Po završetku fakulteta, pedesetih godina prošlog veka, aktuelni ministar rada i socijalne politike je svoju prvu radnu knjižicu dobio u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”, a prvi šef mu je bio saradnik Marije Kiri
Danas uglavnom nemaju finansijskih poteškoća, ali članovima nove vlade, ako im je verovati na reč, nisu uvek cvetale ruže. Da bi pregurali studentsku besparicu, mnogi su između ispitnih rokova honorarno zarađivali za knjige, kafanu, cipele...
I dok su se neki poput Velje Ilića, Ivice Dačića, Rasima Ljajića i Gorana Kneževića u pohodu na najviše državne funkcije kalili u novinskim redakcijama, na građevini ili košarkaškim terenima, najstariji član vlade Jovan Krkobabić radno iskustvo je sticao “praveći atomsku bombu”!
Po završetku fakulteta, pedesetih godina prošlog veka, aktuelni ministar rada i socijalne politike je svoju prvu radnu knjižicu dobio u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”, a prvi šef mu je bio saradnik Marije Kiri, piše "Alo".
"Jovan Krkobabić je svoju prvu platu zaradio u 'Vinči', kada je na čelu tog instituta bio doktor Pavle Savić, jedan od najvećih srpskih naučnika i saradnik Marije Kiri. U to vreme se uveliko pričalo da se u 'Vinči' pravi atomska bomba, ali te glasine nikada nisu potvrđene ", kažu Krkobabićevi saradnici.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević se za svoju prvu platu dobro preznojio.
"Sećam se da sam svoj prvi novac u životu zaradio sa 15 godina. Bavio sam se košarkom, igrao sam za Proleter iz Zrenjanina. Ta prva plata koju sam zaradio bila je otprilike trećina plate mojih roditelja, prosvetnih radnika. Sav novac sam odmah potrošio da častim društvo", seća se Goran Knežević.
Ministar građevine Velimir Ilić tvrdi da je novac u kuću počeo da donosi još kao dečak, radeći na građevini i imanju svojih roditelja.
"Moji su oduvek bili privatnici, i deda je pre rata bio privatnik, pa sam još kao dete radio i pomagao. Otac mi je bio ravnogorac i bili smo obeleženi kao narodni neprijatelji. Odrastao sam u nekoj drugoj situaciji i zato sam vaspitavan da budem dobar đak i vredan radnik. Dok sam studirao, radio sam privatno građevinu, a imali smo i veliko imanje. I moji Čačani znaju da sam sve stekao radom i znanjem. Zato sam već sa 27 godina sebi sagradio kuću od 430 kvadrata i odselio se od roditelja", poverio se Ilić.
Predsednik vlade Ivica Dačić svoj džeparac počeo je da zarađuje još kao srednjoškolac, i to radeći novinarski posao. Nije tajna da Dačić potiče iz vrlo skromne porodice, otac je bio policajac, a majka domaćica, pa jugom kruži priča da su zarad školovanja svoje dece išli da beru pečurke i šipurak. Zato je Dačić sve vreme studija honorarno radio, a svoj prvi angažman imao je u omladinskoj redakciji u Radio Nišu, gde je godinama vodio emisije namenjene mladima. Kasnije se, kao student političkih nauka i poput mnogih svojih kolega političara, kalio u najstarijem studentskom listu “Student”, ali se ispostavilo da je novinarstvo bilo samo prolazna stanica u pohodu na vrh države.
Novinarski hleb je u studentskim danima probao i ministar spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacija i informacionog društva Rasim Ljajić radeći u nekoliko redakcija širom bivše Jugoslavije.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić je po završetku Građevinskog fakulteta 1971. godine svoje prvo zaposlenje dobio u Birou za studije i projektovanje železnica. Njegov stranački kolega Žarko Obradović je 1988. godine uhlebljenje našao u Gradskom komitetu Socijalističkog saveza radnog naroda. Ministarka energetike Zorana Milanović karijeru je započela kao profesor u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu.
Predsednik parlamenta Nebojša Stefanović je u pauzama između ispitnih rokova uspevao da odradi poneki honorarni posao i tako dopuni svoj budžet.
"Prvi novac sam zaradio kao student, kada sam radio preko studentske zadruge tokom leta i unosio neke administrativne podatke u računarski sistem. Odmah sam otišao sa drugarima da ih častim pićem, a za ostatak sam kupio cipele", priseća se predsednik Skupštine.
Dok se pojedinci iz nove vladajuće garniture ne mogu pohvaliti znanjem stranog jezika, potpredsednica vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić, osim engleskog, govori nemački, grčki i francuski. Tako je svoje lingvističke talente naplaćivala još tokom studija.
