reč o Kosovu, Nikolić je ocenio da je Srbija pokazala konstruktivan pristup i dobru volju u dijalogu Beograda i Prištine, što namerava da čini i ubuduće - iako to često nije nailazilo na adekvatan odgovor druge strane, niti na razumevanje međunardonih posrednika.
Srbija ostaje otvorena za razgovore o svim pitanjima i spremna je na kompromisna rešenja, poručio je, dodajući da je pitanje Kosova i Metohije veoma osetljivo za Srbiju, ali je zemlja nastojala da na pragmatičan i fleksibilan način obezbedi bolji život običnih ljudi koji žive u pokrajini.
"Do sada su mir i stabilnost sačuvani pre svega zahvaljujući konstruktivnom stavu Srbije. Principijelna pozicija Srbije o budućnosti Kosova i Metohije ostaje nepromenjena. Mi nikada nećemo eksplicitno ili implicitno priznati njenu jednostrano proglašenu nezavisnost. To predstavlja ustavni imperativ kao i našu moralnu, istorijsku i iznad svega demokratsku dužnost", istakao je Nikolić.
Nikolić je podsetio da je u dijalogu s Prištinom postignut aranžman o regionalnom predstavljanju i saradnji, kojim je obezbeđeno učešće svih i asimetričnost predstavljanja delegacija Prištine.
On je naglasio i da "Srbija ostaje da korača putem evropskih integracija, unapređujući, reformišući, i menjajući sisteme koji koče njen razvoj i prosperitet":
"Zalažemo se za princip indivudalnog vrednovanja svake zemlje kandidata za prijem u EU u skladu sa napretkom u ispunjavanju zadatih kriterijuma i uspešnosti sprovođenja reformi, a protiv uslovljavanja tempa pojedinih zemalja kandidata na uštrb ostalih".
Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je danas da su zajednički politički prioriteti svih država regiona uspostavljanje trajnog mira i blagostanja i težnja ka postizanju punopravnog članstva u EU i da je Srbija zato na stanovištu da je neophodna racionalizacija i konkretizacija delovanja regionalnih inicijativa.
Pozdravljajući učesnike samita,, Cvetković je istakao da su države regiona u ključnom periodu za rešavanje svojih nacionalnih interesa, pre svega u kontekstu evrointegracija i stvaranja stabilnog ambijenta nophodnog za privredni napredak.
"U narednim godinama regionalna saradnja bi trebalo da osigura principe i agendu za rešavanje preostalih izazova sa kojima se suočavamo. Smatramo da je dijalog koji se vodi u okviru PSJIE nezamenljiv okvir za razmenu naših ideja i skiciranje budućeg okvira saradnje", rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, zemlje regiona su shvatile da jedino zajedničkim snagama mogu prevazići situaciju u kojoj se nalaze tako što će udahnuti novi život regionalnoj saradnji i iskoristiti velike mogućnosti koje ona otvara.
"Ovu deklarciju ne možemo da prihvatimo jer je neophodno da se u njoj reflektuje pominjanje značaja postignutih dogovora (Beograda i Prištine) i puno sprovođenje tih dogovora", rekao je Belortaja, nakon čega je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji je u tom trenutku predsedavao skupom, konstatovao da deklaracija nije usvojena zbog protivljenja jedne države.
Beljortaja je prethodno u svom govoru ponovio stav Tirane da bi Kosovu trebalo omogućiti da postane "ravnopravna" članica Procesa saradnje Jugoistočne Evrope, kao i drugih regionalnih inicijativa.
Beljortaja je rekao da bi implementacija principa inkluzivnosti dala doprinos pomirenju i jačanju poverenja u regionu.
Prema njegovim rečima, dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine trebalo bi da u potpunosti bude primenjen, a Kosovo da bude zastupljeno kao "ravnopravna članica".
On je dodao da postoje različite interpretacije dogovora iz Brisela, ali da se sigurno može pronaći formula koja će omogućiti Kosovu da učestvuje u regionalnim inicijativama.
"Verujem da će dve strane u dijalogu nastaviti da implementiraju dogovore i nastojati da postižu dalje rezultate", istakao je Beljortaja, koji se založio za promenu statuta PSJIE u cilju "adekvatne zastupljenosti Kosova".
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izrazio je žaljenje zbog neusvajanja zajedničke deklaracije, iako su sve države članice te inicijative saglasne sa njenim ciljevima.
