Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović zakazao je za subotu, 4. avgust, u 10 sati nastavak sednice na kojoj će poslanici raspravljati o amandmanima na predložene izmene Zakona o NBS.
Na predložene izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije poslanici su uložili ukupno 46 amandmana, među kojima su i amandmani DS-a i URS-a kojima se predlaže brisanje člana kojim je predviđeno da se "devizne rezerve mogu koristiti za kupovinu hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu".
DS je uverena da se "predloženim amandmanom sprečava da NBS ulazi u rizične poslove na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, a da se brisanjem člana 18 eliminiše neizvesnost i zabrinutost građana i stručne javnosti za stabilnost funkionisanja NBS.
Poslanička grupa URS tražila je brisanje tog člana uz obrazloženje da je "mogućnost da NBS na sekundarnom tržištu kupi hartije od vrednosti države, lokalne samouprave, javnih preduzeća u budućnosti loše rešenje.
Poslanik URS Vladimir Ilić objasnio je da će se na taj način otkloniti svaka mogućnost da se devizne rezerve NBS troše u svrhu finansiranja države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća.
Primedbe na to zakonsko rešenje imao je i MMF. "Izmena koja dozvoljava NBS da na sekundarnom tržištu kupuje hartije od vrednosti koje su izdali država ili druga javna tela, de facto omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs", upozorio je u pismu direktor MMF za Evropu Reza Mogadam.
Među amandmanima je i DS-ov, kojim se traži skraćenje mandata direktoru Uprave za nadzor sa predviđenih šest na dve godine.
S obzirom na to da se predloženim zakonom uvodi Uprava za nadzor, koja treba da preuzme velike nadležnosti i odgovornosti, direktoru treba skratiti mandate na dve godine s pravom ponovog izbora, što će omogućiti da se posle dve godine sačini detaljna analiza svih pozitivnih i negativnih uvođenja Uprave za nadzor, piše u amandmanu DS.
LDP smatra da guverner NBS ne može biti politički aktivan najmanje godinu dana u političkoj stranci pre izbora na funkciju kako bi se obezbedila nezavisnost guvernera od mogućeg uticaja političke strnke čiji je bio funkcioner i zato predlaže da se time upotpuni član 8 izmenjenog Zakona o NBS.
Među uloženim amandmanima je i DSS-ov kojim se traži da funkcioneri NBS umesto 80 odsto zarade primaju 50 odsto, ukoliko im prestane funkcija zbog podnošenja ostavke ili razresenja.
Zašto bi jednom odlazećem funkcioneru NBS koji se prema zakonskom okviru zamenjuje jer nije bio stručan i kompetentan, država isplatila oko tri miliona dinara, koliko jedan prosečan građanin Srbije zaradi za 100 meseci, piše u amandmanu te poslaničke grupe.
DSS zato smatra da ta praksa mora da se prekine, kao i da mora da se zaustavi neodgovorna potrošnja koja je i kreirala ogromnu budžetsku rupu u vreme prošle vlade. Iznos u visini od šestomesečne polovine plate ovlašćenog funkcionera je u okolnostima u kojima se Srbija nalazi adekvatan, naglašava se u obrazloženju amandmana.
Najveći broj amandmana podnela je DS - 28, zatim LSV sedam, DSS pet, LDP - četiri, a po jedan SPO-DHS S i URS.
Stefanović je subotu odredio i kao dan za glasanje, kada će se poslanici izjasniti o predloženim izmenama zakona, kao i o izboru Saše Jankovića za ombudsmana.
Poslednju sednicu Skupština Srbije završila je sinoć oko ponoći, posle skoro tročasovne načelne rasprave o izboru ombudsmana.
Izbor Jankovića podržale su sve poslaničke grupe, a za drugi mandat predložile su ga LDP, SPS i DS, što je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo takođe jednoglasno prihvatio.
Iako je bilo nesporno da će Janković dobiti nepodeljenu podršku, sve poslaničke grupe u parlamentu izložle su razloge zbog kojih će u danu za glasanje glasati za njegov izbor.
Šef poslaničkog kluba SVM Balint Pastor rekao je da se ne seća kada je poslednji put u skupštini postignut konsenzus o nekoj tako važnoj funkciji, kao što je bilo kada je reč o izboru Jankovića.
On je ocenio da je veoma loše po funkcionisanje pravne države i vladavinu prava što zaštintik građana nije ranije izabran i podsetio da je Janković istekao mandate pre desetak dana.
"Ne treba da postoji međuperiod što se tiče funkcionisanja institucija, posebno onih koji se staraju o sprovođenju ljudskih i manjinskih prava i zato smo se nadali da ćemo ovu sednicu održati i pre majskih izbora", rekao je Pastor.
On je ukazao da je Jankovića za prvi madnat prva predložila urpavo poslnička grupa manjina, a zatim i LDP i SPS, pa da ovog puta nisu želeli da se utrkuju sa ostalim poslaničkim grupama.
Ovlašćeni predstavnik DSS Milica Vojić-Marković podsetila je da je u vreme mandata lidera te stranke Vojislava Koštunice uspostavljena institucija zaštitnika građana.
