U Prvom osnovnom sudu završen proces utvrđivanja činjenica o smrti komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića.
Punomoćnik Srpskog liberalnog saveta, advokat Zoran Živanović, izjavio je da očekuje da bi rešenje kojim bi Dragoljub mihajlović bio i zvanično proglašen mrtvim trebalo da bude doneto pre početka procesa za rehabilitaciju, zakazanog za 8. oktobar u Višem sudu u Beogradu.
"Tim rešenjem se utvrđuje 17. jul 1946. godine kao datum njegove smrti", rekao je Živanović.
On je novinarima ispred Prvog osnovnog suda rekao da je to rešenje bilo neophodno kako bi se nastavio i završio proces rehabilitacije pred Višim sudom.
Živanović je rekao da se rešenje donosi "na osnovu presude koja je postojala, napisa u tadašnjim medijima i na osnovu nalaza državne komisije za utvrđivanje tajnih grobnica".
Na pitanje kako teče proces rehabilitacije Mihailovića, Živanović je rekao da treba da budu saslušana još dva svedoka.
Beogradski advokat Radiša Bogdanović, koji je početkom jula imenovan za Mihailovićevog privremenog zastupnika kazao je da kada to rešenje postane pravosnažno, da će se ta činjenica smrti upisati u matičnu knjigu umrlih.
To što Mihailović nije upisan u matičnu knjigu umrlih, kako kaže Bogdanović, "pokazuje kolika je bila komunistička ostrašćenost". "Tim rešenjem se utvrđuje 17. jul 1946. godine kao datum njegove smrti", rekao je Živanović.
On je novinarima ispred Prvog osnovnog suda rekao da je to rešenje bilo neophodno kako bi se nastavio i završio proces rehabilitacije pred Višim sudom.
Živanović je rekao da se rešenje donosi "na osnovu presude koja je postojala, napisa u tadašnjim medijima i na osnovu nalaza državne komisije za utvrđivanje tajnih grobnica".
Na pitanje kako teče proces rehabilitacije Mihailovića, Živanović je rekao da treba da budu saslušana još dva svedoka.
Beogradski advokat Radiša Bogdanović, koji je početkom jula imenovan za Mihailovićevog privremenog zastupnika kazao je da kada to rešenje postane pravosnažno, da će se ta činjenica smrti upisati u matičnu knjigu umrlih.
"Da znate kolika je komunistička ostrašćenost bila da čoveku nisu dali da bude upisan u matičnu knjigu umrlih. Ne samo Draža Mihalilović nego i drugi koji su pobijeni sa njim", istakao je Bogdanović i dodao da se na osnovu toga vidi Draža nije sarađivao sa Nemcima.
Ispred Prvog osnovnog suda, pola sata pre početka ročišta, okupili su se članovi Ravnogorskog pokreta, koji su držali veliki transparent - "Ponosni smo na čičina dela, uz njega je Srbija cela".
Poštovaci Mihailovića imali su i zastavu Srpskog sabora "Zavetnici" i zastavu na kojoj je pisalo "S verom u boga, sloboda ili smrt".
Inače, bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.
Shodno Zakonu o vanparničnom postupku, za mrtvog se može proglasiti osoba o čijem životu nije bilo nikakvih vesti u poslednjih pet godina, a od čijeg rođenja je prošlo više od 70 godina.
Za mrtvu se može proglasiti i osoba koja je nestala u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci. Osobe koje su nestale u toku rata, a o čijem se životu ništa nije znalo godinu dana od kako su prestala ratna dejstva, takođe se mogu proglasiti za umrle.
okom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.
Jedini trag o Mihajlovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlagači, bio je izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.
Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila da je Mihajlović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.
(Tanjug, foto:Tanjug/Filip Krainčanić)