Nikolić je, na konferenciji za novinare objasnio da se deklaracija samita donosi konsenzusom - koji je izostao zbog insistiranja predstavnika Albanije na nečemu na čemu nije insistirala nijedna druga članica.
"Radilo se o tome da se na izvestan način otvori novo poglavlje u ovoj organizaciji odnosno da dođe do predstavljanja administracije iz Prištine na način koji za Srbiju nije prihvatljiv jer nije dogovoren do sada", rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, to je bacilo malu senku na jedan uspešan skup organizovan na zadovoljstvo svih učesnika.
Prethodno, na otvaranju skupa, Tomislav Nikolić poručio je da Srbija ostaje na putu ka članstvu EU, zalažući se za jačanje dobrosusedstva i politike pomirenja u regionu.
Srbija, kako je rekao, ostaje principijelna u stavu da nikada implicitno ili eksplicitno neće priznati jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Nikolić je naglasio da je regionalna saradnja preduslov sigurnosti i stabilnosti.
"Republika Srbija ostaje posvećena daljem unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susednim zemljama i zemljama u okruženju. Lično ću se založiti za kontinuitet ovakve politike, jer ona predstavlja jedan od strateških ciljeva spoljne politike naše zemlje", poručio je Nikolić.
Obraćajući se na engleskom jeziku delegacijama 12 zemalja regiona i predstavnicima međunarodnih institucija i organizacija, predsednik je istakao da je Srbija zainteresovana za dalje unapređenje konstruktivnog političkog dijaloga i stvaranje povoljnih pretpostavki za trajno rešavanje otvorenih pitanja.
"Srbija nastoji da vodi aktivan dijalog koji bi obezbedio rešavanje pitanja razgraničenja, unapređenju položaja i prava manjina, postizanja trajnih rešenja za izbeglice, regulisanje pitanja oduzete imovine, stanarskih prava, konvalidacije radnog staža, povraćaj kulturnog blaga, sukcesije", precizirao je Nikolić.
Kad je reč o Kosovu, Nikolić je ocenio da je Srbija pokazala konstruktivan pristup i dobru volju u dijalogu Beograda i Prištine, što namerava da čini i ubuduće - iako to često nije nailazilo na adekvatan odgovor druge strane, niti na razumevanje međunardonih posrednika.
Srbija ostaje otvorena za razgovore o svim pitanjima i spremna je na kompromisna rešenja, poručio je, dodajući da je pitanje Kosova i Metohije veoma osetljivo za Srbiju, ali je zemlja nastojala da na pragmatičan i fleksibilan način obezbedi bolji život običnih ljudi koji žive u pokrajini.
"Do sada su mir i stabilnost sačuvani pre svega zahvaljujući konstruktivnom stavu Srbije. Principijelna pozicija Srbije o budućnosti Kosova i Metohije ostaje nepromenjena. Mi nikada nećemo eksplicitno ili implicitno priznati njenu jednostrano proglašenu nezavisnost. To predstavlja ustavni imperativ kao i našu moralnu, istorijsku i iznad svega demokratsku dužnost", istakao je Nikolić.
Nikolić je podsetio da je u dijalogu s Prištinom postignut aranžman o regionalnom predstavljanju i saradnji, kojim je obezbeđeno učešće svih i asimetričnost predstavljanja delegacija Prištine.
On je naglasio i da "Srbija ostaje da korača putem evropskih integracija, unapređujući, reformišući, i menjajući sisteme koji koče njen razvoj i prosperitet":
"Zalažemo se za princip indivudalnog vrednovanja svake zemlje kandidata za prijem u EU u skladu sa napretkom u ispunjavanju zadatih kriterijuma i uspešnosti sprovođenja reformi, a protiv uslovljavanja tempa pojedinih zemalja kandidata na uštrb ostalih".
Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je danas da su zajednički politički prioriteti svih država regiona uspostavljanje trajnog mira i blagostanja i težnja ka postizanju punopravnog članstva u EU i da je Srbija zato na stanovištu da je neophodna racionalizacija i konkretizacija delovanja regionalnih inicijativa.
Pozdravljajući učesnike samita,, Cvetković je istakao da su države regiona u ključnom periodu za rešavanje svojih nacionalnih interesa, pre svega u kontekstu evrointegracija i stvaranja stabilnog ambijenta nophodnog za privredni napredak.
