Na referendumu sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?" 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, 25 odsto bi glasalo protiv, 19 odsto ne bi glasalo, dok osam odsto ne zna šta bi odgovorilo, rezultati su prvog ovogodišnjeg istraživanja "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi", koje je Kancelarija za evropske integracije sprovela krajem juna.
Anketa rađena prema standardu Eurobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.034 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo podrške građana EU za dva procenta manji u odnosu na prethodno istraživanje, ali i da je tri procenta manje onih koji su protiv članstva naše zemlje.
Članstvo u EU bi za 41 odsto građana bila dobra stvar, 28 odsto smatra da je to loše, a 31 odsto smatra da to nije ni dobra ni loša stvar, navodi se u istraživanju poslatom medijima.
Među onima koji bi glasali protiv članstva Srbije u EU, najveći procenat, odnosno njih 19 odsto, bi se na taj korak odlučilo jer smatra da članstvo Srbiji ne bi donelo ništa dobro, 14 odsto građana se protivi ulasku Srbije u EU zbog "politike uslovljavanja, ucena i pritisaka", dok je 15 odsto onih koji ne znaju, odnosno nemaju odgovor zašto bi glasali protiv.
I dalje veliki broj građana, 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog nas samih, radi stvaranja bolje Srbije.
Ipak, uočljiv je pad bezuslovne podrške reformama u odnosu na prethodno istraživanje, kada je čak 85 odsto građana izrazilo pozitivan stav prema reformskim procesima.
Najviše građana, čak 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život.
I pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje statusa kandidata, najveći broj gradana, 41 odsto, i dalje ovaj problem vidi kao glavnu prepreku kandidaturi.
U skladu s tim, 61 odsto građana razume važnost ovog pitanja I smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to trazi EU.
Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mesta (32 odsto) i pristup evropskim fondovima (27 odsto), dok je značajno opao procenat onih koji kandidaturu povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, što je stav koji trenutno ima tek 17 odsto građana.
Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak naše zemlje u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37.48 odsto) I nesposobnost domaćeg rukovodstva (19.44 odsto), dok se smanjio broj građana koji kao prepreke članstvu vide mentalitet naših ljudi I nespremnost na promenu (8,14 odsto).
Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na, na primer, decembar 2009. godine kada je čak 44 odsto građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 35 odsto.
Ipak, važno je istaći da je i dalje više od trećine građana Srbije voljno da učini taj dodatni napor.
Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 57 odsto građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, za kojima slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.
Građani Srbije, njih 30 odsto, veruju da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali će sve teže primati nove članice, 16 odsto građana misli da će prevazići sve probleme i nastaviti da se širi, dok 25 odsto građana misli da će se Unija potpuno zatvoriti ili čak raspasti, pre nego što će se dalje širiti i jačati.
Za najveći broj građana, njih 39 odsto, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (35 odsto), kao i mogucnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (32 odsto).
Kancelarija za evropske integracije podseća da od 2002. godine redovno sprovodi istraživanja javnog mnenja kako bi ispitala racionalnu procenu građana koji su njihovi interesi, kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju decu i očekivanja od političara kojima daju mandat da sprovode reforme na putu ka Evropskoj uniji.
Podrška evropskim integracijama zabeležila je blagi pad, jer u prethodnom periodu nije bilo pravih unutrašnjih reformi, ni rezultata koje građani mogu da osete u svakodnevnom životu, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić.
Grubješić u izjavi Tanjugu ističe da je ipak dobro što je i dalje oko 50 odsto građana za ulazak Srbije u EU, što je najveća podrška bilo kom društvenom procesu u zemlji.
"Posle ukidanja viza građani praktično nisu osetili nijedan pomak na putu ka EU koji se direktno tiče njihovog svakodnevnog života", rekla je potpredsednica vlade povodom najnovijeg istraživanja Kancelarije za evropske integrascije, koje je pokazalo da bi 49 odsto građana na referendumu sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?" glasalo za ulazak Srbije u EU.
Prema njenim rečima, nova vlada mora imati i nov pristup evropskim integracijama koji će povratiti kredibilitet državi i građanima doneti boljitak.
"Moramo biti svesni da neće EU da rešava naše probleme. To moramo mi sami, ali ne pričom o EU, licitiranjem datumima i pukim usvajanjem evropskih zakona, kao što se do sada radilo, već primenom tih zakona i istrajnim unutrašnjim reformama. Cilj nije Brisel, nego uspostavljanje evropskih standarda u Srbiji, koji donose bolji život svim građanima u svakom delu naše zemlje", napomenula je Grubješić.
Potpredsednica Vlade Srbije ističe i da evropske integracije više nikada ne smeju biti monopol jedne partije.
"To je državno pitanje i svi treba na njemu zajedno da radimo", poručila je Grubješić.
Njeno mišljenje je da vlast, kako bi evropske integracije imale svoj puni smisao, mora biti bliža narodu, što znači da mora da sluša glas građana koji traže efikasniju i pravedniju državu, sa manjom birokratijom.
"Veliki broj građana želi reforme, a ova vlada ima zadatak da te promene i sprovede, kako bi opravdala poverenje naroda", navela je Grubješić.
Ona je dodala da su građani veoma svesni da su evropske integracije vetar u leđa borbi protiv korupcije i da zato aktuelna vlada ima obavezu da u rasvetljavanju afera poput "Agrobanke" i spornih privatizacija ide do kraja i da one dobiju sudski epilog.
