Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići smatra da kosovska strana ne želi i neće prihvatiti nikakav "viši nivo" dijaloga s Beogradom, ako to podrazumeva ponovno otvaranje političkih i statusnih pitanja.
Ono na čemu će Priština insistirati jeste primena postignutih sporazuma, da se uklone nejasnoće i naknadne interpretacije, a tu je ključna uloga posrednika iz EU, koji treba jasno da presudi šta je zapravo dogovoreno, kazao je Maljići za list "Danas". Prema njegovim rečima, zatim dolaze novi sporazumi, oko elektrodistribucije, telefonije i slično.
Viši politički nivo dijaloga, koji se najavljuje, značiće samo veće garancije da će se sporazumi poštovati, kazao je Maljići.
Na konstataciju lista da je Beograd, reklo bi se, najviše zainteresovan za sever Kosova, Maljići je odgovorio da je "na severu Kosova stanje složeno, zato što nije ni počela primena Ahtisarijevog plana, a Srbija podržava paralelne strukture, kao da je to srpska teritorija i kao da su to srbijanske institucije".
"Na severu danas imamo iredentistički pokret, koji blokira puteve čak i za Kfor i Euleks, a otkazuje poslušnost i zvaničnom Beogradu. O severu se može voditi dijalog ali samo po pitanju koje je jasno postavila nemačka kancelarka Angela Merkel, a to je kako raspustiti paralelne strukture", smatra Maljići.
On je naveo da su "ljudi na severu toliko izmanipulisani i slabo informisani da uopšte i ne znaju kakve sve privilegije imaju od primene Ahtisarijevog plana i uspostavljanja jake lokalne samouprave".
Na podsećanje lista "Danas" da se u srpskoj javnosti govori o spremnosti novog predsednika Tomislava Nikolića da se sretne s predsednicom Kosova Atifete Jahjagom i šta bi za kosovsku javnost značio taj susret, Maljići smatra da je "to dobra stvar, jer će doprineti da se simbolički, a i praktično, razbije blokada u odnosima Srbije i Kosova".
"Ne verujem da će na tom sastanku doći do pomirenja ili velikih, istorijskih sporazuma. Njihov susret može doprineti da se s više energije i poverenja ide u nastavak dijaloga. Što se tiče državnih obeležja, to je za obe strane delikatno pitanje. Za Kosovo bi, recimo, bilo prihvatljivo ako bi obe strane razgovarale bez državnih obeležja", kazao je Maljići.
Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić rekao je da sada nije moguće reći da li će se Nikolić sastati sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom jer pre toga želi da se u Srbiji postigne konsenzus i definiše taktika.
I pojedini analitičari iz Srbije smatraju da prenos pregovra na viši nivo nije od presudne važnosti.
Član Foruma za međunarodne odnose Simeon Pobulić izjavio je za "Politiku" da ulazak Srbije u te razgovore ne bi morao da znači de fakto priznanje nezavisnosti Kosova, pod uslovom da se zemlja unapred ogradi.
Urednik časopisa "Nova srpska politička misao" Đorđe Vukadinović upozorava da konsenzus oko Kosova minira stavljanjem Beograda pred svršen čin, različitim vrstama pritisaka iz Brisela i drugih zapadnih prestonica i arogantnim stavom Prištine.
Vukadinović smatra da se tema pogrešno vodi o tome ko treba da vodi pregovore i ističe da je važno da se utanače "tvrde linije" ispod kojih se ne bi išlo, bez obzira na to ko bude formirao novu vladu, ko bude odlučivao i ko bude pregovarao u ime Srbije.
Nekadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović kaže da je "pomalo je iznenađen i pomalo razočaran" što je novi predsednik Srbije krenuo s tim da se razgovori podignu na viši nivo, ne razjašnjavajući sebi i drugima da bi to značilo samo novi ustupak.
"Moj stav je da uopšte nije trebalo ulaziti u proces tzv. normalizacije odnosa sa Prištinom", istakao je Jovanović.
(agencije/MONDO)
Viši politički nivo dijaloga, koji se najavljuje, značiće samo veće garancije da će se sporazumi poštovati, kazao je Maljići.
Na konstataciju lista da je Beograd, reklo bi se, najviše zainteresovan za sever Kosova, Maljići je odgovorio da je "na severu Kosova stanje složeno, zato što nije ni počela primena Ahtisarijevog plana, a Srbija podržava paralelne strukture, kao da je to srpska teritorija i kao da su to srbijanske institucije".
"Na severu danas imamo iredentistički pokret, koji blokira puteve čak i za Kfor i Euleks, a otkazuje poslušnost i zvaničnom Beogradu. O severu se može voditi dijalog ali samo po pitanju koje je jasno postavila nemačka kancelarka Angela Merkel, a to je kako raspustiti paralelne strukture", smatra Maljići.
On je naveo da su "ljudi na severu toliko izmanipulisani i slabo informisani da uopšte i ne znaju kakve sve privilegije imaju od primene Ahtisarijevog plana i uspostavljanja jake lokalne samouprave".
Na podsećanje lista "Danas" da se u srpskoj javnosti govori o spremnosti novog predsednika Tomislava Nikolića da se sretne s predsednicom Kosova Atifete Jahjagom i šta bi za kosovsku javnost značio taj susret, Maljići smatra da je "to dobra stvar, jer će doprineti da se simbolički, a i praktično, razbije blokada u odnosima Srbije i Kosova".
"Ne verujem da će na tom sastanku doći do pomirenja ili velikih, istorijskih sporazuma. Njihov susret može doprineti da se s više energije i poverenja ide u nastavak dijaloga. Što se tiče državnih obeležja, to je za obe strane delikatno pitanje. Za Kosovo bi, recimo, bilo prihvatljivo ako bi obe strane razgovarale bez državnih obeležja", kazao je Maljići.
Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić rekao je da sada nije moguće reći da li će se Nikolić sastati sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom jer pre toga želi da se u Srbiji postigne konsenzus i definiše taktika.
I pojedini analitičari iz Srbije smatraju da prenos pregovra na viši nivo nije od presudne važnosti.
Član Foruma za međunarodne odnose Simeon Pobulić izjavio je za "Politiku" da ulazak Srbije u te razgovore ne bi morao da znači de fakto priznanje nezavisnosti Kosova, pod uslovom da se zemlja unapred ogradi.
Urednik časopisa "Nova srpska politička misao" Đorđe Vukadinović upozorava da konsenzus oko Kosova minira stavljanjem Beograda pred svršen čin, različitim vrstama pritisaka iz Brisela i drugih zapadnih prestonica i arogantnim stavom Prištine.
Vukadinović smatra da se tema pogrešno vodi o tome ko treba da vodi pregovore i ističe da je važno da se utanače "tvrde linije" ispod kojih se ne bi išlo, bez obzira na to ko bude formirao novu vladu, ko bude odlučivao i ko bude pregovarao u ime Srbije.
Nekadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović kaže da je "pomalo je iznenađen i pomalo razočaran" što je novi predsednik Srbije krenuo s tim da se razgovori podignu na viši nivo, ne razjašnjavajući sebi i drugima da bi to značilo samo novi ustupak.
"Moj stav je da uopšte nije trebalo ulaziti u proces tzv. normalizacije odnosa sa Prištinom", istakao je Jovanović.
(agencije/MONDO)