"U narednim godinama regionalna saradnja bi trebalo da osigura principe i agendu za rešavanje preostalih izazova sa kojima se suočavamo. Smatramo da je dijalog koji se vodi u okviru PSJIE nezamenljiv okvir za razmenu naših ideja i skiciranje budućeg okvira saradnje", rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, zemlje regiona su shvatile da jedino zajedničkim snagama mogu prevazići situaciju u kojoj se nalaze tako što će udahnuti novi život regionalnoj saradnji i iskoristiti velike mogućnosti koje ona otvara.
Zajedničke muke: Put ka EU i kriza
Član Predsedništva BIH Nebojša Radmanović izjavio je da se BiH zalaže za jačanje saradnje u regionu i za rešavanje otvorenih pitanja u direktnom bilateralnom dijalogu.
Obraćajući se učesnicima sastanka u Palati Srbija, Radmanović je kazao da se BiH zalaže za jačanje regionalne saradnje u političkom, ekonomskom i energetskom smislu, ali se protivi njenoj daljoj, nepotrebnoj institucionalizaciji, istakavši da otvorene problem treba rešavati bilateralnim dijalogom i u okviru postojećih institucija.
"Nameravamo da do kraja godine podnesemo zahtev za status kandidata (za članstvo u EU)", rekao je Radmanović naglašavajući da je BiH opredeljena za evropske integracije.
Predsednik Makedonije Djorđe Ivanov rekao je da zemlje jugoistočne Evrope treba da ulože dodatne napore da ojačaju regionalnu saradnju kako bi prevazišle predrasude iz prošlosti i integrisale u Evropsku uniju.
"Ne treba da dozvolimo da nam prošlost ukrade sadašnjost i odloži budućnost. Došlo je vreme za akciju da bi ispunili zajedničke ciljeve - integraciju u EU i NATO", rekao je Ivanov obraćajući se
učesnicima samita.
Predsednik Makedonije je ukazao da zemlje regiona treba da pokušaju da "zajednički pronađu odgovore za tekuće izazove, a ne da čekaju da im ih drugi daju".
Ivanov je naglasio da će prioriteti makedonskog predsedavanja SEECP biti dobrosusedski odnosi, saradnja u ekonomiji i poljoprivredi kao i prekogranična saradnja i zajednička borba u oblasti klimatskih promena.
Zamenik premijera Turske Ali Babadžan ocenio je da su ekonomska saradnja i integracija u regionu potrebni posebno u vreme krize.
On je rekao da članice ove regionalne incijative treba budno da paze na moguće prelivanje krize.
"U vreme krize može biti iskušenja da podlegnemo protekcionizmu", rekao je Babadžan i dodao da je pravi lek jačanje regionalne saradnje.
On je naveo da "štednja mora da se pomiri s potrebom rasta" i ukazao na veliku nezaposlenost u regionu zbog čega treba voditi odgovornu ekonomsku politiku.
Babadžan je rekao i da je 100. godišnjica Balkanskih ratova dobra prilika da se Evropi i svetu pokaže da zemlje u regionu sarađuju.
Na kraju skupa održana je konferencija za novinare na kojoj su se predsednici Srbije, Crne Gore i Makedonije složili da je u poslednjih godinu dana - tokom predsedavanja Srbije Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi - došlo do značajnog unapređenja saradnje u regionu.
Domaćin skupa, Tomislav Nikolić poručio je istovremeno da će učiniti sve da on lično ne bude problem koji bi neko isticao kao razlog za nemogućnost saradnje, ali i da smatra da je svojim delima već pokazao da je potpuno posvećen ideji saradnje, bezbednosti i mira.
Po Nikolićevim rečima, kad je on lično u pitanju na delu su "različita izvlačenja iz konteksta, insinuacije, loša tumačenja i loše namere". Ipak, kako je kazao, sve je to manje važno od saradnje.
"Postoji i ljutnja kod nekih ljudi, ali sve to prođe, jer narodi moraju da sarađuju. Države moraju da sarađuju i mi smo se zbog toga i okupili", zaključio je predsednik Srbije.
Po njegovom mišljenju, sve zemlje regiona "dele zajedničke vrednosti demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava".
