Tekst Sporazuma SNS-SPS-URS

1. Ubrzanje procesa evropskih integracija uz maksimalne napore za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU. Strane potpisnice su saglasne da pregovori o pristupanju Evropskoj uniji počnu što pre, jer Srbija želi da bude njen deo. Strane potpisnice saglasne su da sprovedu neophodne sistemske reforme i ispune kriterijume koje je uspostavio Evropski savet u Kopenhagenu i proces stabilizacije i pridruživanja. Glavni elementi reformi su: uspostavljanje tržišne ekonomije koja funkcioniše, postizanje makroekonomske stabilnosti, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Reformama su potrebni zakoni, ali više od toga potrebno je primeniti usvojene zakone i propise i posebnu pažnju obratiti na vladavinu prava.

2. Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Vlada Srbije želi normalizaciju života svih građana na teritoriji Kosova i Metohije. Potrebno je sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom i nastaviti dijalog na političkom nivou, uz učešće najviših državnih funkcionera. Pitanje Kosova i Metohije rešavaćemo mirnim sredstvima, unapređenjem dijaloga, uz poštovanje demokratskih rešenja. U tom smislu prihvatićemo rezultate dijaloga Beograda i Prištine, koji je postigla prethodna Vlada Srbije u svim dosadašnjim razgovorima. Želimo veću odgovornost u dijalogu sa Evropskom unijom i Prištinom i podizanje te odgovornosti na viši nivo. Ovo će zahtevati intenzivne razgovore tokom određenog vremenskog perioda, ali mi smo spremni da otpočnemo sa ovim razgovorima odmah, bez preduslova, uz poštovanje Ustava Republike Srbije. Bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji mora biti osigurana. Srpska istorijska i kulturna baština, crkve i manastiri moraju biti posebno zaštićeni i obezbeđeni. Vlada Srbije naročito mora da radi na jačanju privrede u srpskim sredinama, ali i na povratku srpskih prognanika na svoja ognjišta.

3. Unapredićemo saradnju sa susedima, vodićemo balansiranu spoljnu politiku i sarađivaćemo sa svim zemljama sveta u interesu Srbije. Pomirenje u regionu među državama sa postojećim granicama, uslov je za izgradnju budućnosti. Srbija u potpunosti podržava evropsku perspektivu celog regiona. Zalažemo se za bezbednost, stabilnost i dobre odnose među narodima Zapadnog Balkana. Svi nesporazumi moraju da budu razrešeni na miran način i u duhu saradnje. U tom smislu želimo dobre odnose sa Crnom Gorom, Makedonijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom uz uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države. Istovremeno, Vlada će se u okviru Sporazuma o specijalnim odnosima zalagati za potpuno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i razvijati najbolju kulturnu, ekonomsku i svaku drugu saradnju sa Republikom Srpskom.

2. EKONOMSKA I SOCIJALNA POLITIKA

EKONOMSKA POLITIKA - Neophodne su hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. Ovaj program mera biće donet do kraja septembra, nakon sagledavanja stvarnog stanja u budžetu, sveobuhvatne analize i ozbiljnih konsultacija sa privrednicima, sindikatima i stručnom javnošću. S jedne strane, mere moraju biti radikalne u pravcu smanjivanja birokratije i eliminisanja nepotrebnih troškova države, a s druge strane, socijalno odgovorne u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva. Vlada Srbije nastaviće razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog razvoja.

1. Program fiskalne konsolidacije Program fiskalne konsolidacije zasnivaće se, pre svega, na racionalizaciji i smanjivanju rashodne strane budžeta. Svi nepotrebni troškovi državne administracije biće eliminisani. Umesto da svako ministarstvo ima brojne i nekontrolisane sopstvene prihode, sve rashode ministarstava treba utvrditi kroz zakonom utvrđeni budžetski postupak i finansirati ih iz jednog izvora - klasičnih poreskih prihoda. U oktobru ćemo doneti novi Zakon o javnim nabavkama, koji će povećati transparentnost procesa, smanjiti korupciju i omogućiti smanjivanje rashoda države.

