U Skupštinu Srbije, nekoliko dana pred očekivani nastavak konstitutivne sednice, stigle su ostavke na poslaničke funkcije tri poslanika DSS i jednog iz Srpske napredne stranke.
Ostavke su podneli lider DSS Vojislav Koštunica, kao i potpredsednici stranke Aleksandar Popović i Dragan Jočić.
Njih trojica nisu naveli razloge za podnošenje ostavke, mada je Popović ranije prilikom podnošenja ostavke na odborničko mesto u gradskoj skupštini kao razlog naveo posvećenost profesiji.
Naprednjak Aleksandar Nikolić ostavku obrazložio imenovanjem na funkciju savetnika predsednika Republike.
Nikolić je u ostavci napisao da je na funkciju savetnika predsednika Republike imenovan 8. juna i u tom smislu pozvao se na Zakon o izboru narodnih poslanika i Ustav, koji propisuju da poslanik ne moze biti i funkcioner u izvršnoj vlasti.
U skupštinu je 28. juna stiglo i obaveštenje predsednika Srbije Tomislava Nikolića predsedavajućem parlamenta Zahariju Trnavčeviću da je za mandatara predložio lidera SPS Ivicu Dačića.
Predsednik Srbije je u tom obrazloženju naveo da na osnovu Ustava i Zakona o predsedniku Republike predlaže skupštini Dačića za kandidata za predsednika vlade.
"Molim vas da u saradnji sa poslaničkim grupama konstituisanim u Narodnoj skupštini zakažete nastavak prve sednice parlamenta kako bi izbor nove vlade Srbije bio obavljen u zakonom predvidjenom roku", napisao je Nikolić.
Prema najavama mandatara i njegovih koalicionih partnera, nastavak konstitutivne sednice mogao bi da se očekuje naredne sedmice, a nakon toga usvajanje potrebnih zakona za izbor i izbor nove vlade.
U Skupštinu Srbije stigle ranije su stigle i ostavke Nikolića, Veroljuba Stevanovića i Ifete Radončić, kao i zahtev za ne potvrdjivanje mandata Draganu Djilasu.
Nikolić je, zbog izbora za predsednika Srbije, ostavku na poslaničku funkciju parlamentu uputio 31. maja u 13.55 sati, neposredno pred posebnu sednicu na kojoj je polozio zakletvu čime je počeo da mu teče petogodišnji mandat na mestu šefa države.
Prvi na listi "Izbor za bolji život" Dragan Djilas skupštini je uputio pismo u kome traži da mu se ne potvrdi mandat. "Budući da se potvrdjivanjem mandata stiču prava i dužnosti narodnog poslanika, a da ja ne nameravam da postanem narodni poslanik, molim vas da ne potvrdite moj mandat", naveo je tada Djilas.
Ostavku na funkciju narodnog poslanika podneo je 30. maja i Stevanović sa liste URS, zbog izbora za gradonačelnika Kragujevca, a dan kasnije i Radončićka, iz Stranke demokratske akcije - Sulejman Ugljanin.
Radončićka se u pisanoj ostavci pozvala na Zakon o izboru narodnih poslanika i član u kome su definisani razlozi za prestanak mandata pre isteka vremena na koje je poslanik izabran, ali nije precizirala o kojem je razlogu reč.
Zakonom je precizirano da poslanik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku skupštine, u roku od tri dana od dana overe, a parlament konstatuje ostavku i dan prestanka mandata odmah posle prijema obaveštenja o razlozima za prestanak mandata na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.
Poslanički mandat dodeljuje se sledećem poslaniku na izbornoj listi.
(Tanjug)
Njih trojica nisu naveli razloge za podnošenje ostavke, mada je Popović ranije prilikom podnošenja ostavke na odborničko mesto u gradskoj skupštini kao razlog naveo posvećenost profesiji.
Naprednjak Aleksandar Nikolić ostavku obrazložio imenovanjem na funkciju savetnika predsednika Republike.
Nikolić je u ostavci napisao da je na funkciju savetnika predsednika Republike imenovan 8. juna i u tom smislu pozvao se na Zakon o izboru narodnih poslanika i Ustav, koji propisuju da poslanik ne moze biti i funkcioner u izvršnoj vlasti.
U skupštinu je 28. juna stiglo i obaveštenje predsednika Srbije Tomislava Nikolića predsedavajućem parlamenta Zahariju Trnavčeviću da je za mandatara predložio lidera SPS Ivicu Dačića.
Predsednik Srbije je u tom obrazloženju naveo da na osnovu Ustava i Zakona o predsedniku Republike predlaže skupštini Dačića za kandidata za predsednika vlade.
"Molim vas da u saradnji sa poslaničkim grupama konstituisanim u Narodnoj skupštini zakažete nastavak prve sednice parlamenta kako bi izbor nove vlade Srbije bio obavljen u zakonom predvidjenom roku", napisao je Nikolić.
Prema najavama mandatara i njegovih koalicionih partnera, nastavak konstitutivne sednice mogao bi da se očekuje naredne sedmice, a nakon toga usvajanje potrebnih zakona za izbor i izbor nove vlade.
U Skupštinu Srbije stigle ranije su stigle i ostavke Nikolića, Veroljuba Stevanovića i Ifete Radončić, kao i zahtev za ne potvrdjivanje mandata Draganu Djilasu.
Nikolić je, zbog izbora za predsednika Srbije, ostavku na poslaničku funkciju parlamentu uputio 31. maja u 13.55 sati, neposredno pred posebnu sednicu na kojoj je polozio zakletvu čime je počeo da mu teče petogodišnji mandat na mestu šefa države.
Prvi na listi "Izbor za bolji život" Dragan Djilas skupštini je uputio pismo u kome traži da mu se ne potvrdi mandat. "Budući da se potvrdjivanjem mandata stiču prava i dužnosti narodnog poslanika, a da ja ne nameravam da postanem narodni poslanik, molim vas da ne potvrdite moj mandat", naveo je tada Djilas.
Ostavku na funkciju narodnog poslanika podneo je 30. maja i Stevanović sa liste URS, zbog izbora za gradonačelnika Kragujevca, a dan kasnije i Radončićka, iz Stranke demokratske akcije - Sulejman Ugljanin.
Radončićka se u pisanoj ostavci pozvala na Zakon o izboru narodnih poslanika i član u kome su definisani razlozi za prestanak mandata pre isteka vremena na koje je poslanik izabran, ali nije precizirala o kojem je razlogu reč.
Zakonom je precizirano da poslanik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku skupštine, u roku od tri dana od dana overe, a parlament konstatuje ostavku i dan prestanka mandata odmah posle prijema obaveštenja o razlozima za prestanak mandata na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.
Poslanički mandat dodeljuje se sledećem poslaniku na izbornoj listi.
(Tanjug)