Zajednički prioritet članica PSJIE bi, kako je dodao, trebalo da bude težnja ka daljem produbljivanju saradnje, posebno u oblasti energetike, spoljne trgovine i borbe protiv organizovanog kriminala.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović - šef države koja je pre Srbije predsedavala PSJIE - ocenio je da su na beogradskom samitu uspešno afirmisane sve vrednosti PSJIE i izrazio očekivanje da će naredni predsedavajući, Makedonija, nastaviti da vodi u istom pravcu.
Po Vujanovićevim rečima, zemlje regiona su upućene jedne na druge i njihova uspešna saradnja je preporuka za šire integracije.
Makedonski predsednik Đorđe Ivanov najavio je da će prioriteti makedonskog predsedavanja PSJIE biti i globalni i regionalni problemi, pre svega klimatske promene i smanjenje rizika od prirodnih nepogoda.
"To su globalne pretnje ali i pretnje po naš region. I u budućnosti ćemo morati da zajednički odgovaramo na velike katastrofe", poručio je Ivanov.
Obraćajući se učesnicima sastanka u Palati Srbija, Radmanović je kazao da se BiH zalaže za jačanje regionalne saradnje u političkom, ekonomskom i energetskom smislu, ali se protivi njenoj daljoj, nepotrebnoj institucionalizaciji, istakavši da otvorene problem treba rešavati bilateralnim dijalogom i u okviru postojećih institucija.
"Nameravamo da do kraja godine podnesemo zahtev za status kandidata (za članstvo u EU)", rekao je Radmanović naglašavajući da je BiH opredeljena za evropske integracije.
Predsednik Makedonije Djorđe Ivanov rekao je da zemlje jugoistočne Evrope treba da ulože dodatne napore da ojačaju regionalnu saradnju kako bi prevazišle predrasude iz prošlosti i integrisale u Evropsku uniju.
"Ne treba da dozvolimo da nam prošlost ukrade sadašnjost i odloži budućnost. Došlo je vreme za akciju da bi ispunili zajedničke ciljeve - integraciju u EU i NATO", rekao je Ivanov obraćajući se
učesnicima samita.
Predsednik Makedonije je ukazao da zemlje regiona treba da pokušaju da "zajednički pronađu odgovore za tekuće izazove, a ne da čekaju da im ih drugi daju".
Ivanov je naglasio da će prioriteti makedonskog predsedavanja SEECP biti dobrosusedski odnosi, saradnja u ekonomiji i poljoprivredi kao i prekogranična saradnja i zajednička borba u oblasti klimatskih promena.
Zamenik premijera Turske Ali Babadžan ocenio je da su ekonomska saradnja i integracija u regionu potrebni posebno u vreme krize.
On je rekao da članice ove regionalne incijative treba budno da paze na moguće prelivanje krize.
"U vreme krize može biti iskušenja da podlegnemo protekcionizmu", rekao je Babadžan i dodao da je pravi lek jačanje regionalne saradnje.
On je naveo da "štednja mora da se pomiri s potrebom rasta" i ukazao na veliku nezaposlenost u regionu zbog čega treba voditi odgovornu ekonomsku politiku.
Babadžan je rekao i da je 100. godišnjica Balkanskih ratova dobra prilika da se Evropi i svetu pokaže da zemlje u regionu sarađuju.
Na kraju skupa održana je konferencija za novinare na kojoj su se predsednici Srbije, Crne Gore i Makedonije složili da je u poslednjih godinu dana - tokom predsedavanja Srbije Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi - došlo do značajnog unapređenja saradnje u regionu.
Domaćin skupa, Tomislav Nikolić poručio je istovremeno da će učiniti sve da on lično ne bude problem koji bi neko isticao kao razlog za nemogućnost saradnje, ali i da smatra da je svojim delima već pokazao da je potpuno posvećen ideji saradnje, bezbednosti i mira.
Po Nikolićevim rečima, kad je on lično u pitanju na delu su "različita izvlačenja iz konteksta, insinuacije, loša tumačenja i loše namere". Ipak, kako je kazao, sve je to manje važno od saradnje.
"Postoji i ljutnja kod nekih ljudi, ali sve to prođe, jer narodi moraju da sarađuju. Države moraju da sarađuju i mi smo se zbog toga i okupili", zaključio je predsednik Srbije.
Po njegovom mišljenju, sve zemlje regiona "dele zajedničke vrednosti demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava".
