"Ustavni sud ocenjuje da je uvođenjem instituta 'zamenika predsednika Vlade', zakonodavni organ prekoračio granice svojih ustavnih ovlašćenja jer je time neposredno ustanovio u strukturi Vlade novu funkciju koju Ustav ne predviđa", navodi se u obrazloženju odluke koja je danas objavljena na sajtu Ustavnog suda.

Nasuprot tome, Ustavni sud ocenjuje da je zakonsko uvođenje pojma "prvi potpredsednik Vlade" preduzeto u granicama ustavnih ovlašćenja i da nema značenje protivustavnog zadiranja zakonodavne vlasti u normativni i funkcionalni domen izvršne vlasti.

Polazeći od odredbi Ustava koje utvrđuju sastav Vlade i određuju da je čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri, Sud smatra da je, takvim ustavnim određenjem isključena mogućnost da se bilo kojim aktom nižim od Ustava pa dakle i zakonom, uvode nove funkcije što je učinjeno u ovom slučaju uvođenjem instituta "zamenik predsednika Vlade".

Iz tog razloga, Ustavni sud je na današnjoj sednici utvrdio da odredbe Zakona u delovima kojima se "prvom potpredsedniku" Vlade određuje i svojstvo "zamenika predsednika Vlade”, nisu saglasne sa Ustavom.

"Imajući u vidu odsustvo ustavne uređenosti pitanja zamenjivanja predsednika Vlade, Ustavni sud smatra da je na Ustavu zasnovano zakonsko uvođenje obaveze predsednika Vlade da odredi jednog od potpredsednika Vlade, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti, sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana Vlade.

"To kako na opštem ustavnom ovlašćenju, odnosno obavezi zakonodavnog organa da uredi i obezbedi funkcionisanje i rad svakog državnog organa, tako i na posebnom i izričitom ovlašćenju da to učini i u pogledu funkcionisanja i rada Vlade, donošenjem zakona o Vladi", navodi se u odluci.

Sud je takođe ocenio da propisivanje takve obaveze predsednika Vlade ne predstavlja povredu Ustavom utvrđenog položaja i funkcija predsednika Vlade, niti ima karakter protivustavnog uvođenja ovlašćenja za jednog od potpredsednika.

Sud je danas ustanovio da je 13 od 20 odredbi Zakona u utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine neustavno.
Sud je to utvrdio polazeći od toga da je decentralizacija državne vlasti jedan od osnovnih principa proklamovanih Ustavom, kao i da je jedino ustavotvorac ovlašćen da odredi granice decentralizacije.

"To znači da zakon kojim se uređuje nadležnost autonomne pokrajine, kao nedržavnog nivoa vlasti, mora biti u skladu sa granicama koje postavlja Ustav", istaknuto je u obrazloženju odluke koja je danas objavljena na sajtu Ustavnog suda.

Ustavni sud je, nakon tri pripremne sednice i dve javne rasprave, na sednici od 10. jula utvrdio da pojedine odredbe, odnosno delovi odredbi ukupno 20 članova Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine nisu u saglasnosti s Ustavom, a odbio je predlog za utvrđivanje neustavnosti odredbi 13 članova tog zakona.

(Tanjug)