2. Nećemo zamrzavati penzije i plate, ali njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta, uz uvažavanje principa da rast penzija treba da prati rast plata u javnom sektoru.

3. Izvršićemo reformu poreskog sistema radi njegovog pojednostavljenja. Ukinućemo nepotrebne takse i parafiskalne namete, a preostale takse smanjiti na nivo koji neće kočiti razvoj privatnog preduzetništva. Ukinućemo sve republičke namete koji su uvedeni neporeskim zakonima. Biće ukinuti i nepotrebni lokalni nameti i takse.

4. Reformisaćemo sistem PDV-a . Malim i srednjim preduzećima biće omogućeno da PDV plaćaju tek kada naplate robu, a ne kada je fakturišu. Podići ćemo cenzus za obavezan ulazak malih preduzeća u sistem PDV -a. Na taj način, olakšalo bi se poslovanje preduzetnika čije firme imaju relativno mali promet. Za građevinske firme biće predviđeno da investitor odgovara za PDV obavezu izvođača radova, ako ne plati izvršene radove u ugovorenom roku.

5. Reformisaćemo politiku sopstvenih prihoda koje ostvaruju razne republičke agencije i komisije. Naknade koje one naplaćuju biće ukinute ili smanjene, tj. upodobljene realnim mogućnostima privrede, pri čemu će se maksimalno uprostiti njihovo administriranje.

6. Nastavićemo fiskalnu decentralizaciju. Porez na zarade i ubuduće treba da ostane jedan od ključnih prihoda opština i gradova u kojima se naplaćuje. Pojačaćemo kontrolu namenskog korišćenja sredstava i propisati da se najveći deo dodatnih prihoda lokala mora koristiti za kapitalne investicije. Izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, biće predviđeno i obavezno izdvajanje odgovarajućih sredstava lokalnih samouprava za rad mesnih zajednica, prema objektivnim kriterijumima. Trenutni status gradskih opština je neodrživ, jer za poverene nadležnosti ne dobijaju dovoljno sredstava iz gradskih budžeta. Ovo stanje ćemo promeniti izmenama niza zakona koji uređuju tu oblast.

7. Efikasno upravljanje konsolidovanim računom trezora (KRT) podrazumeva uključivanje svih učesnika KRT-a u informacioni sistem za upravljanje finansijama (FMIS). Precizno ćemo definisati kategoriju učesnika opšteg državnog sektora koja podrazumeva kako budžetske korisnike, tako i institucije koje jesu deo državne strukture, ali nisu finansirane iz republičkog budžeta. Postoji više od 200 različitih institucija koje nisu korisnici budžeta iako su deo opšteg državnog sektora. Trezor će objaviti sveobuhvatan spisak svih učesnika KRT-a kako bi se unapredilo upravljanje sredstvima, ali i praćenje i planiranje rashoda sa namenskih računa.

8. Donećemo hitni Plan antikriznih mera za privredu, imajući u vidu da je srpska privreda ponovo u recesiji. Njegova ključna stavka biće program subvencionisanih kredita za likvidnost i investicije, jer on je dao veoma dobre rezultate i značajno ublažio udar prvog talasa krize u periodu 2009-2010. godine. U uslovima krize, država mora posebno da interveniše na pokretanju proizvodnje i investicija u regionima sa visokom stopom nezaposlenosti, u skladu sa budžetskim mogućnostima.

9. Podržaćemo preduzetnike kroz bespovratnu pomoć i subvencionisane kredite. Posebnu podršku ćemo pružiti zanatlijama, što podrazumeva i donošenje modernog Zakona o zanatstvu. Važna podrška biće obezbeđena preduzećima koja se bave informacionim tehnologijama i izvozom usluga.

10. Obezbedićemo jednake uslove poslovanja za sve. Promenom zakona biće omogućeno da kontrolu neregistrovanih preduzeća preuzme Poreska uprava, koja ima mnogo veći potencijal da uvede red i spreči nelojalnu konkurenciju urednim platišama poreza i doprinosa.

