Kako saznaje Tanjug od izvora bliskog vrhu DS na toj Skupštini mogle bi da se dogodile značajne promene.
Predsednik DS Boris Tadić je u intervjuu za Novi magazin izjavio da neće podneti ostavku i da nema podela u stranci, te da će kao demokratski političar analizirati sopstvenu odgovornost, ali i drugih u stranci koji su doprineli lošem izbornom rezultatu.
U intrevjuu za "Blic" predsednik je vojvođanske vlade i pokrajinskih demokrata Bojan Pajtić izjavio da stranku treba "očistiti, jer su se neki članovi i funkcioneri ponašali bahato i neodgovorno".
Potpredsednica DS Jelena Trivan demantovala je u izjavi za Tanjug navode iz pojedinih medija o sukobima u stranci.
Ona je rekla da u DS nema svađa i navela da su na tu temu plasirane jedino neistine o raskolu.
"Jasno je i odakle te priče dolaze. Ova Vlada ovako komponavana može opstati samo ako nema opoziciju. jaka DS svakako nikome nije u interesu", rekla je Trivan za Tanjug.
Ona se osvrnula i na spekulacije po kojima je traženo da se raskinu lokalne koalicije sa SPS i nalgasila da će DS nastaviti da vodi gradove i opštine u kojima je pobedila.
"Na čelu Beograda biće Dragan Đilas, a Vojvodine Bojan Pajtić. Ako neko hoće da obori te većine može da proba, ali DS stoji iza svakog svog čoveka", kazala je Trivan.
Izuzimajući lidera stranke i potpredsednicu, na špekulacije o podelama među demokratama nijedan funkcioner DS javno nije hteo da reaguje, ali se u njihovim redovima već neko vreme, nakon što je splaslo razočarenje izbornim rezultatom, govori o održavanju vanredne izborne skupštine.
Mada u ovom trenutku još nije izvesno hoće li i kada ona biti održana, brojni stranački funkcioneri su javno prozivali neimenovane pojedince u stranci za koje smatraju da su svojom bahatošći i korumpiranošću oštetili stranku i koštali je učešća u vlasti.
Takođe, na poslednjem Glavnom odboru stranke predsednik Izvršnog odbora DS Marko Đurišić podneo je članovima izveštaj o izbornom rezultatu u kome u poslednjem pasusu navodi da loš rezultat zahteva pozivanje na odgovornost i na ozbiljne promene u sistemu DS.
O tome je u više navrata govorio i lider demokrata Boris Tadić.
Kako sada stvari stoje, demokrate bi u čistku, najavljivanu odmah nakon predsedničkih izbora, mogle da krenu od septembra, nakon što prođe letnja pauza, a mnogi se u ovom trenutku zalažu da vanredna skupština bude održana baš na godišnjicu demokratskih promena u Srbiji - 5. oktobra.
Prema saznanjima Tanjuga, u ovom trenuku najsigurnije su pozicije zamenika predsednika stranke Dragana Đilasa i potpredsednika Bojana Pajtića, budući da je stranka u Beogradu i Vojvodini, gde rukovode Đilas i Pajtić, ostvarila dobar rezultat na parlamentarnim izborima.
Vanredni stranački izbori bi, navodno, trebalo da stave i tačku na konfederativno uređenje DS.
Član DS i bivši premijer Zoran Živković smatra da je upravo takvo uređenje stranke koje počiva na podelama po regionima i dovelo do sunovrata stranke na političkoj sceni Srbije.
"Očigleno je da je stranka radila kao vrsta konfederacije, odnosno da je, na isti način kao što je DS delila mininistarstva kao feude u vladama u kojima je učestvovala, tako je i sama bila podeljena na teritorije".
Tako je jedan imao pod komandom Beograd, drugi Vojvodinu, treći zapadnu Srbiju, a predsednik je više bio "engleska kraljica nego neko ko je upravljao DS-om", smatra Živković.
