Skupština sa 131 glas za i 39 protiv usvojila izmene Zakona o NBS. Saši Jankoviću dat i drugi mandat za zaštitnika građana.
Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) kojim se utvrđuje da guvernera i druge funkcionere centralne banke bira i razrešava parlament, kao i da se njihov izbor vrši u roku od 90 dana od stupanja novog zakona na snagu.
Za izmene zakona, koje su izazvale brojne kritike domaćih i stranih stručnjaka i finansijskih institucija, glasao je 131 poslanik vladajuće koalicije, dok je protiv glasalo 39 poslanika opozicije.
Zakonom je predviđeno da sadašnji guverner, viceguverneri i članovi Saveta NBS obavljaju tu dužnost do izbora novih funkcionera, ali je dosadašnji guverner Dejan Šoškić u četvrtak podneo ostavku, navodeći da izmene Zakona o NBS ugrožavaju nezavisnost rada te finansijske institucije.
Ključne novine u izmenama zakona, koje su donete po hitnom postupku, jesu povećanje nadzora Skupštine nad NBS i izbor svih funkcionera centralne banke u parlamentu, kao i formiranje Uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru NBS.
Usvajanjem amandmana, iz izmena zakona izbrisan je član 18. koji je predviđao mogućnost indirektnog kreditiranja države kupovinom hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu.
Tim članom je bila utvrđena mogućnost da centralna banka kupuje državne hartije od vrednosti, što znači da je postojala mogućnost masovnog štampanja novca, odnosno da se devizne rezerve NBS troše za finansiranje države, lokalnih samouprava ili javnih preduzeća.
Predlagači zakona, 105 poslanika vladajuće koalicije, istakli su da se izmenama zakona ne narušava samostalnost i nezavisnost centralne banke, već se poboljšava kontrola poslovanja finansijskih institucije, povećava odgovornost organa i delimično ograničavaju i preciziraju ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora NBS.
Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, kako se navodi u tekstu zakona, treba da obezbedi veću nezavisnost u nadzoru i kontroli NBS nad poslovanjem banaka, društava za osiguranje, dobrovoljnim penzijskim fondovima i drugim finansijskim institucijama.
Direktora Uprave za nadzor bira Skupština i on će biti član Izvršnog odbora, koji čine i guverner i viceguverneri, utrđeno je izmenama zakona.
Guverner i viceguverner i direktor Uprave biraju se na mandat po šest godina, a odredbe koje se odnose na razrešenje guvernera odnosiće se i na viceguvernere i direktore Uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru NBS, odnosno funkcione NBS razrešavaće parlament.
Proširene su nadležnosti Saveta NBS, izmenjen mandat članova Saveta tako da traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Ograničene su naknade po prestanku mandata funkcionera NBS i precizirana zabrana kreditiranja države.
Naknade posle prestanka funkcije članova rukovodstva NBS iznosiće 80 odsto poslednje isplaćene zarade, do zasnivanja radnog odnosa, a najduže šest meseci od prestanka funkcije.
Umesto Izvršnog odbora, Savet NBS donosiće strategiju upravljanja deviznim rezervama.
Propise u oblasti nadzora nad finansijskim institucijama donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor, dok će samo guverner kao predsedavajući Izvršnog odbora potpisivati rešenje o davanju ili oduzimanju dozvola za rad finansijskim institucijama, odnosno obavljanje delovanja.
Umesto jednogodišnjeg izveštavanja Narodne skupštine o radu centralne banke, uvedeno je šestomesečno izveštavanje.
Precizirana je i funkcija NBS u procesu platnog prometa, jer je potrebno da centralna banka ima obavezu da interveniše u slučaju nezakonitog poslovanja banaka sa inostranstvom, dodaje se u zakonu.
Novim rešenjima predviđeno je da Skupština potvrđuje Statut NBS.
Tokom rasprave o izmenama zakona, Šoškić je podneo ostavku.
Kao razlog za ostavku je naveo usvajanje novog zakona koji će, kako je ocenio, narušiti samostalnost i nezavisnost NBS.
Zbog ostavke Šoškića očekuje se da predsednik Srbije Tomislav Nikolić predloži kandidata za novog guvernera, čiji se izbor očekuje naredne sedmice.
Kao kandidat je u skupštinkoj raspravi pominjana sadašnja šefica poslaničkog kluba i potpredsednica SNS Jorgovanka Tabaković.
Poslanici su odlučili da zakon, "zbog izuzetnih okolnosti", stupi na snagu pre roka od osam dana od usvajanja, odnosno dan nakon objavljivanja u "Službenom glasniku".
Kao naročito opravdani razlozi za to navedeni su potreba da se poslovanje NBS u najkraćem roku uskladi sa ustavnim odredbama, kao i da se što pre obezbedi nesmetano funkcionisanje organa NBS.
Skupština Srbije je izabrala i Sašu Jankovića za ombudsmana u drugom, petogodišnjem mandatu.
Pošto je za izbor Jankovića glasalo 167 prisutnih poslanika, zaštitnik građana je položio zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda."
Jankovića su za drugi mandat na funkciji zaštitnika građana predložile poslaničke grupe LDP, SPS i DS, dok su ga nedvosmisleno podržali i svi ostali poslanički klubovi.
Janković je izjavio posle reizbora da konsenzus kojim je izabran u parlamentu predstavlja ohrabrenje za građane da će njihove pritužbe na rad organa vlasti biti rešavane pravovremeno i biti jedan od nacionalnih prioriteta.
Posao urađen u proteklih pet godina je "igla u plastu sena" i kod nas su građani i administracija i dalje neprijatelji, rekao je Janković.
On je izjavio da će idućih pet godina činiti sve da u Srbiji zavlada duh dobre uprave, poštovanja građana, njihovih prava i obaveza.
"Želim da se zahvalim svim građanima koji su upornošću, strpljivošću, podnošnjem tužbi zaštitniku građana omogućili da ipak napravimo pomak u odnosu države i građanina", rekao je Janković.
Veliki put je pred nama, dodao je Janković, izrazivši nadu da će podrška u parlamentu omogućiti da zaštitnik građana brže i efikasnije stoji svakodnevno u zaštiti prava građana.
Prema Zakonu o zaštitniku građana, ombudsman je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom i niko nema pravo da utče na njegov rad i postupanje.
U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata, kao i ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, a za svoj rad odgovara skupštini.
Skupština Srbije je krajem juna 2007. izabrala Sašu Jankovića za zaštitnika građana, a zakletvu je položio 23. jula 2007. godine.
Zaštitnik građana može najviše dva puta da bude biran na tu funkciju.
On nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine Srbije, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
Zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj u kome se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.
(agencije/MONDO, foto: Tanjug/Nemanja Jovanović)
Za izmene zakona, koje su izazvale brojne kritike domaćih i stranih stručnjaka i finansijskih institucija, glasao je 131 poslanik vladajuće koalicije, dok je protiv glasalo 39 poslanika opozicije.
Zakonom je predviđeno da sadašnji guverner, viceguverneri i članovi Saveta NBS obavljaju tu dužnost do izbora novih funkcionera, ali je dosadašnji guverner Dejan Šoškić u četvrtak podneo ostavku, navodeći da izmene Zakona o NBS ugrožavaju nezavisnost rada te finansijske institucije.
Ključne novine u izmenama zakona, koje su donete po hitnom postupku, jesu povećanje nadzora Skupštine nad NBS i izbor svih funkcionera centralne banke u parlamentu, kao i formiranje Uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru NBS.
Usvajanjem amandmana, iz izmena zakona izbrisan je član 18. koji je predviđao mogućnost indirektnog kreditiranja države kupovinom hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu.
Tim članom je bila utvrđena mogućnost da centralna banka kupuje državne hartije od vrednosti, što znači da je postojala mogućnost masovnog štampanja novca, odnosno da se devizne rezerve NBS troše za finansiranje države, lokalnih samouprava ili javnih preduzeća.
Predlagači zakona, 105 poslanika vladajuće koalicije, istakli su da se izmenama zakona ne narušava samostalnost i nezavisnost centralne banke, već se poboljšava kontrola poslovanja finansijskih institucije, povećava odgovornost organa i delimično ograničavaju i preciziraju ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora NBS.
Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, kako se navodi u tekstu zakona, treba da obezbedi veću nezavisnost u nadzoru i kontroli NBS nad poslovanjem banaka, društava za osiguranje, dobrovoljnim penzijskim fondovima i drugim finansijskim institucijama.
Direktora Uprave za nadzor bira Skupština i on će biti član Izvršnog odbora, koji čine i guverner i viceguverneri, utrđeno je izmenama zakona.
Guverner i viceguverner i direktor Uprave biraju se na mandat po šest godina, a odredbe koje se odnose na razrešenje guvernera odnosiće se i na viceguvernere i direktore Uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru NBS, odnosno funkcione NBS razrešavaće parlament.
Proširene su nadležnosti Saveta NBS, izmenjen mandat članova Saveta tako da traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Ograničene su naknade po prestanku mandata funkcionera NBS i precizirana zabrana kreditiranja države.
Naknade posle prestanka funkcije članova rukovodstva NBS iznosiće 80 odsto poslednje isplaćene zarade, do zasnivanja radnog odnosa, a najduže šest meseci od prestanka funkcije.
Umesto Izvršnog odbora, Savet NBS donosiće strategiju upravljanja deviznim rezervama.
Propise u oblasti nadzora nad finansijskim institucijama donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor, dok će samo guverner kao predsedavajući Izvršnog odbora potpisivati rešenje o davanju ili oduzimanju dozvola za rad finansijskim institucijama, odnosno obavljanje delovanja.
Umesto jednogodišnjeg izveštavanja Narodne skupštine o radu centralne banke, uvedeno je šestomesečno izveštavanje.
Precizirana je i funkcija NBS u procesu platnog prometa, jer je potrebno da centralna banka ima obavezu da interveniše u slučaju nezakonitog poslovanja banaka sa inostranstvom, dodaje se u zakonu.
Novim rešenjima predviđeno je da Skupština potvrđuje Statut NBS.
Tokom rasprave o izmenama zakona, Šoškić je podneo ostavku.
Kao razlog za ostavku je naveo usvajanje novog zakona koji će, kako je ocenio, narušiti samostalnost i nezavisnost NBS.
Zbog ostavke Šoškića očekuje se da predsednik Srbije Tomislav Nikolić predloži kandidata za novog guvernera, čiji se izbor očekuje naredne sedmice.
Kao kandidat je u skupštinkoj raspravi pominjana sadašnja šefica poslaničkog kluba i potpredsednica SNS Jorgovanka Tabaković.
Poslanici su odlučili da zakon, "zbog izuzetnih okolnosti", stupi na snagu pre roka od osam dana od usvajanja, odnosno dan nakon objavljivanja u "Službenom glasniku".
Kao naročito opravdani razlozi za to navedeni su potreba da se poslovanje NBS u najkraćem roku uskladi sa ustavnim odredbama, kao i da se što pre obezbedi nesmetano funkcionisanje organa NBS.
Skupština Srbije je izabrala i Sašu Jankovića za ombudsmana u drugom, petogodišnjem mandatu.
Pošto je za izbor Jankovića glasalo 167 prisutnih poslanika, zaštitnik građana je položio zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda."
Jankovića su za drugi mandat na funkciji zaštitnika građana predložile poslaničke grupe LDP, SPS i DS, dok su ga nedvosmisleno podržali i svi ostali poslanički klubovi.
Janković je izjavio posle reizbora da konsenzus kojim je izabran u parlamentu predstavlja ohrabrenje za građane da će njihove pritužbe na rad organa vlasti biti rešavane pravovremeno i biti jedan od nacionalnih prioriteta.
Posao urađen u proteklih pet godina je "igla u plastu sena" i kod nas su građani i administracija i dalje neprijatelji, rekao je Janković.
On je izjavio da će idućih pet godina činiti sve da u Srbiji zavlada duh dobre uprave, poštovanja građana, njihovih prava i obaveza.
"Želim da se zahvalim svim građanima koji su upornošću, strpljivošću, podnošnjem tužbi zaštitniku građana omogućili da ipak napravimo pomak u odnosu države i građanina", rekao je Janković.
Veliki put je pred nama, dodao je Janković, izrazivši nadu da će podrška u parlamentu omogućiti da zaštitnik građana brže i efikasnije stoji svakodnevno u zaštiti prava građana.
Prema Zakonu o zaštitniku građana, ombudsman je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom i niko nema pravo da utče na njegov rad i postupanje.
U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata, kao i ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, a za svoj rad odgovara skupštini.
Skupština Srbije je krajem juna 2007. izabrala Sašu Jankovića za zaštitnika građana, a zakletvu je položio 23. jula 2007. godine.
Zaštitnik građana može najviše dva puta da bude biran na tu funkciju.
On nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine Srbije, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
Zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj u kome se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.
(agencije/MONDO, foto: Tanjug/Nemanja Jovanović)