11. Po ugledu na anglo-saksonske zemlje, donećemo Zakon o odgovornosti direktora, kojim ćemo predvideti stroge zatvorske kazne i višegodišnju zabranu obavljanja delatnosti za direktore firmi za koje se dokaže da namerno izbegavaju plaćanja svojih obaveza prema dobavljačima, tako što smišljeno izazivaju bankrote svojih firmi. Presudnu ulogu u stvaranju jednakih uslova za sve na tržištu imaće reforma pravosuđa.

12. Zalagaćemo se za efikasno kažnjavanje svih oblika zloupotrebe monopola i dominantnog položaja i svih oblika povrede konkurencije i za uklanjanje svih vrsta barijera za slobodno poslovanje i ulazak na tržište. U tom cilju uz pomoć EU i zemalja članica povećaćemo stručne kapacitete Komisije za zaštitu konkurencije i organizacija za zaštitu potrošača.

13. Prioriteti energetske i rudarske politike Srbije biće:
- Podizanje energetske bezbednosti Srbije, podizanjem energetske efikasnosti i investiranjem (kroz otvaranje novih rudnih polja, izgradnju hidro i termo kapaciteta, ulaganje u obnovljive izvore energije i definisanje jasne politike cena i cenovnih pariteta),
- Razvoj i podizanje komunalne energetike kroz proizvodnju i toplotne i električne energije u toplanama i postepenu izmenu štetnih energenata poput mazuta i uglja, obnovljivim izvorima, pre svega, biomasom, kao i gasom.
- Razvijanje Srbije kao tranzitne rute i skladišta za energiju i energente, investiranje u izgradnju drugog pravca dotoka gasa, ulaganje u elektroenergetske konekcije sa susedima, završetkom i izgradnjom novih podzemnih skadišta gasa.
- Uspostavljanje i razvoj tržišta energije i energenata, a prema standardima EU - električne energije, gasa, naftnih derivata i tečnog naftnog gasa.

14. Stvorićemo uslove za formiranje Razvojne banke, kao podršku privredi i razvojnim nacionalnim projektima. Fond za razvoj treba da ostane institucija koja podržava mala i srednja preduzeća i ulaganje u nerazvijena područja pod povoljnim uslovima. Kroz odgovarajuću dokapitalizaciju treba osnažiti Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). Ona treba da ostane samostalna institucija za osiguranje izvoznih poslova, po ugledu na slične institucije u svetu (Hermes u Nemačkoj, Kofas u Francuskoj, Kontrol banka u Austriji...).

15. Intenziviraćemo podsticanje direktnih investicija preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Pokrenućemo i novi program kojim bi se obezbedila bespovratna podsticajna sredstva za obuku i zapošljavanje novih radnika u zanatstvu i u malim i srednjim preduzećima. Na ovaj način, ministarstvo nadležno za privredu obezbediće bespovratna sredstva za domaće preduzetnike koji su u stanju da uposle od 5 do 50 novih radnika, pod sličnim uslovima kao i u programu SIEPA.

16. Trajno opredeljenje države je zadržavanje vlasništva u Komercijalnoj banci. Pored toga, trebalo bi ukrupniti bankarski proces i kroz proces dokapitalizacije i pripajanja osnažiti Poštansku štedionicu. Ukoliko se ukaže prilika i potreba, razmotrićemo i mogućnost akvizicije pojedinih banaka sa inostranim kapitalom.

17. U mandatu ovu Vlade obezbedićemo dvostruko veći budžet za poljoprivredu. Postepeno ćemo stvoriti uslove da se najmanje 5% republičkog budžeta izdvaja za poljoprivredu. Agrarna politika mora biti predvidiva, a sistem podsticaja zagarantovan najmanje 5 godina. Ukinućemo uslovljavanje isplate subvencija poljoprivrednicima plaćanjem doprinosa za PIO. Izvršićemo pravedniju raspodelu subvencija, kao i geografsku i sektorsku distribuciju budžeta. Stimulisaćemo investicije u poljoprivredi kroz bespovratna sredstva. Vratićemo podršku nekomercijalnim gazdinstvima - tzv. staračkim domaćinstvima. Reformisaćemo institucionalnu podršku poljoprivrednicima.

