Nedavno je bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov izjavio da bi "Bugarska trebalo da definiše smernice za politiku prema svojim susedima u okviru evrointegracija zemalja Balkana", ne želeći da o tim smernicama detaljnije govori.

U Srbiji je ovog proleća dosta negativnih reakcija izazvala potpredsednica Bugarske Margarita Popova koja je prilikom jedne tribine u Bosilegradu, obraćajući se pripadnicima bugarske manjine, izjavila da Srbija neće postati članica EU ukoliko ne reši problem bugarske manjine.

Popova je tom prilikom rekla i da će Sofija upotrebiti pravo veta kako bi osigurala poštovanje prava bugarske zajednice u Srbiji .

Politikolog Marin Lesenski u planiranim smernicama vidi dobro sredstvo protiv napetosti između Bugarske i njenih suseda.

Tako će iz politike biti proterane nepromišljene izjave vladinih krugova u Sofiji i populistički napisi bugarskih medija, smatra Lesenski.

On je naglasio da o istoriji moraju da raspravljaju istoričari, a da se od političara očekuje da rešavaju praktična bilateralna i trilateralna pitanja, privredne i trgovinske odnose, infrastrukturu i energetske projekte.

Prema Lesenskom, Bugarska, kao članica EU, ima obavezu da uvek u bilateralnim odnosima postupa odmereno.

Bivša šefica bugarskog tima u pristupnim pregovorima s EU Antonaeta Primatarova podseća da bi instrumentalizacija evropskih perspektiva Srbije i Makedonije u svrhu rešavanja otvorenih susedskih sporova bila vrlo neprilična i neukusna.

Primatarova kao primer navodi granični spor između Slovenije i Hrvatske zbog kojeg je Slovenija godinama blokirala Hrvatsku.

Taj spor je, dodaje Primatarova, imao jasnu pravnu dimenziju, dok je bugarsko-makedonske sporove oko jezika, istorije i kulture vrlo teško pravno definisati.

"Nadajmo se da nećemo doživeti bugarski nastavak sulude svađe između Grčke i Makedonije oko imena", zaključila je Primatarova.

(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)