On je naveo da će predstojeći sastanak predsednika dve zemlje, Vladimira Putina i Tomislava Nikolića u Sočiju, imati radni karakter jer je potrebno definisati dalje pravde ekonomske saradnje.

"Poseta predsednika Srbije imaće radni karakter. Drugim rečima - minimalna pratnja, minimum protokola, maksimalna koncentracija na radni sadržaj susreta", rekao je Konuzin u intervjuu za "Danas".

Podsetivši da su posle nedavnih predsedničkih i parlamentarnih izbora i u Rusiji i u Srbiji formirane nove strukture vlasti, Konuzin je ukazao da se, "uzimajući u obzir veliki potencijal naše saradnje u svim sferama pojavila neophodnost da se posavetujemo kako da gradimo odnose u budućnosti".

"Imamo projekte koji su spremna za realizaciju: 'Južni tok', modernizacija srpske železnice, početak rada izgrađenih kapaciteta NIS-a. Potrebno je definisati dalje pravce ekonomske saradnje.

Osim toga, od poslednje posete Vladimira Putina Srbiji u martu 2011. akumulirano je još novih projekata. Još tada je predsednik Rusije govorio o neophodnosti definisanja prioriteta. Upravo će se i pre svega svim ovim baviti dva predsednika u Sočiju", kazao je Konuzin.

Ruski ambasador je naveo da će dvojica predsednika razmotriti i "međunarodni dnevni red" i da će "Vladimira Putina interesovati da čuje od Tomislava Nikolića kakva je sadašnja pozicija Srbije u vezi s rešavanjem kosovskog problema".

"Ruska strana će se izjasniti za poštovanje mirnog rešenja problema ove pokrajine, koje se zasniva na međunarodnom pravu, pre svega na Rezoluciji 1244 SB UN. Ovakvu poziciju Rusija će ponovo podržati na najvišem nivou", kazao je Konuzin.

Na pitanje o čemu bi Beograd i Priština, prema mišljenju Moskve, trebalo da razgovaraju u najavljenom političkom dijalogu, Konuzin je odgovorio da "tematiku dijaloga moraju odrediti zainteresovane strane, bez spoljnih pritisaka".

"Najvažnije je da se ne dozvoli protivpravno nametanje rešenja kosovskog problema na štetu istorijskih interesa Srbije i u korist konjukturnog političkog izbora", rekao je Konuzin.

On se osvrnuo i na problem ruskog kredita od 800 miliona dolara koji, iako davno dogovoren još nije realizovan.

"Odlučeno je da se ovaj kredit iskoristi za modernizaciju i razvoj srpske železnice. Drugim rečima, započet je nov strateški pravac naše saradnje. Bilo je neophodno sprovesti ogroman pripremni visokospecijalistički tehnički posao. Težak posao.

Nakon raspada Jugoslavije, građanskog rata, sankcija, NATO agresije, ogromnih gubitaka tokom prelaznog perioda poslovanja, ekonomske krize, bilo je potrebno pripremiti dokumentaciju za projekte 21. veka.

Srpski stručnjaci bukvalno nisu imali resurse. Ali, veoma mi je drago što, bez obzira na sve teškoće, ni Srbi ni Rusi nisu očajavali, nego su uporno radili, pomagali jedni drugima kako bi zajedno postigli postavljeni cilj.

Imao sam veliko zadovoljstvo da se lično priključim zajedničkim naporima. Drago mi je što smo konačno došli do etape praktične realizacije "ruskog kredita“ i početka građevinskih radova", rekao je Konuzin.

Ruski ambasador osvrnuo se i na mogućnost dodatne novčane pomoći Srbiji:

"Kada je reč o dodatnoj pomoći, upoznati smo s komplikovanim problemima sa kojima se suočila nova Vlada Srbije. Očekujem da će se ova pitanja razmatrati i u Sočiju, kao i u okviru Međudržavnog komiteta za saradnju i nadležnih ministarstava, drugih ustanova, poslovnim krugovima.. .", rekao je Konuzin za "Danas".

(MONDO/Foto: Beta,arhiva)