18. Vodićemo posebnu brigu o prirodnim resursima naše zemlje i obezbedićemo veća ulaganja u energetski i rudarski sektor, kao i saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu.

SOCIJALNA POLITIKA - U sprovođenju socijalne politike strane potpisnice će izgrađivati sistem socijalnih prava koji će podsticati ekonomski razvoj, garantovati ličnu socijalnu sigurnost i razvijati nove oblike solidarnosti i humanosti. Obezbedićemo dostupnost socijalne zaštite najsiromašnijim građanima. Obezbedićemo održivi razvoj vaninstitucionalnih, otvorenih oblika socijalne zaštite i socijalnih usluga i omogućićemo razvoj usluga u lokalnoj zajednici kroz kofinansiranje sa centralnog nivoa za grupe opština niskog nivoa razvijenosti. Pospešićemo koordinaciju između: ministarstava, centralnog i lokalnog nivoa vlasti, vlade i donatora, povećati efikasnost pružanja usluga uz racionalniju potrošnju.

1. Porodica, deca i omladina imaće pravo na odgovarajuću socijalnu, zakonsku i ekonomsku zaštitu, uz poštovanje načela rodne ravnopravnosti.

2. Posebno ćemo voditi računa da osobe sa invaliditetom ostvare svoje pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i na učešće u životu zajednice.

3. Starim licima obezbedićemo društvenu zaštitu, pre svega zdravstvenu, tuđu negu i pomoć u slučaju bolesti i trajne invalidnosti.

4. Uvešćemo ciljanu podršku za najsiromašnije građane. Zaštitićemo slojeve stanovništva kojima je najteže u ovoj krizi.

5. Svim penzionerima koji imaju manje od 15.000,00 dinara mesečno biće isplaćena trinaesta penzija u visini od 15.000,00 dinara u 4 jednake rate.

6. Usvojićemo Zakon o socijalnom preduzetništvu - treći sektor privređivanja: u okviru sektora socijalnog preduzetništva obezbediće se zapošljavanje do 1% radno aktivnog stanovništva Republike iz marginalizovanih društvenih grupa, nekonkurentnih na tržišu rada (osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, itd.).

7. Vlada Srbije će se zalagati na obnavljanju stanovništva odnosno poboljšanju nataliteta, kroz društvenu brigu o deci, pomoć majkama, posebno na selu.

8. Izvršiće se revidiranje i uvesti strožije kazne, kada su u pitanju svi vidovi nasilja (nad ženama, decom, vršnjačko nasilje).

3. PRAVNA DRŽAVA I VLADAVINA PRAVA

Uspostavljanje pravne države i vladavine prava temelj je stvaranja pravne sigurnosti, pojedinca, ali i čitavog društva, jer podstiče privredni rast, ulaganja i konkurentno poslovanje i jedan je od osnovnih preduslova privrednog, društvenog i političkog razvoja Republike Srbije.

1. Otklonićemo sve negativne posledice reforme pravosuđa iz prethodnog perioda. Reformisanjem zakona u oblasti pravosuđa obezbedićemo:
- dostupnost sudova svim građanima kroz funkcionalnije organizovanu mrežu pravosudnih organa;
- nezavisnost i stalnost sudijske i samostalnost tužilačke funkcije u skladu sa opšteprihvaćenim međunarodnim i evropskim standardima;
- obrazovanje i izbor najkvalitetnijih diplomiranih pravnika na funkcije u pravosuđu, kao i njihovu specijalizaciju za vođenje postupaka u pojedinim oblastima, jačanjem Pravosudne akademije.

2. Preispitaćemo novodonete sitemske pravosudne zakone (Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o krivičnom postupku), kojima su upućene ozbiljne kritike u stručnoj javnosti. Ubrzaćemo uvođenje javnobeležničke delatnosti, donošenje Građanskog zakonika i novog Zakona o vanparničnom postupku.