Prema njenim rečima, Srbija ima dobro postavljen pravni okvir za zaštitu ljudskih prava, ali državni službenici ne rade uvek u korist običnog čoveka, koji im se obrati.
Građani imaju poverenja da ombudsman radi objektivno i profesionalno, kazala je ona i ocenila da mu se, u suprotnom, ne bi ni obraćali.
Vojić-Marković je rekla i da je Janković okupio dobar tim, da je ostvario više od 15.000 kontaktata sa građanima, od toga 3.500 pisanim putem, a 2.500 je okončano u prethodnom mandate od pet godina.
Ona je dodala da je neophodno kadrovski ojačati instituciju ombudsmana.
"Zaštitnik građana je 184 puta intervenisao po sopstvenoj inicijativi", dodala je ona i naglasila da će DS S podržati i instituciju i Jankovića, jer je izgradio profesionalnu i nezavisnu instituciju.
Sa Vojić-Marković se složio i Miljenko Derata iz LDP, kao i predstavnici poslaničkih klubova manjina i SDPS.
Ovlašćeni predstavnik URS-a Predrag Marković rekao je da Janković nije pokušavao nemoguće zarad političke ili licne atrakcije da bi pokazao da je institucija nemoćna, već, naprotiv, pažljivo je birao saradnike.
To će poslužiti za primer onima koji žele da istinski grade institucije. "Vi ste uporno edikovali i one koji su prava povređivali ali i one čija su prava bila povređena, ali i pokazivali sopstvenu spremnost da učite i da javno kažete da nešto ne možete", rekao je Marković obraćajući se Jankoviću.
Zaštitnik građana je pre svega adresa gde nešto mogu da sazniju, nešto nauče, a možda i dobiju pomoć, zaključio je Marković i naglasio da će i URS galsati za njegov izbor.
Socijalisti su podsetili da postoji pokrajinski obmudsman i da treba razmišljati o tome da se slične institucije oforme i u lokalnim institucijama.
Ovlašćeni predstavnik DS Gordana Čomić je rekla da je DSS i skupština u sazivu 2004. i 2008. imala inicijativu, ali i svest da o nekim temamam može biti uspseha smao ako ima međupartijske saradnje, a jedna od tema je bio zakon o zaštitniku građana.
U sledećih pet godina volela bih da vidim sednice parlametna na kojima bi rapspravljali izveštaje Jankovića i njegov zahtev šta se sa preporukama uradilo, dodala je Čomićeva.
Iako se juče vodila duga i burna rasprava zbog promene zakona o NBS, ipak je najviše pažnje javnosti izazvalo dvoje novih poslanika - bivša članica grupe "Models" Nevena Adžemović i voditelj Ivan Bauer.
(agencije/MONDO)
DS je uverena da se "predloženim amandmanom sprečava da NBS ulazi u rizične poslove na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, a da se brisanjem člana 18 eliminiše neizvesnost i zabrinutost građana i stručne javnosti za stabilnost funkionisanja NBS.
Poslanička grupa URS tražila je brisanje tog člana uz obrazloženje da je "mogućnost da NBS na sekundarnom tržištu kupi hartije od vrednosti države, lokalne samouprave, javnih preduzeća u budućnosti loše rešenje.
Poslanik URS Vladimir Ilić objasnio je da će se na taj način otkloniti svaka mogućnost da se devizne rezerve NBS troše u svrhu finansiranja države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća.
Primedbe na to zakonsko rešenje imao je i MMF. "Izmena koja dozvoljava NBS da na sekundarnom tržištu kupuje hartije od vrednosti koje su izdali država ili druga javna tela, de facto omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs", upozorio je u pismu direktor MMF za Evropu Reza Mogadam.
Među amandmanima je i DS-ov, kojim se traži skraćenje mandata direktoru Uprave za nadzor sa predviđenih šest na dve godine.
S obzirom na to da se predloženim zakonom uvodi Uprava za nadzor, koja treba da preuzme velike nadležnosti i odgovornosti, direktoru treba skratiti mandate na dve godine s pravom ponovog izbora, što će omogućiti da se posle dve godine sačini detaljna analiza svih pozitivnih i negativnih uvođenja Uprave za nadzor, piše u amandmanu DS.
LDP smatra da guverner NBS ne može biti politički aktivan najmanje godinu dana u političkoj stranci pre izbora na funkciju kako bi se obezbedila nezavisnost guvernera od mogućeg uticaja političke strnke čiji je bio funkcioner i zato predlaže da se time upotpuni član 8 izmenjenog Zakona o NBS.
Među uloženim amandmanima je i DSS-ov kojim se traži da funkcioneri NBS umesto 80 odsto zarade primaju 50 odsto, ukoliko im prestane funkcija zbog podnošenja ostavke ili razresenja.
Zašto bi jednom odlazećem funkcioneru NBS koji se prema zakonskom okviru zamenjuje jer nije bio stručan i kompetentan, država isplatila oko tri miliona dinara, koliko jedan prosečan građanin Srbije zaradi za 100 meseci, piše u amandmanu te poslaničke grupe.
DSS zato smatra da ta praksa mora da se prekine, kao i da mora da se zaustavi neodgovorna potrošnja koja je i kreirala ogromnu budžetsku rupu u vreme prošle vlade. Iznos u visini od šestomesečne polovine plate ovlašćenog funkcionera je u okolnostima u kojima se Srbija nalazi adekvatan, naglašava se u obrazloženju amandmana.
Najveći broj amandmana podnela je DS - 28, zatim LSV sedam, DSS pet, LDP - četiri, a po jedan SPO-DHS S i URS.
Stefanović je subotu odredio i kao dan za glasanje, kada će se poslanici izjasniti o predloženim izmenama zakona, kao i o izboru Saše Jankovića za ombudsmana.
Poslednju sednicu Skupština Srbije završila je sinoć oko ponoći, posle skoro tročasovne načelne rasprave o izboru ombudsmana.
Izbor Jankovića podržale su sve poslaničke grupe, a za drugi mandat predložile su ga LDP, SPS i DS, što je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo takođe jednoglasno prihvatio.
Iako je bilo nesporno da će Janković dobiti nepodeljenu podršku, sve poslaničke grupe u parlamentu izložle su razloge zbog kojih će u danu za glasanje glasati za njegov izbor.
Šef poslaničkog kluba SVM Balint Pastor rekao je da se ne seća kada je poslednji put u skupštini postignut konsenzus o nekoj tako važnoj funkciji, kao što je bilo kada je reč o izboru Jankovića.
On je ocenio da je veoma loše po funkcionisanje pravne države i vladavinu prava što zaštintik građana nije ranije izabran i podsetio da je Janković istekao mandate pre desetak dana.
"Ne treba da postoji međuperiod što se tiče funkcionisanja institucija, posebno onih koji se staraju o sprovođenju ljudskih i manjinskih prava i zato smo se nadali da ćemo ovu sednicu održati i pre majskih izbora", rekao je Pastor.
On je ukazao da je Jankovića za prvi madnat prva predložila urpavo poslnička grupa manjina, a zatim i LDP i SPS, pa da ovog puta nisu želeli da se utrkuju sa ostalim poslaničkim grupama.
Ovlašćeni predstavnik DSS Milica Vojić-Marković podsetila je da je u vreme mandata lidera te stranke Vojislava Koštunice uspostavljena institucija zaštitnika građana.
Prema njenim rečima, Srbija ima dobro postavljen pravni okvir za zaštitu ljudskih prava, ali državni službenici ne rade uvek u korist običnog čoveka, koji im se obrati.
Građani imaju poverenja da ombudsman radi objektivno i profesionalno, kazala je ona i ocenila da mu se, u suprotnom, ne bi ni obraćali.
Vojić-Marković je rekla i da je Janković okupio dobar tim, da je ostvario više od 15.000 kontaktata sa građanima, od toga 3.500 pisanim putem, a 2.500 je okončano u prethodnom mandate od pet godina.
Ona je dodala da je neophodno kadrovski ojačati instituciju ombudsmana.
"Zaštitnik građana je 184 puta intervenisao po sopstvenoj inicijativi", dodala je ona i naglasila da će DS S podržati i instituciju i Jankovića, jer je izgradio profesionalnu i nezavisnu instituciju.
Sa Vojić-Marković se složio i Miljenko Derata iz LDP, kao i predstavnici poslaničkih klubova manjina i SDPS.
Ovlašćeni predstavnik URS-a Predrag Marković rekao je da Janković nije pokušavao nemoguće zarad političke ili licne atrakcije da bi pokazao da je institucija nemoćna, već, naprotiv, pažljivo je birao saradnike.
To će poslužiti za primer onima koji žele da istinski grade institucije. "Vi ste uporno edikovali i one koji su prava povređivali ali i one čija su prava bila povređena, ali i pokazivali sopstvenu spremnost da učite i da javno kažete da nešto ne možete", rekao je Marković obraćajući se Jankoviću.
Zaštitnik građana je pre svega adresa gde nešto mogu da sazniju, nešto nauče, a možda i dobiju pomoć, zaključio je Marković i naglasio da će i URS galsati za njegov izbor.
Socijalisti su podsetili da postoji pokrajinski obmudsman i da treba razmišljati o tome da se slične institucije oforme i u lokalnim institucijama.
Ovlašćeni predstavnik DS Gordana Čomić je rekla da je DSS i skupština u sazivu 2004. i 2008. imala inicijativu, ali i svest da o nekim temamam može biti uspseha smao ako ima međupartijske saradnje, a jedna od tema je bio zakon o zaštitniku građana.
U sledećih pet godina volela bih da vidim sednice parlametna na kojima bi rapspravljali izveštaje Jankovića i njegov zahtev šta se sa preporukama uradilo, dodala je Čomićeva.
Iako se juče vodila duga i burna rasprava zbog promene zakona o NBS, ipak je najviše pažnje javnosti izazvalo dvoje novih poslanika - bivša članica grupe "Models" Nevena Adžemović i voditelj Ivan Bauer.
(agencije/MONDO)
