Bugarska želi da uslovi približavanje Srbije i Makedonije Evropskoj uniji rešavanjem nekih otvorenih bilateralnih pitanja, piše danas "Dojče vele".
Nedavno je bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov izjavio da bi "Bugarska trebalo da definiše smernice za politiku prema svojim susedima u okviru evrointegracija zemalja Balkana", ne želeći da o tim smernicama detaljnije govori.
U Srbiji je ovog proleća dosta negativnih reakcija izazvala potpredsednica Bugarske Margarita Popova koja je prilikom jedne tribine u Bosilegradu, obraćajući se pripadnicima bugarske manjine, izjavila da Srbija neće postati članica EU ukoliko ne reši problem bugarske manjine.
Popova je tom prilikom rekla i da će Sofija upotrebiti pravo veta kako bi osigurala poštovanje prava bugarske zajednice u Srbiji .
Politikolog Marin Lesenski u planiranim smernicama vidi dobro sredstvo protiv napetosti između Bugarske i njenih suseda.
Tako će iz politike biti proterane nepromišljene izjave vladinih krugova u Sofiji i populistički napisi bugarskih medija, smatra Lesenski.
On je naglasio da o istoriji moraju da raspravljaju istoričari, a da se od političara očekuje da rešavaju praktična bilateralna i trilateralna pitanja, privredne i trgovinske odnose, infrastrukturu i energetske projekte.
Prema Lesenskom, Bugarska, kao članica EU, ima obavezu da uvek u bilateralnim odnosima postupa odmereno.
Bivša šefica bugarskog tima u pristupnim pregovorima s EU Antonaeta Primatarova podseća da bi instrumentalizacija evropskih perspektiva Srbije i Makedonije u svrhu rešavanja otvorenih susedskih sporova bila vrlo neprilična i neukusna.
Primatarova kao primer navodi granični spor između Slovenije i Hrvatske zbog kojeg je Slovenija godinama blokirala Hrvatsku.
Taj spor je, dodaje Primatarova, imao jasnu pravnu dimenziju, dok je bugarsko-makedonske sporove oko jezika, istorije i kulture vrlo teško pravno definisati.
"Nadajmo se da nećemo doživeti bugarski nastavak sulude svađe između Grčke i Makedonije oko imena", zaključila je Primatarova.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
U Srbiji je ovog proleća dosta negativnih reakcija izazvala potpredsednica Bugarske Margarita Popova koja je prilikom jedne tribine u Bosilegradu, obraćajući se pripadnicima bugarske manjine, izjavila da Srbija neće postati članica EU ukoliko ne reši problem bugarske manjine.
Popova je tom prilikom rekla i da će Sofija upotrebiti pravo veta kako bi osigurala poštovanje prava bugarske zajednice u Srbiji .
Politikolog Marin Lesenski u planiranim smernicama vidi dobro sredstvo protiv napetosti između Bugarske i njenih suseda.
Tako će iz politike biti proterane nepromišljene izjave vladinih krugova u Sofiji i populistički napisi bugarskih medija, smatra Lesenski.
On je naglasio da o istoriji moraju da raspravljaju istoričari, a da se od političara očekuje da rešavaju praktična bilateralna i trilateralna pitanja, privredne i trgovinske odnose, infrastrukturu i energetske projekte.
Prema Lesenskom, Bugarska, kao članica EU, ima obavezu da uvek u bilateralnim odnosima postupa odmereno.
Bivša šefica bugarskog tima u pristupnim pregovorima s EU Antonaeta Primatarova podseća da bi instrumentalizacija evropskih perspektiva Srbije i Makedonije u svrhu rešavanja otvorenih susedskih sporova bila vrlo neprilična i neukusna.
Primatarova kao primer navodi granični spor između Slovenije i Hrvatske zbog kojeg je Slovenija godinama blokirala Hrvatsku.
Taj spor je, dodaje Primatarova, imao jasnu pravnu dimenziju, dok je bugarsko-makedonske sporove oko jezika, istorije i kulture vrlo teško pravno definisati.
"Nadajmo se da nećemo doživeti bugarski nastavak sulude svađe između Grčke i Makedonije oko imena", zaključila je Primatarova.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