3. Zalagaćemo se za izgradnju jasne, unifikovane i konzistentne sudske prakse za čitavu teritoriju države.

4. Za potpuno uspostavljanje pravne države i vladavine prava nužno je reformisati i unaprediti sitem evidencije stvarnih prava na nepokretnostima.

4. BORBA PROTIV KORUPCIJE I KRIMINALA

Strane potpisnice saglasne su da se sistemski i beskompromisno bore protiv kriminala i korupcije i u tom smislu preduzeće sledeće mere:

1. Vlada Srbije ispitaće postupak sprovođenja svih privatizacija za koje postoji sumnja da su sprovedene na protivpravan način, a o kojima se govori i u izveštajima Evropske komisije.

2. Vlada Srbije vodiće oštru borbu protiv organizovanog kriminala, narko kartela, a u saradnji sa demokratskim svetom boriće se i protiv svih oblika terorizma.

3. Zalaganje za javnost u radu, jasne i pregledne zakonske i podzakonske propise sa ciljem smanjenja samovolje službenika i nameštenika, koji su u poziciji da odlučuju o tuđim pravima i interesima, što je osnovni preduslov za iskorenjivanje korupcije;

4. Podizanje na viši nivo saradnje celokupnog upravnog, bezbednosnog i pravosudnog aparata i udruženo delovanje u borbi protiv korupcije;

5. Uvođenje obavezne kontrole imovine (prihoda i rashoda) lica na važnim funkcijama u pravosuđu i državnoj upravi koje su podložne zloupotrebama;

6. Jačanje nezavisnosti i povećanje ovlašćenja organa koji se bave borbom protiv korupcije;

7. Saradnja sa svim značajnim svetskim organizacijama u borbi protiv trgovine drogom, ljudima, krijumčarenja oružja i drugih najtežih oblika međunarodnog kriminala;

8. Posebna pažnja biće posvećena sprovođenju svih neophodnih antiterorističkih mera i u tom cilju uspostaviće se saradnja sa svim zemljama regiona;

9. Jačanje kaznene politike;

10. Donošenje Zakona o zaštiti uzbunjivača čija će efikasna i striktna primena biti obezbeđena uspostavljanjem internet portala za prijavu korupcije koji će kontrolisati zaštitnik građana ili poverenik za informacije od javnog značaja;

11. Primena preventivnih mera za sprečavanje sukoba interesa u svim oblastima;

12. Uspostavljanje saradnje sa građanima i nevladinim sektorom radi intenzivnije i efikasnije borbe protiv korupcije.

5. REFORMA DRŽAVNE UPRAVE

1. Izvršićemo maksimalnu racionalizaciju državne uprave. Eliminisaćemo neproduktivne rashode i ukinuti nepotrebne državne organe i agencije. Na taj način troškovi države biće smanjeni, a efikasnost rada administracije povećana.

2. Smanjićemo birokratske procedure i ubrzati rad administracije. Nastavićemo drugu fazu sprovođenja regulatorne reforme. Uvešćemo princip po kome ,ćutanje administracije znači odobravanje".

3. Osnovaćemo kancelarije za brze odgovore na svim nivoima čime će građani i privreda dobijati efikasniji državni servis na jednom mestu.

4. Izvršićemo reformu i modernizaciju rada inspekcijskih službi.

5. Uvešćemo elektronsku upravu na svim nivoima i ukinuti nepotrebnu papirologiju.

6. PROFESIONALIZACIJA UPRAVLJANJA JAVNIM PREDUZEĆIMA

Izvršićemo reformu javnih preduzeća u cilju efikasnijeg poslovanja i unapređenja kvaliteta i konkurentnosti njihovih usluga.