U izjavi za Tanjug on je rekao i da su po regionima dalje bile raspoređene razne "paše i subaše" koje su preuzele svoju teritoriju i "ponašale se na način koji je u konačnom doveo do velikog poraza DS na prethodnim izorima".
"To konfederativno stanje je dovelo do potpunog napuštanja programa stranke, derogiranja osnovnih principa iz zlatnog doba stranke, a DS je postala veliki mehanizam za ostvarivanje ličnih i grupnih interesa", tvrdi Živković.
Ta situacija je "teška i ružna", smatra Živković, ali se može popraviti i to upravo održavanjem varedne skupštine stranke, a ne prebacivanjem odgovornosti među čelnicima DS-a.
"Umesto nemuštih prebacivanja krivice, što nemaju pravo da rade, jer snose odgovornost po vertikali, treba da bude raspisana vanredna skupština stranke sa ciljem da se DS seti zašto je osnovana, zašto su mnogi rizikovali život devedesetih, zašto je ubijen Zoran Đinđić i šta smo obećavali građanima pre i posle 5 oktobra", navodi Živković.
Takva DS, koja bi pretrpela korenite promene, bila bi "otrežnjena i resetovana na početni položaj Đinđićeve DS i mogla bi ponovo da počne da radi ono što je njena istorijska misija".
Živković, međutim, naglašava da bi pre vanredne izborne skupštine, za koju misli da bi trebalo da bude održana krajem septembra, morale biti održane skupštine opštinskih ogranaka koje u nekim gradovima nisu održane godinama.
To bi, kako ukazuje, značilo izbor novih delegata za izbornu skupštinu, a samim tim onemogućilo bi da o novom rukovodstvu odlučuju ljudi koji su već podeljeni po konfederativnom modelu, odnosno podržavaju jednu od tri frakcije DS-a.
"Jedino takva skupstina neće biti transmisija konferederalizama, već ljudi koji bi bili birani danas svesni onoga što se dogodilo u stranci", podvukao je Živković.
Da DS, ukoliko želi da ostane na političkoj sceni Srbije, mora da izvrši unutrašnju rekonstrukciju smatra i analitičar Dejan Vuk Stanković, koji naglašava da u tom procesu treba dati podršku onima koji pobeđuju, a one koji su izgubili - zameniti ljudima sa većim kapacitetom.
On dodaje da promene moraju da krenu od vrha ako članovi stranke smatraju da je to potrebno.
"Demokratama sledi burna skupština na kojoj treba očekivati postavljanje pitanja za sve što se dešavalo, pa i kadrovske promene. Te promene ne smeju biti samo kozmetičke, jer DS ima interes da promeni kadrovsku strukturu i uspostavi politički odgovornost", smatra Dejan Vuk Stanković.
Prema njegovim rečima, izbegavanje rešavanja otvorenih pitanja u sistemu DS, moglo bi demokrate da dovede u još veći problem.
"Demokratama je neophodno da se jasno ideloški definišu, jer su sada na klackalici između nacionalizama i partije koja ima monopol na evrointegracije, čime će se otvoriti za delove biračkog tela koji su izgubili", zaključio je Stanković.
Poslednjih dana, inače, u medijima je izbilo nekoliko "afera" o navodnim sukobima u DS, pa se tako pisalo o fizičkom obračunu dvojice potrpredsednika, Dragana Šutanovca i Dušana Petrovića, što su obojica negirali u zajedničkom saopštenju i najavili da će zaštitu zbog iznošenja neistina potražiti na sudu.
U intervjuu za "Blic" zamenik predsednika DS Dragan Đilas oštro je danas kritikovao najnoviju odluku Vlade Mirka Cvetkovića da se prihvati zahtev Vuka Jeremića kojim mu se odobrava sedam miliona dolara za godinu dana boravka u Njujorku tokom predsedavanja Generalnom skupštinom UN.
Đilas je takvu odluku kao i sumu koja je odobrena nazvao sramotnom, a prema pisanju "Blica" ta je odluka "uzburkala vrh DS-a".
(Tanjug)
Predsednik DS Boris Tadić je u intervjuu za Novi magazin izjavio da neće podneti ostavku i da nema podela u stranci, te da će kao demokratski političar analizirati sopstvenu odgovornost, ali i drugih u stranci koji su doprineli lošem izbornom rezultatu.
U intrevjuu za "Blic" predsednik je vojvođanske vlade i pokrajinskih demokrata Bojan Pajtić izjavio da stranku treba "očistiti, jer su se neki članovi i funkcioneri ponašali bahato i neodgovorno".
Potpredsednica DS Jelena Trivan demantovala je u izjavi za Tanjug navode iz pojedinih medija o sukobima u stranci.
Ona je rekla da u DS nema svađa i navela da su na tu temu plasirane jedino neistine o raskolu.
"Jasno je i odakle te priče dolaze. Ova Vlada ovako komponavana može opstati samo ako nema opoziciju. jaka DS svakako nikome nije u interesu", rekla je Trivan za Tanjug.
Ona se osvrnula i na spekulacije po kojima je traženo da se raskinu lokalne koalicije sa SPS i nalgasila da će DS nastaviti da vodi gradove i opštine u kojima je pobedila.
"Na čelu Beograda biće Dragan Đilas, a Vojvodine Bojan Pajtić. Ako neko hoće da obori te većine može da proba, ali DS stoji iza svakog svog čoveka", kazala je Trivan.
Izuzimajući lidera stranke i potpredsednicu, na špekulacije o podelama među demokratama nijedan funkcioner DS javno nije hteo da reaguje, ali se u njihovim redovima već neko vreme, nakon što je splaslo razočarenje izbornim rezultatom, govori o održavanju vanredne izborne skupštine.
Mada u ovom trenutku još nije izvesno hoće li i kada ona biti održana, brojni stranački funkcioneri su javno prozivali neimenovane pojedince u stranci za koje smatraju da su svojom bahatošći i korumpiranošću oštetili stranku i koštali je učešća u vlasti.
Takođe, na poslednjem Glavnom odboru stranke predsednik Izvršnog odbora DS Marko Đurišić podneo je članovima izveštaj o izbornom rezultatu u kome u poslednjem pasusu navodi da loš rezultat zahteva pozivanje na odgovornost i na ozbiljne promene u sistemu DS.
O tome je u više navrata govorio i lider demokrata Boris Tadić.
Kako sada stvari stoje, demokrate bi u čistku, najavljivanu odmah nakon predsedničkih izbora, mogle da krenu od septembra, nakon što prođe letnja pauza, a mnogi se u ovom trenutku zalažu da vanredna skupština bude održana baš na godišnjicu demokratskih promena u Srbiji - 5. oktobra.
Prema saznanjima Tanjuga, u ovom trenuku najsigurnije su pozicije zamenika predsednika stranke Dragana Đilasa i potpredsednika Bojana Pajtića, budući da je stranka u Beogradu i Vojvodini, gde rukovode Đilas i Pajtić, ostvarila dobar rezultat na parlamentarnim izborima.
Vanredni stranački izbori bi, navodno, trebalo da stave i tačku na konfederativno uređenje DS.
Član DS i bivši premijer Zoran Živković smatra da je upravo takvo uređenje stranke koje počiva na podelama po regionima i dovelo do sunovrata stranke na političkoj sceni Srbije.
"Očigleno je da je stranka radila kao vrsta konfederacije, odnosno da je, na isti način kao što je DS delila mininistarstva kao feude u vladama u kojima je učestvovala, tako je i sama bila podeljena na teritorije".
Tako je jedan imao pod komandom Beograd, drugi Vojvodinu, treći zapadnu Srbiju, a predsednik je više bio "engleska kraljica nego neko ko je upravljao DS-om", smatra Živković.
U izjavi za Tanjug on je rekao i da su po regionima dalje bile raspoređene razne "paše i subaše" koje su preuzele svoju teritoriju i "ponašale se na način koji je u konačnom doveo do velikog poraza DS na prethodnim izorima".
"To konfederativno stanje je dovelo do potpunog napuštanja programa stranke, derogiranja osnovnih principa iz zlatnog doba stranke, a DS je postala veliki mehanizam za ostvarivanje ličnih i grupnih interesa", tvrdi Živković.
Ta situacija je "teška i ružna", smatra Živković, ali se može popraviti i to upravo održavanjem varedne skupštine stranke, a ne prebacivanjem odgovornosti među čelnicima DS-a.
"Umesto nemuštih prebacivanja krivice, što nemaju pravo da rade, jer snose odgovornost po vertikali, treba da bude raspisana vanredna skupština stranke sa ciljem da se DS seti zašto je osnovana, zašto su mnogi rizikovali život devedesetih, zašto je ubijen Zoran Đinđić i šta smo obećavali građanima pre i posle 5 oktobra", navodi Živković.
Takva DS, koja bi pretrpela korenite promene, bila bi "otrežnjena i resetovana na početni položaj Đinđićeve DS i mogla bi ponovo da počne da radi ono što je njena istorijska misija".
Živković, međutim, naglašava da bi pre vanredne izborne skupštine, za koju misli da bi trebalo da bude održana krajem septembra, morale biti održane skupštine opštinskih ogranaka koje u nekim gradovima nisu održane godinama.
To bi, kako ukazuje, značilo izbor novih delegata za izbornu skupštinu, a samim tim onemogućilo bi da o novom rukovodstvu odlučuju ljudi koji su već podeljeni po konfederativnom modelu, odnosno podržavaju jednu od tri frakcije DS-a.
"Jedino takva skupstina neće biti transmisija konferederalizama, već ljudi koji bi bili birani danas svesni onoga što se dogodilo u stranci", podvukao je Živković.
Da DS, ukoliko želi da ostane na političkoj sceni Srbije, mora da izvrši unutrašnju rekonstrukciju smatra i analitičar Dejan Vuk Stanković, koji naglašava da u tom procesu treba dati podršku onima koji pobeđuju, a one koji su izgubili - zameniti ljudima sa većim kapacitetom.
On dodaje da promene moraju da krenu od vrha ako članovi stranke smatraju da je to potrebno.
"Demokratama sledi burna skupština na kojoj treba očekivati postavljanje pitanja za sve što se dešavalo, pa i kadrovske promene. Te promene ne smeju biti samo kozmetičke, jer DS ima interes da promeni kadrovsku strukturu i uspostavi politički odgovornost", smatra Dejan Vuk Stanković.
Prema njegovim rečima, izbegavanje rešavanja otvorenih pitanja u sistemu DS, moglo bi demokrate da dovede u još veći problem.
"Demokratama je neophodno da se jasno ideloški definišu, jer su sada na klackalici između nacionalizama i partije koja ima monopol na evrointegracije, čime će se otvoriti za delove biračkog tela koji su izgubili", zaključio je Stanković.
Poslednjih dana, inače, u medijima je izbilo nekoliko "afera" o navodnim sukobima u DS, pa se tako pisalo o fizičkom obračunu dvojice potrpredsednika, Dragana Šutanovca i Dušana Petrovića, što su obojica negirali u zajedničkom saopštenju i najavili da će zaštitu zbog iznošenja neistina potražiti na sudu.
U intervjuu za "Blic" zamenik predsednika DS Dragan Đilas oštro je danas kritikovao najnoviju odluku Vlade Mirka Cvetkovića da se prihvati zahtev Vuka Jeremića kojim mu se odobrava sedam miliona dolara za godinu dana boravka u Njujorku tokom predsedavanja Generalnom skupštinom UN.
Đilas je takvu odluku kao i sumu koja je odobrena nazvao sramotnom, a prema pisanju "Blica" ta je odluka "uzburkala vrh DS-a".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.