"Prvi honorar sam zaradila još kao student prevodeći tekstove. Tim novcem sam uspevala da pokrijem troškove studiranja, kupim sebi knjige i sve što je bilo neophodno... ", kaže Grubješićeva.
(MONDO/Foto: Beta/Milan Obradović)
I dok su se neki poput Velje Ilića, Ivice Dačića, Rasima Ljajića i Gorana Kneževića u pohodu na najviše državne funkcije kalili u novinskim redakcijama, na građevini ili košarkaškim terenima, najstariji član vlade Jovan Krkobabić radno iskustvo je sticao “praveći atomsku bombu”!
Po završetku fakulteta, pedesetih godina prošlog veka, aktuelni ministar rada i socijalne politike je svoju prvu radnu knjižicu dobio u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”, a prvi šef mu je bio saradnik Marije Kiri, piše "Alo".
"Jovan Krkobabić je svoju prvu platu zaradio u 'Vinči', kada je na čelu tog instituta bio doktor Pavle Savić, jedan od najvećih srpskih naučnika i saradnik Marije Kiri. U to vreme se uveliko pričalo da se u 'Vinči' pravi atomska bomba, ali te glasine nikada nisu potvrđene ", kažu Krkobabićevi saradnici.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević se za svoju prvu platu dobro preznojio.
"Sećam se da sam svoj prvi novac u životu zaradio sa 15 godina. Bavio sam se košarkom, igrao sam za Proleter iz Zrenjanina. Ta prva plata koju sam zaradio bila je otprilike trećina plate mojih roditelja, prosvetnih radnika. Sav novac sam odmah potrošio da častim društvo", seća se Goran Knežević.
Ministar građevine Velimir Ilić tvrdi da je novac u kuću počeo da donosi još kao dečak, radeći na građevini i imanju svojih roditelja.
"Moji su oduvek bili privatnici, i deda je pre rata bio privatnik, pa sam još kao dete radio i pomagao. Otac mi je bio ravnogorac i bili smo obeleženi kao narodni neprijatelji. Odrastao sam u nekoj drugoj situaciji i zato sam vaspitavan da budem dobar đak i vredan radnik. Dok sam studirao, radio sam privatno građevinu, a imali smo i veliko imanje. I moji Čačani znaju da sam sve stekao radom i znanjem. Zato sam već sa 27 godina sebi sagradio kuću od 430 kvadrata i odselio se od roditelja", poverio se Ilić.
Predsednik vlade Ivica Dačić svoj džeparac počeo je da zarađuje još kao srednjoškolac, i to radeći novinarski posao. Nije tajna da Dačić potiče iz vrlo skromne porodice, otac je bio policajac, a majka domaćica, pa jugom kruži priča da su zarad školovanja svoje dece išli da beru pečurke i šipurak. Zato je Dačić sve vreme studija honorarno radio, a svoj prvi angažman imao je u omladinskoj redakciji u Radio Nišu, gde je godinama vodio emisije namenjene mladima. Kasnije se, kao student političkih nauka i poput mnogih svojih kolega političara, kalio u najstarijem studentskom listu “Student”, ali se ispostavilo da je novinarstvo bilo samo prolazna stanica u pohodu na vrh države.
Novinarski hleb je u studentskim danima probao i ministar spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacija i informacionog društva Rasim Ljajić radeći u nekoliko redakcija širom bivše Jugoslavije.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić je po završetku Građevinskog fakulteta 1971. godine svoje prvo zaposlenje dobio u Birou za studije i projektovanje železnica. Njegov stranački kolega Žarko Obradović je 1988. godine uhlebljenje našao u Gradskom komitetu Socijalističkog saveza radnog naroda. Ministarka energetike Zorana Milanović karijeru je započela kao profesor u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu.
Predsednik parlamenta Nebojša Stefanović je u pauzama između ispitnih rokova uspevao da odradi poneki honorarni posao i tako dopuni svoj budžet.
"Prvi novac sam zaradio kao student, kada sam radio preko studentske zadruge tokom leta i unosio neke administrativne podatke u računarski sistem. Odmah sam otišao sa drugarima da ih častim pićem, a za ostatak sam kupio cipele", priseća se predsednik Skupštine.
Dok se pojedinci iz nove vladajuće garniture ne mogu pohvaliti znanjem stranog jezika, potpredsednica vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić, osim engleskog, govori nemački, grčki i francuski. Tako je svoje lingvističke talente naplaćivala još tokom studija.
"Prvi honorar sam zaradila još kao student prevodeći tekstove. Tim novcem sam uspevala da pokrijem troškove studiranja, kupim sebi knjige i sve što je bilo neophodno... ", kaže Grubješićeva.
(MONDO/Foto: Beta/Milan Obradović)