(Tanjug/Foto: Guliver/Getty Images)
Anketa rađena prema standardu Eurobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.034 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo podrške građana EU za dva procenta manji u odnosu na prethodno istraživanje, ali i da je tri procenta manje onih koji su protiv članstva naše zemlje.
Članstvo u EU bi za 41 odsto građana bila dobra stvar, 28 odsto smatra da je to loše, a 31 odsto smatra da to nije ni dobra ni loša stvar, navodi se u istraživanju poslatom medijima.
Među onima koji bi glasali protiv članstva Srbije u EU, najveći procenat, odnosno njih 19 odsto, bi se na taj korak odlučilo jer smatra da članstvo Srbiji ne bi donelo ništa dobro, 14 odsto građana se protivi ulasku Srbije u EU zbog "politike uslovljavanja, ucena i pritisaka", dok je 15 odsto onih koji ne znaju, odnosno nemaju odgovor zašto bi glasali protiv.
I dalje veliki broj građana, 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog nas samih, radi stvaranja bolje Srbije.
Ipak, uočljiv je pad bezuslovne podrške reformama u odnosu na prethodno istraživanje, kada je čak 85 odsto građana izrazilo pozitivan stav prema reformskim procesima.
Najviše građana, čak 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život.
I pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje statusa kandidata, najveći broj gradana, 41 odsto, i dalje ovaj problem vidi kao glavnu prepreku kandidaturi.
U skladu s tim, 61 odsto građana razume važnost ovog pitanja I smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to trazi EU.
Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mesta (32 odsto) i pristup evropskim fondovima (27 odsto), dok je značajno opao procenat onih koji kandidaturu povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, što je stav koji trenutno ima tek 17 odsto građana.
Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak naše zemlje u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37.48 odsto) I nesposobnost domaćeg rukovodstva (19.44 odsto), dok se smanjio broj građana koji kao prepreke članstvu vide mentalitet naših ljudi I nespremnost na promenu (8,14 odsto).
Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na, na primer, decembar 2009. godine kada je čak 44 odsto građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 35 odsto.
Ipak, važno je istaći da je i dalje više od trećine građana Srbije voljno da učini taj dodatni napor.
Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 57 odsto građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, za kojima slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.
Građani Srbije, njih 30 odsto, veruju da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali će sve teže primati nove članice, 16 odsto građana misli da će prevazići sve probleme i nastaviti da se širi, dok 25 odsto građana misli da će se Unija potpuno zatvoriti ili čak raspasti, pre nego što će se dalje širiti i jačati.
Za najveći broj građana, njih 39 odsto, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (35 odsto), kao i mogucnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (32 odsto).
Kancelarija za evropske integracije podseća da od 2002. godine redovno sprovodi istraživanja javnog mnenja kako bi ispitala racionalnu procenu građana koji su njihovi interesi, kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju decu i očekivanja od političara kojima daju mandat da sprovode reforme na putu ka Evropskoj uniji.
Podrška evropskim integracijama zabeležila je blagi pad, jer u prethodnom periodu nije bilo pravih unutrašnjih reformi, ni rezultata koje građani mogu da osete u svakodnevnom životu, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić.
Grubješić u izjavi Tanjugu ističe da je ipak dobro što je i dalje oko 50 odsto građana za ulazak Srbije u EU, što je najveća podrška bilo kom društvenom procesu u zemlji.
"Posle ukidanja viza građani praktično nisu osetili nijedan pomak na putu ka EU koji se direktno tiče njihovog svakodnevnog života", rekla je potpredsednica vlade povodom najnovijeg istraživanja Kancelarije za evropske integrascije, koje je pokazalo da bi 49 odsto građana na referendumu sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?" glasalo za ulazak Srbije u EU.
Prema njenim rečima, nova vlada mora imati i nov pristup evropskim integracijama koji će povratiti kredibilitet državi i građanima doneti boljitak.
"Moramo biti svesni da neće EU da rešava naše probleme. To moramo mi sami, ali ne pričom o EU, licitiranjem datumima i pukim usvajanjem evropskih zakona, kao što se do sada radilo, već primenom tih zakona i istrajnim unutrašnjim reformama. Cilj nije Brisel, nego uspostavljanje evropskih standarda u Srbiji, koji donose bolji život svim građanima u svakom delu naše zemlje", napomenula je Grubješić.
Potpredsednica Vlade Srbije ističe i da evropske integracije više nikada ne smeju biti monopol jedne partije.
"To je državno pitanje i svi treba na njemu zajedno da radimo", poručila je Grubješić.
Njeno mišljenje je da vlast, kako bi evropske integracije imale svoj puni smisao, mora biti bliža narodu, što znači da mora da sluša glas građana koji traže efikasniju i pravedniju državu, sa manjom birokratijom.
"Veliki broj građana želi reforme, a ova vlada ima zadatak da te promene i sprovede, kako bi opravdala poverenje naroda", navela je Grubješić.
Ona je dodala da su građani veoma svesni da su evropske integracije vetar u leđa borbi protiv korupcije i da zato aktuelna vlada ima obavezu da u rasvetljavanju afera poput "Agrobanke" i spornih privatizacija ide do kraja i da one dobiju sudski epilog.
(Tanjug/Foto: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.