"Očekujem da će ta procedura ići glatko", kaže za "Danas" Ramus Misiulis, šef Komiteta za spoljne poslove Skupštine Litvanije.

Po rečima Misiulisa Litvanija podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i pozdravlja težnje i napore Srbije, ali procedura ratifikacije Sporazuma o stabilizacji i pridruživanju nije mogla da bude previše brza i jednostavna zbog izuzetno obimne unutrašnjopolitičke agende parlamenta.

S druge strane, Laslo Varga, potpredsednik Odbora za evrointegracije u Skupštini Srbije, ocenio je da je više nego očigledno da se ne radi samo o složenoj proceduri za ratifikaciju jer je ostalih 26 članica EU to poodavno preduzelo.

"Jasno je da Litvanci odugovlače proces ratifikacije jer su nezadovoljni činjenicom da je bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić (naknadno se prijavivši i lobirajući mimo diplomatske prakse) porazio njihovog kandidata i dobio mesto predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN", kaže Varga.

Drugi razlog nezadovoljstva Litvanije je poništena privatizacija Beogradske industrije piva koju je kupila jedna litvanska kompanija, rekao je Varga.

Varga smatra da bi vlast u Viljnusu brzo okončala ratifikaciju ako bi najveće države Unije uticale na nju. Međutim, "niko trenutno ne pritiska Litvance jer su najznačajnije članice EU u fazi iščekivanja, odnosno čekaju da vide šta će uraditi nove srpske vlasti", kaže Varga i ukazuje da je ratifikacija SSP "prvi stub pridruživanja Uniji".

SSP je međunarodni ugovor koji su Srbija i EU potpisale 29. aprila 2008. godine. Ratifikovan je u Skupštini Srbije 9. septembra 2008, a 19. januara 2011. i u Evropskom parlamentu.

Da bi SSP stupio na snagu, neophodno je da bude potvrđen u parlamentima svih državama članicama EU.

Do ratifikacije se primenjuje Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji prestaje da važi od trenutka stupanja na snagu SSP.

(Beta, foto: wikipedia.org)