Zajednički prioritet članica PSJIE bi, kako je dodao, trebalo da bude težnja ka daljem produbljivanju saradnje, posebno u oblasti energetike, spoljne trgovine i borbe protiv organizovanog kriminala.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović - šef države koja je pre Srbije predsedavala PSJIE - ocenio je da su na beogradskom samitu uspešno afirmisane sve vrednosti PSJIE i izrazio očekivanje da će naredni predsedavajući, Makedonija, nastaviti da vodi u istom pravcu.
Po Vujanovićevim rečima, zemlje regiona su upućene jedne na druge i njihova uspešna saradnja je preporuka za šire integracije.
Makedonski predsednik Đorđe Ivanov najavio je da će prioriteti makedonskog predsedavanja PSJIE biti i globalni i regionalni problemi, pre svega klimatske promene i smanjenje rizika od prirodnih nepogoda.
"To su globalne pretnje ali i pretnje po naš region. I u budućnosti ćemo morati da zajednički odgovaramo na velike katastrofe", poručio je Ivanov.
Kraj predsedavanja Srbije
Domaćin skupa bio je predsednik Srbije, a učestvovale su delegacije 12 država. U Beogradu su danas bili predsednici Crne Gore Filip Vujanović, Makedonije Đorđe Ivanov, Bugarske Rosen Plevnelijev i Moldavije Nikolae Timofti, kao i član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović.
Takođe, na skupu su učestvovali i zamenik turskog premijera Ali Babačan, šef diplomatije Rumunije Andrei Marga, zamenik šefa diplomatije Albanije Seljim Beljotraja, pomoćnik ministra spoljnih poslova Hrvatske Nebojša Koharović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Grčke Janis Aleksis Zepos i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Boža Cerar.
Samitu su prisustvovali i ambasador Danske, zemlje koja predsedava EU, Mete Kjuel Nilsen, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (R C C) Hido Bišćević i generalni sekretar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Lamberto Zanijeri.
Samitom u Beogradu okončano je jednogodišnje predsedavanje Srbije PSJIE, koje su juče ministri inostranih poslova zemalja članice pohvalile kao veoma uspešno i puno inicijativa.
Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi je regionalna inicijativa pokrenuta 1996. godine na sastanku ministara inostranih poslova zemalja jugoistocne Evrope u Sofiji, sa ciljem promovisanja i jačanja dobrosusedskih odnosa zemalja regiona i transformisanja regiona u zonu mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje.
Članice Procesa su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Srbija i Turska.
Naredni Samit šefova država i vlada PSJIE biće održan u Ohridu 2013. godine, a godina dana kasnije u Bukureštu.
Na današnjem samitu je i potvrđeno imenovanje nekadašnjeg ministra inostranih poslova SR Jugoslavije Gorana Svilanovića za novog generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju. Pre Svilanovića, na ovoj funkciji je u dva mandata bio je Hidajet Biščević.
(Tanjug)
Takođe, na skupu su učestvovali i zamenik turskog premijera Ali Babačan, šef diplomatije Rumunije Andrei Marga, zamenik šefa diplomatije Albanije Seljim Beljotraja, pomoćnik ministra spoljnih poslova Hrvatske Nebojša Koharović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Grčke Janis Aleksis Zepos i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Boža Cerar.
Samitu su prisustvovali i ambasador Danske, zemlje koja predsedava EU, Mete Kjuel Nilsen, šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (R C C) Hido Bišćević i generalni sekretar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Lamberto Zanijeri.
Samitom u Beogradu okončano je jednogodišnje predsedavanje Srbije PSJIE, koje su juče ministri inostranih poslova zemalja članice pohvalile kao veoma uspešno i puno inicijativa.
Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi je regionalna inicijativa pokrenuta 1996. godine na sastanku ministara inostranih poslova zemalja jugoistocne Evrope u Sofiji, sa ciljem promovisanja i jačanja dobrosusedskih odnosa zemalja regiona i transformisanja regiona u zonu mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje.
Članice Procesa su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Srbija i Turska.
Naredni Samit šefova država i vlada PSJIE biće održan u Ohridu 2013. godine, a godina dana kasnije u Bukureštu.
Na današnjem samitu je i potvrđeno imenovanje nekadašnjeg ministra inostranih poslova SR Jugoslavije Gorana Svilanovića za novog generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju. Pre Svilanovića, na ovoj funkciji je u dva mandata bio je Hidajet Biščević.
(Tanjug)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte