Pre 13 godina u Slivovu, nadomak Gračanice, na kućnom pragu masakrirana su četvorica Simića.
Ubijeni su pošto su, kako kaže jedan od preživelih Simića - Živorad, uprkos upozorenju da napuste selo, ostali u nadi da će njihove komšije Albanci, čije su porodice tokom bombardovanja hranili, uzvratiti na isti način i putiti ih na miru da starost prožive na svojim ognjištima.
Dan posle povlačenja srpske vojske i policije, stigla je naredba da se selo evakuiše, jer su Albanci najavili da će "zaklati, ubiti i spaliti sve što je srpsko".
Staro i mlado sklonilo se u Gračanicu.
U selu su ostala četvorica Simića, jer su dobila garancije komšija da će biti pošteđeni.
Nažalost, pet dana kasnije njihova tela, izmasakrirana, nađena su u obližnjem potoku.
Dan ranije Živorad Simić, blagajnik u školi "Aca Marović" u Kosovu Polju, nije uspeo da ubedi oca Trajana, stričeve Živka i Dimitrija i brata od strica Živka "da se sklone na neki dan i da sačuvaju glave".
Ostali su, jer im je komšija, neki komandant OVK-a, dao besu (reč) da će ih jedinica OVK poštedeti.
Strina Jovanka verna do smrti svom suprugu, ostala je s njima.
Sutradan pred mrak vojnici iz engleskog kontingenta Kfora javili su da su u Slivovu nađena četiri tela.
"Zločinci su ih zatekli na obližnjim livadama gde su čuvali stoku. Mrak je padao, nekoliko krava se vratilo sa ispaše a za njima nije bilo pastira. Strina je krenula da ih traži i doziva. Presreli su je vojnici i obavestili da su nađena četiri tela u potoku. Prepoznala ih je po odeći oblivene krvlju - izmasakrirane.
Kada sam sa još dvojicom rođaka u pratnji Kfora stigao na lice mesta video sam stravičan prizor.Svi su bili na gomili. Zaklani. Stric Živko je imao stotinjak uboda nožem. Na svakom ubodu je ugašena cigareta. Ostala trojica imala su od 30 do 70 uboda nožem, prerezane vene oko šaka i stopala... Englezi su ih strpali u vreće i odvezli u bolnicu u Prištinu na obdukciju", svedoči Živorad.
Sutradan, uz posredovanje Raško-prizrenske eparhije, vladike Atanasija i predsednika Saveznog Komiteta za Kosovo i Metohiju Stanimira Vukićevića u mrtvačnici, uz jako obezbeđenje vojnika, Živorad je preuzeo posmrtne ostatke.
"Obdukcija nije vršena niti je imao ko da je obavi. Srpski lekari su tog dana poslednji evakuisani iz Kliničko-bolničkog centra, a uniformisani i naoružani pripadnici OVK, nazovi lekari, ostavili su rok od deset minuta da se tela na sporedni izlaz iz mrtvačnice izbace van kruga bolnice", priča Živorad.
Od tog dana Živorad traži odgovor na pitanje ko i zašto pokušava da zataška zločin u Slivovu.
"Ne postoji međunarodna institucija, nijedna misija, niti pak vladina ili nevladina organizacija kojoj se nisam obratio, tražeći da se pronađu zločinci koji se, verujem, slobodno šetaju stazama kojima su moj otac, stric i braća odvedeni na gubilište. Ubeđen sam da britanski vojnici znaju ko su zločinci, jer se njihov punkt nalazio na nekih pedesetak metara od mesta pogubljenja.
Verujem da su zločin gledali, a nisu mrdnuli prstom iako su bili upoznati s naredbom komande OVK - ubiti, zaklati, spaliti sve što je srpsko u Slivovu", kaže Živorad.
Danas u Slivovu od nekih 1.000 stanovnika, koliko ih je živelo do povlačenja vojske i policije - živi pedesetak staraca i sa njima u potpunoj izolaciji šestoro dece, koja nastavu na srpskom jeziku pohađaju u prostorijama zakupljene privatne kuće jer je njihova škola porušena a na njenom mestu podignut savremen objekat posvećen "borcima OVK".
Ostaje da Euleks, u skladu s ovlašćenjima,pokrene postupak - od obdukcije do saslušanja svedoka, počevši od Jovanke i Živorada, do komandanta britanskog Kfora, po čijem su nalogu, kako tvrdi Živorad, njegovi brojni dopisi završavali u kantama za smeće.
Posmrtni ostaci Simića pohranjeni su na groblju u Gračanici, odakle će biti preneseni u Slivovo dan pošto se obelodani istina o njihovom stradanju.
(Srna)
Dan posle povlačenja srpske vojske i policije, stigla je naredba da se selo evakuiše, jer su Albanci najavili da će "zaklati, ubiti i spaliti sve što je srpsko".
Staro i mlado sklonilo se u Gračanicu.
U selu su ostala četvorica Simića, jer su dobila garancije komšija da će biti pošteđeni.
Nažalost, pet dana kasnije njihova tela, izmasakrirana, nađena su u obližnjem potoku.
Dan ranije Živorad Simić, blagajnik u školi "Aca Marović" u Kosovu Polju, nije uspeo da ubedi oca Trajana, stričeve Živka i Dimitrija i brata od strica Živka "da se sklone na neki dan i da sačuvaju glave".
Ostali su, jer im je komšija, neki komandant OVK-a, dao besu (reč) da će ih jedinica OVK poštedeti.
Strina Jovanka verna do smrti svom suprugu, ostala je s njima.
Sutradan pred mrak vojnici iz engleskog kontingenta Kfora javili su da su u Slivovu nađena četiri tela.
"Zločinci su ih zatekli na obližnjim livadama gde su čuvali stoku. Mrak je padao, nekoliko krava se vratilo sa ispaše a za njima nije bilo pastira. Strina je krenula da ih traži i doziva. Presreli su je vojnici i obavestili da su nađena četiri tela u potoku. Prepoznala ih je po odeći oblivene krvlju - izmasakrirane.
Kada sam sa još dvojicom rođaka u pratnji Kfora stigao na lice mesta video sam stravičan prizor.Svi su bili na gomili. Zaklani. Stric Živko je imao stotinjak uboda nožem. Na svakom ubodu je ugašena cigareta. Ostala trojica imala su od 30 do 70 uboda nožem, prerezane vene oko šaka i stopala... Englezi su ih strpali u vreće i odvezli u bolnicu u Prištinu na obdukciju", svedoči Živorad.
Sutradan, uz posredovanje Raško-prizrenske eparhije, vladike Atanasija i predsednika Saveznog Komiteta za Kosovo i Metohiju Stanimira Vukićevića u mrtvačnici, uz jako obezbeđenje vojnika, Živorad je preuzeo posmrtne ostatke.
"Obdukcija nije vršena niti je imao ko da je obavi. Srpski lekari su tog dana poslednji evakuisani iz Kliničko-bolničkog centra, a uniformisani i naoružani pripadnici OVK, nazovi lekari, ostavili su rok od deset minuta da se tela na sporedni izlaz iz mrtvačnice izbace van kruga bolnice", priča Živorad.
Od tog dana Živorad traži odgovor na pitanje ko i zašto pokušava da zataška zločin u Slivovu.
"Ne postoji međunarodna institucija, nijedna misija, niti pak vladina ili nevladina organizacija kojoj se nisam obratio, tražeći da se pronađu zločinci koji se, verujem, slobodno šetaju stazama kojima su moj otac, stric i braća odvedeni na gubilište. Ubeđen sam da britanski vojnici znaju ko su zločinci, jer se njihov punkt nalazio na nekih pedesetak metara od mesta pogubljenja.
Verujem da su zločin gledali, a nisu mrdnuli prstom iako su bili upoznati s naredbom komande OVK - ubiti, zaklati, spaliti sve što je srpsko u Slivovu", kaže Živorad.
Danas u Slivovu od nekih 1.000 stanovnika, koliko ih je živelo do povlačenja vojske i policije - živi pedesetak staraca i sa njima u potpunoj izolaciji šestoro dece, koja nastavu na srpskom jeziku pohađaju u prostorijama zakupljene privatne kuće jer je njihova škola porušena a na njenom mestu podignut savremen objekat posvećen "borcima OVK".
Ostaje da Euleks, u skladu s ovlašćenjima,pokrene postupak - od obdukcije do saslušanja svedoka, počevši od Jovanke i Živorada, do komandanta britanskog Kfora, po čijem su nalogu, kako tvrdi Živorad, njegovi brojni dopisi završavali u kantama za smeće.
Posmrtni ostaci Simića pohranjeni su na groblju u Gračanici, odakle će biti preneseni u Slivovo dan pošto se obelodani istina o njihovom stradanju.
(Srna)