1. Organizovaćemo javna preduzeća kao društva kapitala (korporatizacija), uz odgovarajuće regulisanje njihove specifičnosti, budući da obavljaju delatnosti od opšteg interesa i da uglavnom posluju u netržišnim uslovima. Korporatizacija će:
- pojednostaviti pravni okvir što će smanjiti troškove i rizike poslovanja;
- omogućiti lakšu promenu strukture i oblika kapitala i poboljšati uslove kreditiranja;
- obezbediti privlačenje privatnih investicija i kroz institucionalno javno-privatno partnerstvo (dokapitalizacijom ili osnivanjem novog društva);
- doprineti odvajanju uloge države kao zakonodavca od uloge vlasnika, što će podstaći tržišna pravila poslovanja i dugoročno poboljšati kvalitet javnih usluga;

2. Srbija će zadržati većinsko vlasništvo u strateški važnim javnim preduzećima koja imaju monopolsku poziciju na tržištu (EPS, Železnica, PTT, Aerodrom.).

3. Upravljanje javnim preduzećima biće profesionalizovano, a Vlada će preuzeti kontrolnu ulogu. Uprava javnih preduzeća biće nezavisna, bez uticaja osnivača na svakodnevni proces upravljanja. Naknade upravi biće uslovljene ostvarenim planovima i postignutim rezultatima. Preispitaće se kvalifikaciona struktura zaposlenih i izvršiti njeno poboljšanje u cilju povećanja produktivnosti rada i obezbediće se stalna obuka zaposlenih uz primenu novih znanja i tehnologija u poslovanju.

4. Učinićemo poslovanje javnih preduzeća transparentnim. Trenutno je poslovanje javnih preduzeća potpuno zatvoreno za javnost, što je nedopustivo ako se zna da su javna preduzeća često u velikim gubicima, da su uglavnom monopolisti na tržištu i da je prosečna zarada u njima znatno iznad opšteg proseka. U cilju ostvarivanja transparentnog poslovanja propisaćemo da se redovno (godišnje/polugodišnje) objavljuju:
- ciljevi privrednog društva;
- finansijski izveštaji;
- izveštaja o javnim nabavkama;
- izveštaji o dodeljenoj pomoći, subvencijama, dobijenim garancijama;
- sve veće obaveze i odgovornosti koje preuzima javno preduzeće;
- podaci o finansijskim rizicima;
- izveštaji o poslovima sa povezanim licima, a posebno licima povezanim sa članovima uprave koja su angažovana u konkurentnim delatnostima;
- zbirni izveštaj o poslovanju javnih preduzeća.

5. Unapredićemo i učvrstiti mehanizme za kontrolu poslovanja javnih preduzeća:
- Uspostavićemo jasnu vezu između nadzornog odbora, Narodne skupštine i Državne revizorske institucije. Odbori Narodne skupštine i narodni poslanici, kao direktni predstavnici građana, imaće aktivniju ulogu u kontroli rada javnih preduzeća. Propisaćemo obavezu Nadzornog odbora da na zahtev stalnih ili ad hoc odbora Narodne skupštine, dostavi vanredne izveštaje o poslovanju javnog preduzeća, važnijim poslovnim odlukama, izboru direktora, strukturi zaposlenih i sl.
- Zaposlene u službama interne revizije postavljaće nadzorni odbor, nakon sprovedenog javnog konkursa, a ti zaposleni podnosiće izveštaje i odgovarati isključivo nadzornom odboru. - Utvrdićemo pravila, sadržinu i metodologiju za izradu poslovnih planova i strogo poštovati rokove za izradu tih planova, uz primenu oštrih sankcija za članove uprave koji to ne poštuju; - Uspostavićemo jasna pravila za ocenu uspešnosti poslovanja javnih preduzeća i vršiti ocenu rada uprave najmanje jednom godišnje;
- Ovlastićemo nadzorni odbor da po potrebi formira radna tela koja bi vršila nadzor određenih poslovnih poduhvata;
- Donećemo Kodeks ponašanja kojim će se utvrditi pravila ponašanja za rukovodstvo i zaposlene u javnim preduzećima;

7. DECENTRALIZACIJA I REGIONALNI RAZVOJ

Da bi Srbija brže napredovala, potrebno je da sve opštine, gradovi i regioni dobiju jednake šanse. Posebnu pažnju posvetićemo smanjenu regionalnih razlika u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja.

1. Pokrenućemo široku javnu raspravu o potrebi promene Ustava radi regionalizacije i dalje decentralizacije Srbije

2. Omogućićemo formiranje novih opština na teritoriji velikih gradova, ukoliko postoji ekonomska opravdanost za to i ukoliko većina građana na lokalnom referendumu potvrdi da to želi

3. Izvršićemo fiskalnu decentralizaciju u velikim gradovima, posebno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kroz prenos odgovarajućih nadležnosti i sredstava na gradske opštine prema objektivnim kriterijumima i evropskim standardima

4. Izvršićemo decentralizaciju i dekoncentraciju republičkih institucija, kada god postoje opravdani razlozi za to. To ćemo najpre učiniti sa inspekcijom rada.

5. Pojačaćemo kontrolu namenskog korišćenja sredstava i preporučićemo da se najveći deo dodatnih prihoda lokala i regiona mora koristiti za kapitalne investicije. Istovremeno, treba ispitati mogućnost prenošenja dodatnih nadležnosti na lokalne samouprave, u cilju što efikasnijeg pružanja usluga građanima koji u njima žive.

6. Obezbedićemo ravnomeran razvoj saobraćajne infrastructure izgradnjom autoputa od Beograda ka zapadnoj Srbiji (Koridor 11), autoputa od Pojata do Preljine (zapadno - moravski koridor), spajanjem Kragujevca sa Koridorom 10. Takođe, izgradićemo regionalni autoput koji vezuje Zaječar i Bor sa Koridorom 10 (kod Paraćina) i povezati Loznicu i Šabac sa Koridorom 10 i dalje preko Rume, tunelom kroz Frušku Goru, sve do Novog Sada, kao i druge infrastrukturne projekte od značaja za regionalni razvoj Srbije.

7. Izgradićemo modernu telekomunikacionu optičku infrastrukturu. Savremene elektronske komunikacije i širokopojasni pristup internet treba omogućiti ravnopravno građanima i preduzećima u svim krajevima Srbije.

8. ZDRAVSTVO, OBRAZOVANjE I NAUKA

ZDRAVLJE - Zdravlje je jedna od najznačajnijih društvenih vrednosti, osnovna ljudska potreba i pravo. Zdravlje je javno, a ne samo privatno dobro. Za zaštitu zdravlja građana odgovorna je država. Svi građani Srbije trebalo bi da budu obuhvaćeni zdravstvenim osiguranjem na principima solidarnosti, jednakosti i univerzalnosti. Sistem zdravstvene zaštite trebalo bi da se zasniva na načelima ravnopravnog i opšteg pristupa i dostupnosti zdravstvenih institucija svim građanima. Dugoročno se zalažemo za potpuno besplatno zdravstvo, a kratkoročno za minimiziranje participacije, kao i za proširenje liste zdravstvenih usluga i lekova koji se mogu izdati na recept i platiti na teret iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Zato je potrebno da u skorašnjoj budućnosti promenimo i način finansiranja zdravstvene zaštite i strukturu funkcionisanja zdravstvenih ustanova.

OBRAZOVANJE - Znanje i obrazovanje su jedan od najvažnijih oslonaca promenama koje treba da sprovedemo kako bismo štopre postal demokratski razvijeno i ekonomski stabilno društvo, spremno i sposobno za evropske integracije. Zato je potrebno da obezbedimo stabilno funkcionisanje obrazovnog sistema i da samo obrazovanje stalno unapređujemo kako bi ono u pravom smislu i u punoj meri bilo pokretačka snaga promena. Osnovni ciljevi razvoja obrazovanja su unapređenje dostupnosti, odnosno, pravednosti i ravnopravnosti u obrazovanju, povećanje kvaliteta obrazovanja i poboljšanje efikasnosti obrazovnog sistema. Posebno je važno da u obrazovanju zadržimo i unapredim socijalnu dimenziju, da obezbedimo jednake šanse za sve, bez obzira na socijalni status i poreklo i da povećamo broj obrazovanih građana, da se unapređuje stručno obrazovanje nastavnika i da se sistem obrazovanja inovira. Država mora da održi i unapredi besplatno osnovno i srednje obrazovanje, da obezbeđuje besplatne udžbenike, da podstiče školovanje na višim nivoima obrazovanja i da ulaže u razvoj obrazovne infrastrukture. Samo tako možemo povećati broj obrazovanih građana u ukupnom stanovništvu. Cilj kojem težimo je da se izdvajanja za obrazovanje povećaju u skladu sa Strategijom obrazovanja Vlade Srbije 2012/2020, i to sukcesivno. Nastojaćemo da se u toku ovog mandata to izdvajanje poveća saglasno ekonomskim mogućnostima države. Sa stanovišta povećanja kvaliteta nastaviće se sa razvojem i kontinuiranim praćenjem ove oblasti, posebno u cilju dostizanja savremenih standarda, koji se primenjuju u Evropskom obrazovnom prostoru na svim nivoima obrazovanja, pri čemu posebno mesto ima razvoj sistema osiguranja kvaliteta obrazovanja. Koncept finansiranja obrazovanja po glavi učenika će se rešavati na sistemski način: preuzimanjem finansiranja obrazovanja na različitim nivoima (republika, pokrajina, lokalna samouprava), kroz ekonomsko-socijalni program za zaposlene, uvođenjem celodnevnog boravka za učenike i drugim merama. Posebno ćemo voditi računa o socijalno-ekonomskom položaju za zaposlene u prosveti, s obzirom na njihov značaj i važnost u vaspitanju i obrazovanju mladih naraštaja.

NAUKA - Naš je strateški cilj da stvorimo društvo zasnovano na znanju. U tom cilju povećaćemo ulaganja u infrastrukturne projekte u oblasti nauke i naučna istraživanja. Plan je da u narednim godinama izdvajanja za nauku i istraživanja u Srbiji budu u skladu sa Strategijom naučnog i tehniloškog razvoja uz učešće industrije i privatnog sektora u finansiranju nauke. Moramo uspostaviti partnerstvo između onih koji stvaraju naučne inovacije i znanje i onih koji su direktni korisnici te nauke i znanja, između javnog i privatnog sektora, u zemlji i inostranstvu. Ojačaćemo partnerstvo naučno-obrazovnih institucija sa privrednom i industrijom kroz projekte inovacija. Uvešćemo olakšice na sredstva koje privatne kompanije iz zemlje i inostranstva ulože u zajedničke projekte sa naučno-istraživačkim organizacijama u Srbiji.

9. SLOBODA MEDIJA

Strane potpisnice saglasne su da aktivno učestvuju u reformi regulative koja treba da doprinese stvaranju otvorenog demokratskog društva obezbeđivanjem uslova za objektivno, slobodno i kvalitetno novinarstvo i ostvarenju ustavnog načela o pravu građana na istinito i potpuno informisanje. U tom cilju zalagaćemo se za:

1. Nužnu borbu protiv cenzure i auto-cenzure u medijima;

2. Izmenu zakonske regulative, a naročito Zakona o informisanju, Zakon o radiodifuziji, kao i Zakona o telekomunikacijama. Njih treba prilagoditi ne samo zahtevima dalje demokratizacije medija, već i savremenim tehnologijama koje omogućavaju bolju informisanost građana;

3. Stvaranje uslova za oslobađanje novinara od političkih pritisaka ali i pritisaka urednika, vlasnika i drugih centara moći;

4. Zaštitu prava na privatnost, ljudsko dostojanstvo, čast i ugled u medijskom delovanju, a naročito zaštitz dostojanstva dece i zabranu diskriminacije;

5. Onemogućavanje svakog monopola i političke kontrole nad medijima;

6. U potpunosti ćemo obezbediti javnost i transparentnost vlasničke strukture u medijima, uz sprečavanje koncentracije vlasništva koja prevazilazi evropske standarde. Na putu dalje demokratizacije društva i medija, strane potpisice ovog sporazuma će sa posebnom pažnjom ponovo razmotriti izveštaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije".

(MONDO)